U domenu ESG obveznica i finansiranja, i širih finansijskih diskusija, termin koji je nedavno privukao veliku pažnju je zelena obveznica. Zašto je ovaj finansijski instrument odjednom postao centar pažnje? Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo razumeti prirodu ESG obveznica, njihove prednosti u odnosu na obične obveznice, i prepoznati njihov značaj savremenom svetu finansija.
Sve ESG obveznice su u suštini iste kao i obične obveznice: zajam koji investitor daje nekome, radi finansiranja projekta, pri čemu investitor po dospeću dobija osnovicu natrag, uz kamate isplaćene (u zavisnosti od definisanih uslova) tokom trajanja zajma. ESG obveznice obuhvataju različite vrste obveznica uključujući zelene, društvene, održive, klimatske, i obveznice povezane sa održivošću.
Zelene obveznice su dužničke hartije od vrednosti, koje izdaju javni ili privatni entiteti zarad samofinansiranja. Za razliku od običnih obveznica, i drugih sredstava finansiranja, zelene obveznice obavezuju izdavaoca da sredstva dobijena putem ovih obveznica koristi za ostvarivanje projekta vezanih za životnu sredinu ili klimatske promene. Ove vrste obveznica predstavljaju Ekološki deo ESG-a.
Zelene obveznice se najčešće koriste radi finansiranja sledećih vrsta projekata:
Slično, društvene obveznice obavezuju investitora da sredstva koristi radi poboljšanja društvenih aspekata poslovanja kompanije. Na primer, projekti koji suzbijaju diskriminaciju, ili promovišu jednakost. Ove vrste obveznica predstavljaju Socijalni deo ESG-a.
Druge vrste ESG obveznica su: klimatske, održive, i obveznice povezane sa održivošću. Klimatske obveznice finansiraju projekte koji smanjuju negativne posledice po klimu i globalno zagrevanje, i mogu se preklapati sa zelenim obveznicama. Održive obveznice finansiraju projekte koji su kombinacija zelenih i društvenih projekata.
Obveznice povezane sa održivošću se razlikuju od ostalih ESG obveznica. Finansijske karakteristike obveznica povezanih sa održivošću zavise od toga da li je izdavalac ispunio ESG parametre i ciljeve u definisanom vremenskom periodu. Sredstva dobijena od ovih obveznica ne moraju biti direktno korišćena za zelene, društvene, ili održive projekte, već su vezana za određene ciljeve. U slučaju da izdavalac ne ispuni ESG parametre ili ciljeve definisane u obveznicama povezanih sa održivošću, aktiviraće se penal, što će dovesti do povećanja kamatne stope.
Neke od poznatijih ESG obveznica su Apple-ove zelena obveznica od 1,5 milijardi dolara i Starbucks-ova održiva obveznica od 1 milijarde dolara. Nije slučajnost što su ove kompanije odlučile da izdaju ESG obveznice, s obzirom na to da ESG obveznice imaju nekoliko prednosti u odnosu na druge izvore finansiranja, kao što su akcije, krediti, i obične obveznice.
Za razliku od akcija, obveznice ne razvodnjavaju vlasničku strukturu kompanije. To ih čini odličnim finansijskim instrumentom za izdavaoce koji žele da zadrže kontrolu nad rukovodstvom kompanije. Osim toga, obveznice su generalno stabilnije od akcija, i samim tim privlače drugu grupu investitora.
Obveznica takođe imaju prednosti i u odnosu na kredite. Kamatne stope koje kompanije plaćaju investitorima po osnovu obveznica, su uglavnom manje od onih kamatnih stopa koje nude banke. Obveznice nemaju ograničenja koje krediti mogu imati; kao što su zabrane dodatnog zaduživanja, ili zabrane akvizicija i pripajanja.
Osim očiglednih benefita po reputaciju i izdavaoca i investitora, koje su ostale prednosti ESG obveznica u odnosu na obične obveznice?
ESG obveznice pružaju mogućnost izdavaocima da diverzifikuju svoje izvore finansiranja, posebno u smislu pristupa rastućoj bazi investitora koji investiraju u ekološki odgovorne projekte. Na ovaj način izdavaoci smanjuju zavisnost od konvencionalnih izvora finansiranja i dostižu veću finansijsku stabilnost.
ESG obveznice obično zahtevaju od izdavaoca da pruži detaljne informacije o načinu korišćenja sredstava, selekcije projekta, i ekološkog uticaja. Ovakav povećani stepen transparentnosti može pomoći u izgradnji poverenja investitora u ekološku i održivu posvećenost izdavaoca. Usled navedenog povećanog stepena transparentnosti ESG obveznice su često bolje ocenjene u poređenju sa običnim obveznicama sličnih profila rizika.
Investiranje u ESG obveznice može pomoći investitorima da smanje rizik od nasukane imovine (imovine koja može postati zastarela usled promena pravne regulative, tehnologije, ili tržišnih trendova) u svojim portfolijima, jer ESG obveznice finansiraju projekte koji su usklađeni sa trenutnim i budućim klimatskim politikama, smanjujući verovatnoću da takva sredstva postanu „nasukana“.
Investitori takođe mogu diverzifikovati svoje portfolije, putem investiranja u ESG obveznice, prebacujući rizik na različite sektore i projekte usmerene ka održivosti. Ova diverzifikacija pomaže investitorima da ostvare stabilniji i balansiraniji portfolio.
Takođe, ESG obveznice mogu pružiti poreske podsticaje (u zavisnosti od izdavaoca i jurisdikcije), kao što su poresko oslobođenje i poreski krediti.
Kako bi izdala obveznice (ESG ili obične), kompanija se mora pridržavati Zakona o tržištu kapitala. Na primer, kompanija sastavlja prospekt koji mora između ostalog da sadrži informacije o:
Kada Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije odobri prospekt, tada prospekt može biti objavljen (na primer na internet stranici izdavaoca). Nakon objavljivanja prospekta, prodaja obveznica može da počne.
Izdavalac takođe dostavlja potrebnu dokumentaciju u vezi sa informacijama o licima koja su kupila obveznice Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.
Svetsko tržište ESG obveznica i dalje raste. Očekuje se da će porasti za dodatnih 5 milijardi evra u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu, i da će ukupno vredeti 820 milijardi evra, a srpsko ESG tržište je pokazalo da je spremno za ovu promenu. Republika Srbija je izdala zelenu obveznicu u vrednosti od 1 milijarde evra, sa rokom dospeća od 7 godina. Ova obveznica je izdata po kuponskoj stopi od 1,00% što je najniža kuponska stopa ikad, sa stopom prinosa od 1,26%, dok je tražnja investitora tokom aukcije premašila 3 milijarde evra, čime je Srbije demonstrirala svoju posvećenost održivosti.
Bitno je i imati ESG obveznice u vidu kada je reč o EU mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). ESG obveznice, posebno zelene i obveznice povezane sa održivošću mogu pomoći pri finansiranju projekata za smanjenje CO2 emisija. Smanjenje CO2 emisija će smanjiti broj CBAM sertifikata koje kompanija mora kupiti pri izvozu određenih dobara (kao što su čelik i cement) u EU. Na ovaj način kompanija može izdati zelene ili obveznice povezane sa održivošću, implementirati svoj zeleni projekat, ili ostvariti svoj ekološki cilj, i smanjiti svoje buduće CBAM troškove.
Autori: Bojan Tutić, Nemanja Sladaković
