Ono što je već dugo u pripremi, uskoro će postati stvarnost. Očekuje se da će Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika („CBAM“) biti usvojen na plenarnoj sednici EU parlamenta, koja će se održati 7. juna 2022. EU privodi kraju planove za uvođenje takse na emisije ugljen dioksida povezane sa proizvodima koji se uvoze u EU. Ovim se najavljuju tektonske promene u međunarodnoj trgovini sa dalekosežnim implikacijama na kompanije i privrede širom sveta koje izvoze svoje proizvode u Evropsku uniju. U danima i nedeljama koji su pred nama, pratićemo događaje kako se budu odvijali i analizirati rizike i mogućnosti koje ova regulativa donosi.
Emitujući gasove staklene bašte („GHGs“), multinacionalne korporacije doprinose globalnom zagrevanju. Do sada većina njih nije morala da plaća cenu ugljenika, pa je taj teret nažalost pao na planetu Zemlju. Sistem trgovine emisijama Evropske unije („ETS“) i Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika („CBAM“) stavljaju tačku na to.
Klimatske promene su međunarodni problem koji se ne može rešiti na lokalnom nivou. Evropska unija („EU“) je najglasniji zagovornik regulisanja klimatskih promena. Kao rezultat toga, ona je uspostavila ETS – prvo i najveće tržište ugljenika na svetu.
Da li su napori EU dovoljni?
EU je napravila ogroman korak napred, shvatajući da ako svet želi da ublaži klimatske promene, razvijene zemlje moraju da poštuju ista pravila kao i ona. Zbog toga će, pored unutrašnjeg ETS-a, EU uspostaviti CBAM kao deo „Fit for 55“ – klimatskog akcionog plana za smanjenje emisije GHGs u Evropi za najmanje 55% do 2030. godine, u poređenju sa 1990. godinom. CBAM uvodi obavezu plaćanja naknade na uvezenu robu iz zemalja u kojima su cene ugljenika niže od onih u EU ili uopšte ne postoje. Stoga se kompanije koje posluju na tržištu EU sada nalaze pod lupom. Čini se da je CBAM jedini smislen način da se osigura jednakost između politike cena ugljenika koja se primenjuje na unutrašnjem tržištu EU – putem ETS-a – i politike cena ugljenika koja se primenjuje na uvozna dobra.
Razvoj CBAM Regulative do sada
Dana 14. jula 2021. godine, Evropska komisija („Komisija“) predstavila je predlog CBAM Regulative (“Regulativa”). Da bi Regulativa bila usvojena, ona mora proći kroz ruke EU parlamenta i Saveta EU („Savet“). U prethodnim člancima, obećali smo da ćemo biti u toku sa svim informacijama na ovu temu, tako da su ovo najnoviji detalji.
Savet je 15. marta 2022. došao do saglasnosti o Regulativi. Stav Saveta o CBAM-u ostaje vrlo blizak inicijalnom predlogu Komisije. U poređenju sa njim, Savet se opredelio za veću centralizaciju upravljanja CBAM-om. Pored toga, utvrđen je i minimalni prag kojim bi proizvodi u vrednosti manjoj od 150 evra bili izuzeti od obaveze plaćanja CBAM naknade. Neophodno je da Savet u budućnosti izjasni u pogledu niza pitanja koja su usko povezana sa CBAM-om ali koja nisu uključena u predlog Regulative.
Kakav je stav EU Parlamenta?
Sada je došlo vreme da se po ovom pitanju izjasni i EU Parlament. Odbor Parlamenta za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane („ENVI odbor“) usvojio je 17. maja 2022. izveštaj o CBAM-u. Očekuje se da će izveštaj biti usvojen na plenarnoj sednici Parlamenta koja će se održati 6-9. juna 2022. godine, te će on predstavljati zvaničan stav Parlamenta i osnov za završne pregovore EU Parlamenta, Saveta i Komisije u postupku saodlučivanja. Glavne novine koje je predložio ENVI odbor su skraćivanje roka za uvođenje CBAM za 5 godina (2030. umesto 2035. godina), proširenje obima robe na koje se primenjuje CBAM i usmeravanje prihoda ostvarenih od CBAM sertifikata u budžet EU sa posebnim fondovima za podršku najnerazvijenijih zemalja u cilju dekarbonizacije njihovih industrija. Poseban akcenat stavlja se na centralizovanu CBAM vlast koja će jednoobrazno implementirati CBAM na nivou cele EU.
Kako se stvari zagrevaju, pretpostavka je da u EU Parlamentu i Savetu neće biti naročito teško da se usaglase po pitanjima postojanja centralizovanog CBAM organa, kao i namene sredstava prikupljenih prodajom CBAM sertifikata, jer su o njima zauzeli isti stav. S druge strane, postoji prostor za usaglašavanje u pogledu dinamike implementacije CBAM-a i obima dobara na koje se CBAM primenjuje, što bi moglo da prolongira zakonodavnu proceduru. Meseci koji su pred nama pokazaće da li su institucije EU dorasle ovoj složenoj zelenoj agendi, a mi ćemo nastaviti da Vas izveštavamo kako biste bili u toku sa svim dešavanjima na ovu temu.
Autori: Branko Gabrić, Vasilije Bošković, Nikola Ivković
