Jesen na bankarskom tržištu donela je dosta novina i najavila nove promene koji bi mogle da imaju uticaj ne samo na sve segmente tržišta bankarskih proizvoda, već i na samu privredu. O čemu se radi?
Na današnjoj sednici, Izvršni odbor NBS je odlučio da ponovo poveća referentnu kamatnu stopu i to za 50 baznih poena, na nivo od 3,5%. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 2,5% i stopa na kreditne olakšice – na 4,5%. Podsećamo, NBS je prethodno uvećala referentnu kamatnu stopu odlukom Izvršnog odbora od 11. avgusta ove godine.
Na ovaj način izvršni odbor NBS nastavio je da pooštrava monetarnu politiku, doknavedeni trend NBS pripisuje sve jačem inflatornom pritisku. Kako se navodi iz NBS, Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa kursom pooštravanja domaćih monetarnih uslova. Prema navodima NBS, donošenje ovakve odluke potencijalno će doprineti da inflacija u Srbiji u narednom periodu krene ka opadajućem toku.
Sa druge strane, ECB kao centralna banka EU je najavila promene i na evropskom tržištu finansija, te je krajem jula ove godine po prvi put za više od 11 godina odlučila da poveća referentnu kamatnu stopu. Ovakav „zaokret“ učinjen je kao mera kontrole inflatornog skoka u evrozoni. Ne samo to, prema skorašnjim najavama iz prve ruke iz Izvršnog odbora EBC, nakon perioda decembar 2021 – jul 2022. godine kao svojevrsnom prvom fazom normalizacije monetarne politike ECB, njihova monetarna politika počev od septembra ulazi u drugu fazu.
Sastanak Upravnog veća koje čini šest članova Izvršnog odbora i guverneri centralnih banaka država članica EU, održan je danas u sedištu ECB u Frankfurtu. Pod pritiskom rekordne inflacije u evrozoni, sve su naznake bile da se ECB sprema da značajno poveća referentnu kamatnu stopu. Čini se da je osećaj urgentnosti u borbi protiv inflacije prevladao zabrinutost u ECB zbog štete koju agresivno podizanje kamatnih stopa može naneti ekonomiji evrozone, navodi se u tekstu FT-a.
Navedena očekivanja su se ispunila i ECB se odlučila za veliki iskorak pa je po prvi put od početka 1999. godine podigla kamatne stope za 75 baznih poena. Nakon ove intervencije tri ključne kamatne stope iznosiće 0,75%, 1,25% i 1,5% počev od 14. septembra.. Dalje odluke o visini stopa će se, u zavisnosti od monetarnih uslova, donositi na sledećim sastancima.
Od oktobra prošle godine, NBS postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Svemu tome sasvim sigurno doprinose i geopolitička dešavanja na makroplanu, pre svega kretanja svetskih cena energenata. Zbog svega toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije kao što su Federalne rezerve SAD i ECB, proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. ECB i druge vodeće centralne banke u svetu poslednjih nedelja šalju jasne signale za odlučnu borbu protiv inflacije, uz najavu daljeg pooštravanja svojih monetarnih politika.
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti preispitana odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra. Stoga, u narednom periodu, kretanja monetarnih politika i analizaefekata istih na privredno poslovanje u Srbiji će biti sigurno jedna od bitnijih tema, na koju će svi morati da obrate pažnju kako bi mogle da se preduzmu sve mere kako bi se predupredile potencijalne štete i posledice za subjekte na tržištu.
