„Veštačka inteligencija je poslednji izum koji će čovečanstvo morati da izmisli.“
-Nik Bostrom
Istorijski razvoj veštačke inteligencije seže sve do 1950-ih, kada su istraživači i IT naučnici prvi put istraživali mogućnost pravljenja mašina koje bi mogle da izvršavaju zadatke koje obično obavljaju ljudi. Od tada, veštačka inteligencija je prošla kroz nekoliko značajnih faza razvoja, pri čemu je svaka obeležena bitnim prekretnicama i dostignućima. Godine 1997., računar Deep Blue kompanije IBM je pobedio svetskog šampiona u šahu, Garija Kasparova. U poslednjih nekoliko godina, veštačka inteligencija je doživela razvoj dubokog učenja i neuronskih mreža sposobnih da obrađuju velike količine podataka i prave kompleksna predviđanja.
Primena veštačke inteligencije je prisutna već neko vreme, iako mnogi od nas nisu svesni njihove upotrebe. Google, Samsung Research i Tesla automobili su koristili veštačku inteligenciju, dok smo se mi već neko vreme obraćali Siri i Alexi. Međutim, ni sa jednom od njih nije bilo „pravog razgovora“, jer ni Siri ni Alexa nisu mogli da razumeju kontekst, a kamoli da čitaju između redova.
Upravo je to ono što ChatGPT može da uradi – sposoban je da te razume i da generiše tačan sadržaj i dobro strukturisane odgovore. Baš zato ChatGPT predstavlja takav napredak jer pokazuje znakove gotovo ljudskog razumevanja na jednom potpuno novom nivou, posebno u poređenju sa Siri ili Alexom. Ipak, još uvek ne znamo kakav je to „potpuno novi nivo“ koji ChatGPT može da postigne jer sa svakom novom verzijom ChatGPT napravi novi napredak i otvori nove mogućnosti. Primera radi, na objavi o puštanju GPT-4 verzije, OpenAI tvrdi da ChatGPT u novoj verziji može da postigne ocenu u rangu 10% najboljih kandidata na pravosudnom ispitu, dok je prethodna verzija (3.5) mogla da postigne ocenu kao 10% najlošijih kandidata na pravosudnom ispitu.
Upitali smo ChatGPT da nam definiše veštačku inteligencije, a odgovor je glasio: Veštačka inteligencija predstavlja simulaciju ljudske inteligencije u mašinama koje su dizajnirane da razmišljaju i ponašaju se kao ljudi.
Ukratko, veštačka inteligencija je set algoritama sposobnih da brzo obrade velike količine podataka, i na taj način simuliraju ljudsku inteligenciju. Međutim, iako je krajnji cilj da se naši životu poboljšaju, veštačka inteligencija preti da sa sobom donese određene rizike i izazove, a na čoveku je da nađe način da se sa istima izbori.
Pojava ovakve tehnologije rađa niz značajnih pravnih pitanja na koje pravna struka mora da odgovori. ChatGPT će imati snažan uticaj na pravo kao i na pravila koja već dugo primenjujemo.
Ko je vlasnih intelektualne svojine nad pesmom koju je ChatGPT napisao za mene? Da li je to ChatGPT? Ili Microsoft? Da li je možda korišćenje veštačke inteligencije plagijat? Ko će da bude odgovoran za štetu koji ChatGPT prouzrokuje?
U svakodnevici već vidimo zloupotrebe ChatGPT-a, pa su studenti počeli da koriste ChatGPT da pišu radove. Reakcija univerziteta je bila da zabrane upotrebu veštačke inteligencije za studentske radove, a kao protivmeru koriste upravo veštačku inteligenciju da otkriju takve radove. Privreda je takođe brzo krenula da zloupotrebljava veštačku inteligenciju, gde je primer CNET-a najkomentarisaniji.
Dodatno, veštačka inteligencija se uveliko oslanja na prikupljanje i analizu velike količine podataka prilikom obavljanja zadataka i donošenja odluka, uključujući i potencijalno osetljive podatke o ličnosti, a što može da dovede do narušavanja nedovoljno dobro zaštićene privatnosti.
Dalje, veštačka inteligencija sa sobom nosi još jedan potencijalno veliki problem, a to su masovna otpuštanja i povećanje nezaposlenosti. Mnogi poslovi su tako u opasnosti da postanu zastareli. Računovodstvo je jedan primer gde veštačka inteligencija može da ukloni potrebu za ljudskim radom ili barem značajno umanji potrebno vreme za izvršavanje zadataka kroz automatizaciju unošenja podataka, finansijskog izveštavanja, ili upravljanja porezima. Na sličan način veštačka inteligencija može da utiče na logistiku, proizvodnju, zdravstvo, IT, finansije, i druge privredne grane.
Nova tehnologija iziskuje nova pravila. Konkretna zakonska rešenja su u izradi, a tek treba da ustanovimo kakav će uticaj napredna veštačka inteligencija imati na svakodnevicu. O nekim potencijalnim zakonskim rešenjima već nešto i znamo.
EU predlog Zakona o veštačkoj inteligenciji, objavljen u 2021. godine, je koncentrisan na ljudska prava. Ovaj zakon primenu veštačke inteligencije faktički razvrstava u četiri kategorije. Prva kategorija je primena sa neprihvatljivim rizicima i koja je zabranjena, kao što je „društveno ocenjivanje.“ Druga kategorija je visoko rizična primena koja će morati da ispunjava određene zakonske zahteve, a primeri su korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju, primeni zakona, biometrijska identifikacija, kao i zapošljavanje (npr. alatke za analizu biografija kandidata). Treća kategorija je primena veštačke inteligencije sa minimalnim rizicima koje podleže odgovarajućim zahtevima transparentnosti (primer, chatbot će morati da obavesti korisnika da razgovara sa mašinom). I na kraju četvrta kategorija je primena sa minimalnim rizicima koja će da trpi manja zakonska ograničenja. Ova zakonska rešenja su napravljena sa idejom da harmonizuju pravila za razvoj, reklamiranje, i korišćenje sistema veštačke inteligencija u Uniji, kao i transparentnost obaveza za određene sisteme veštačke inteligencije.
Dalje, u Sjedinjenim Državama imamo Povelju o pravima kod veštačke inteligencije koja izlaže pet principa, od kojih je svaki propraćen tehničkim uputstvima, i to za odgovornu primenu veštačke inteligencije. Principi podrazumevaju obezbeđivanje sigurnih i efikasnih sistema, zaštitu protiv algoritamske diskriminacije, garancija prava na privatnost, obezbeđivanje obaveštenja i objašnjenja primene veštačke inteligencije, kao i obezbeđivanje alternativnih mogućnosti za one koji ne žele da koriste veštačku inteligenciju.
Uopšteno gledano, čini se da su osnovni principi pri regulisanju veštačke inteligencije na Zapadu promovisanje inovacija i rast sektora veštačke inteligencije zajedno sa zaštitom ljudskih prava i adresiranje etičkih problema. Ovo uključuje razvoj i primenu veštačke inteligencije koja ne narušava temeljna ljudska prava, obezbeđivanje odgovornosti lica i organizacija odgovornih za efekte sistema veštačke inteligencije, kao i zahtev da sistemi veštačke inteligencije budu transparenti tokom donošenja odluka. Zakonodavci su sve više zainteresovani da adresiraju pitanje odgovornosti kod primene veštačke inteligencije, kako bi se na pravom mestu sprečili negativni efekti kao što je to slučaj i kod drugih tehnologija.
Kina, sa druge strane, je usvojila Pravilnik o upravljanju algoritamskih preporuka na internetu koji reguliše kako privredna društva koja koriste veštačku inteligenciju mogu da koriste veštačku inteligenciju da generišu preporuke za korisnike. Pravilnik obavezuju pružaoce usluga da informišu korisnike o prirodi algoritamskih preporuka svojih usluga, kao i da omoguće korisnicima da ne koriste mogućnosti targetiranja u skladu sa njihovim ličnim osobinama.
Srbija se takođe dotakla teme veštačke inteligencije kroz Strategiju razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine. Ova Strategija se fokusira na opšte unapređenje privrede pomoću razvoja veštače inteligencije, ali takođe prepoznaje značaj implementacije veštačke inteligencije u javnoj upravi, medicini i zdravstvu, kao i u saobraćaju i putnoj infrastrukturi. Kako zakonodavstvo Srbije prati standarde EU, tako i ova Strategija usvaja evropska načela, kao što su nediskriminacija, transparentnost, sigurnost i ljudski nadzor.
Imajući u vidu niz potencijalnih zakonskih rešenja za regulisanja veštačke inteligencije u svetu, prerano je da predvidimo kako će na kraju izgledati ova regulativa, posebno imajući u vidu brzinu razvoja ove tehnologije.
Ovo su svakako uzbudljiva i izazovna vremena za sve. Adresiranje svih problema u vezi sa veštačkom inteligencijom zahteva multi-disciplinarni pristup koji uključuje IT stručnjake, zakonodavce, istraživače, ali i čitavo društvo. Kompleksnost zadatka je ogromna i prvo zahteva dubinsko razumevanje svih potencijalnih metoda korišćenja nove tehnologije, a sve kako bi se istovremeno stvorio jednako nov zakonodavni okvir.
Autori: Nemanja Sladaković i Bojan Tutić
Sliku generisala Lexica platforma
