Svet se postepeno pomera ka zelenijoj budućnosti budući da su institucije EU postigle privremene sporazume o Mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika („CBAM“) i Sistemu trgovine emisijama EU („ETS“). Nakon danonoćnih pregovora između zvaničnika EU, čini se da je zakonski paket Fit for 55, sa konačnim ciljem da se postigne ugljenična neutralnost do 2050. godine, u fazi finalizacije. Šta to znači za zemlje koje nisu članice EU?
Prepoznajući pretnju koju klimatske promene predstavljaju celom svetu, EU je usvojila niz klimatskih zakona, uključujući ETS i CBAM. Danas, EU ostvaruje značajan napredak u usvajanju istih, a njeni klimatski ciljevi postaju još očigledniji u poređenju sa prethodnim godinama. Za razliku od ETS-a koji predstavlja direktivu koju su države članice EU implementirale još 2005. godine, CBAM je nesvakidašnja regulativa koja je primenljiva van granica EU, odnosno na sve trgovinske partnere EU. Nakon implementacije ETS-a, uspostavljena su stroga klimatska pravila unutar EU, što je dovelo do fenomena koji se zove curenje ugljenika, pri kom su kompanije počele da prebacuju svoju proizvodnju van EU kako bi izbegle plaćanje cene ugljenika. CBAM se pojavio kao odgovor na ovu pojavu i uspostaviće cenu na emisije CO2 ugrađene u robu uvezenu na jedinstveno tržište EU. Njegova glavna uloga nije samo da se pozabavi curenjem ugljenika, već da stvori jednake uslove, podstakne konkurenciju i uspostavi princip „zagađivač plaća“ (eng. polluter pays principle). S obzirom na to da se oba sistema odnose na odvojene regione, ali da ujedno imaju iste ciljeve, ETS i CBAM predstavljaju dva komplementarna sistema.
CBAM će izazvati tektonske promene u međunarodnoj trgovini koje će znatno uticati na ekonomije širom sveta, naročito na zemlje u razvoju koje se značajno oslanjaju na izvoz u EU. Ukoliko se na vreme ne prilagode, postoji bojazan da će se suočiti sa značajnim izazovima, kao što je niža konkurentnost njihovih proizvoda na tržištu EU, što može značajno uticati na privrede uopšte.
Zbog njegovog značaja, poteškoća u usklađivanju sa pravilima međunarodne trgovine, kao i nesuglasica koje su nastajale kako između zemalja, tako i među članovima EU parlamenta, usvajanje CBAM-a nije išlo jednostavno i rutinski. Ipak, uprkos kašnjenju, geopolitičkim događajima, i brojnim izazovima koje ova revolucionarna klimatska regulativa sa sobom nosi, stvari se polako stabilizuju.
EU komisija predstavila je svoj predlog CBAM regulative 14. jula 2021. godine, nakon čega je, 15. marta 2022. godine, Savet EU takođe postigao svoj opšti pristup o predloženoj regulativi. Činjenica da je EU parlament izglasao svoj stav tek iz drugog pokušaja 22. juna 2022. godine, nakon što je prvo glasanje rezultiralo fijaskom, dovoljno govori o poprilično burnom putu zakonodavne procedure. Trijalozi između ova tri tela započeli su 11. jula 2022. godine i završeni su prošle sedmice, 13. decembra 2022. godine, kada su Savet EU i EU parlament postigli privremene sporazume o CBAM-u i ETS-u. Privremeni sporazum sada mora da dobije odobrenje od predstavnika vlada EU na sastanku zakazanom za 20. decembar 2022. godine i sastanku odbora za životnu sredinu EU parlamenta u januaru 2023. godine, pre nego što ga pravno odobre Savet EU i EU parlament.
CBAM će se u početku primenjivati na određen broj specifičnih proizvoda uvezenih na carinsku teritoriju EU iz sektora sa najvećim emisijama ugljenika u proizvodnji: gvožđe i čelik, uključujući ograničen broj proizvoda koji su derivati gvožđa i čelika, kao što su zavrtnji, vijci i navrtke (tj. proizvodi koji se sastoje od 100% metala), cement, đubriva, aluminijum, električna energija, vodonik i određene industrijske sirovine (tj. aglomerisane rude gvožđa, feromangan, feronikl, ferohrom, kaolin i druge kaoline gline).
Cena CBAM sertifikata će se obračunavati na osnovu ugrađenih emisija, ali će u određenim slučajevima primena biti proširena i na indirektne emisije. U poređenju sa ranijim predlozima EU komisije i EU parlamenta, primetno je da su određena dobra ostala van obuhvata CBAM, pri čemu ohrabruje činjenica da su vodonik, indirektne emisije, neki proizvodi derivati i industrijske sirovine sada dodati u obuhvat primene. Planirano je da će obuhvat CBAM biti revidiran pred kraja prelaznog perioda, te postoji mogućnost da bi se mogao proširiti na druga dobra za koje se ranije predlagalo da postanu deo obuhvata CBAM-a, kao što su organske hemikalije i polimeri, sa krajnjim ciljem da obim potencijalno uključi sva dobra obuhvaćena EU ETS-om do 2030. godine.
CBAM će početi da se primenjuje već u oktobru 2023. godine, sa prelaznim periodom koji će trajati do kraja 2025. godine. U prelaznom periodu, uvoznici neće biti u obavezi da plaćaju za svoje emisije CO2, odnosno, dobijaće besplatne CBAM sertifikate, ali će morati da prijavljuju svoje emisije nadležnim vlastima EU. Nakon prelaznog perioda, u periodu koji će trajati od 2026. do 2034. godine, doći će do postepenog ukidanja besplatnih CBAM sertifikata, pri čemu će sertifikati koji se kupuju činiti veći deo svake sledeće godine. Najzad, posle 2034. godine, CBAM će biti potpuno implementiran, pošto više uopšte neće biti besplatnih CBAM sertifikata, te će svako ko posluje na tržištu EU morati da plati emisije CO2 koje su u građene u robu koju uvozi.
Sada je na trgovinskim partnerima EU da krenu istim stopama. Ukoliko uspostave sopstveni sistem plaćanja, izvoznici iz ovih zemalja će biti izuzeti od CBAM-a srazmerno ceni koju su već platili u svojoj zemlji. Drugim rečima, neće biti dvostrukog oporezivanja.
Stoga će trgovinski partneri EU morati da odluče da li će plaćati CBAM ili će uspostaviti sopstveni sistem plaćanja ugljenika.
U tom smislu, za CBAM možemo reći i da je revolucionaran mehanizam jer podstiče treće države da uspostave svoj sopstveni sistem naplate emisija ugljenika koji je sličan ETS-u. S tim u vezi, očekuje se da uvođenje CBAM u EU stvoriti lančani efekat uvođenja nacionalnih mehanizama za prekograničnu naplatu ugljenika, te da će CBAM postati “zlatni standard” u zelenoj međunarodnoj trgovini.
U svakom slučaju, CBAM će imati snažan uticaj na kompanije širom sveta. Kompanije će morati da se posvete strateškim odlukama kao što su smanjenje emisija, prelazak na zelenu tehnologiju i kompenzaciju ugljenika (eng. carbon offsetting), te će morati da preduzmu sveobuhvatnu strategiju i u lancu snabdevanja. Među njima se naravno nalaze i države Zapadnog Balkana koje ostvaruju više od 80% ukupnog izvoza sa EU i značajno su izložene u navedenim sektorima. Imajući u vidu da ove države nisu imale dodira sa sličnim sistemima, kao što je ETS, a da istovremeno imaju značajan promet robe sa EU, uticaj CBAM-a na njih će biti znatan. To znači da će u tranzicionom periodu (oktobar 2023 – decembar 2025) kompanije sa ovih prostora koje posluju u okviru gorenavedenih industrija na tržištu EU biti u obavezi da vrše monitoring, odnosno da mere i prijavljuju svoje emisije CO2. Stoga je preporučljivo da pre početka ovog perioda one uspostave efikasne mehanizme merenja svojih emisija, kako bi bile u stanju da podnose merodavne izveštaje sa istinitim i relevantnim podacima.
Nakon tranzicionog perioda, kada CBAM postaje i novčana obligacija, kompanije će morati da otpočnu sa kupovinom dela CBAM sertifikata, pri čemu je jedan CBAM sertifikat ekvivalentan jednoj toni emitovanog CO2. Cena jednog CBAM sertifikata biće jednaka ceni jedne ETS dozvole, a ona trenutno iznosi oko 85 evra. Usled ambicioznih klimatskih ciljeva, kao i ekonomskih trendova, očekuje se da će ova cena dodatno porasti u narednim godinama.
Ovo znači da će kompanije širom sveta imati dodatne troškove koji su usmereni ka očuvanju životne sredine, a koji do sada, kao takvi, nisu postojali. Ako bi one izbegavale kupovinu CBAM sertifikata, a svoje proizvode nastavile da uvoze na tržište EU, bile bi u obavezi da plate višestruke kazne. Kada bi ovakve povrede nastavile da se ponavljaju nekoliko puta, eventualna sankcija u vidu zabrane poslovanja kompanije u EU bila bi vrlo škodljiva.
Očekuje se je da će CBAM imati mnoštvo zapaženih pozitivnih efekata po zaštitu životne sredine i klimu, ali da istovremeno nosi brojne izazove u domenu međunarodne trgovine, a naročito u pogledu usklađivanja sa pravilima nove, jedinstvene i autentične regulative. Čini se da je svesnost vlada i kompanija o ovim značajnim promenama relativno niska, a potrebno je da se ubrzano pripreme za izazove koji predstoje.
Međutim, predviđena je i provera kako ova nova regulativa funkcioniše u praksi. EU komisija će nakon tranzicionog perioda sprovesti detaljno istraživanje i uraditi kompletnu analizu o napretku CBAM-a u međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama, kao i o uticaju na izvoz zemalja u razvoju. Tranzicija ka ugljeničnoj neutralnosti nastavlja da jača u praksi, a CBAM će biti sastavni deo formule.
Autori: Vasilije Bošković, Nikola Ivković
