09 nov 2022

ZAKONODAVNI TRETMAN STRANACA I LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA RADA

Srbija bi u narednih 30 godina mogla da ostane čak bez petine domaće radne snage, procena je Međunarodnog monetarnog fonda. Srpska privreda sa druge strane pokazuje suprotan trend i svojim rastom stvara potrebu za dodatnom radnom snagom. Ako domaće tržište ne može da odgovori zahtevima poslodavaca, oni u tom slučaju otvaraju vrata međunarodnom tržištu. Naravno, nacionalno tržište rada je tako dizajnirano da bolju poziciju imaju domaći državljani, dok se pred strance postavljaju određene (zakonske) prepreke. U to ime, ovde postavljamo pitanje zakonodavnog tretmana stranaca u Srbiji i kakve mogućnosti stranac ima u pogledu zapošljavanja.

U okviru postupka harmonizacije zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU doneti su, između ostalog, ključni zakoni kojima se reguliše tretman stranaca i mogućnosti za njihove zaposlenje u Srbiji.

Zakon o strancima (ZoS), kao osnovni propis koji uređuje prava stranaca, predviđa da stranci u Srbiji mogu boraviti po 4 osnova:

  • Kratkotrajni boravak – boravak bez vize do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska, kao i boravak po osnovu vize za kraći boravak;
  • Boravak na osnovu vize za duži boravak (Viza D) – odobrenje za ulazak i boravak na teritoriji Srbije u trajanju od 90 do 180 dana;
  • Privremeni boravak – boravak stranog državljanina u Srbiji duži od 90 dana po jednom od 14 taksativno navedenih osnova (najčešći vid boravka stranaca u Srbiji);
  • Stalno nastanjenje – dugotrajni boravak u Srbiji koji, osim što mora da ispuni uslove propisane ZoS, do dana podnošenja zahteva za stalno nastanjenje u Republici Srbiji mora da boravi neprekidno duže od pet godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak.

Važno je napomenuti i da je podzakonskim aktima predviđeno da se određenim kategorijama stranaca može odobriti privremeni boravak u Srbiji nezavisno od toga da li postoji neki od osnova za odobrenje privremenog boravka propisanih odredbama ZoS i to:

  • strancima – osnivačima startup-ova;
  • stranim investitorima u već registrovana privredna društva u Srbiji;
  • visokoobrazovanim strancima – talentima;
  • strancima koji imaju srpsko poreklo.

Međutim, ono što predstavlja poteškoću za strance koji traže posao u Srbiji je činjenica da, pored obaveze podnošenja zahteva za privremeni boravak, postoji i obaveza podnošena zahteva za izdavanje radne dozvole po uslovima koje propisuje Zakon o zapošljavanju stranaca (ZoZS), tako da je sam postupak dosta dug i može trajati i više meseci.

Činjenica da je tokom 2021. godine izdato preko 20.000 radnih dozvola, te da se očekuje da ih ove godine bude izdato i znatno više, govori u prilog tome da se u svetlu očiglednost nedostatka radne snage mora olakšati pristup stranih državljana tržištu rada u Srbiji.

U tom smislu, u toku je priprema novih zakonskih tekstova kojima će se olakšati strancima pristup tržištu radne snage, odnosno pojednostaviti relevantne procedure. Primera radi, rani nacrti zakonskih rešenja predviđaju uvođenje „jednošalterskog sistema“ koji podrazumeva izdavanje jedinstvene dozvole za strance koje će obuhvatati i pravo na privremeni boravak i pravo na rad.

Izmenama relevantnih propisa omogućiće se brojnim kategorijama stranaca potpuno slobodan pristup tržištu rada, bez potrebe za izdavanjem radnih dozvola, dok je na ovom polju od velikog značaja i inicijativa „Otvoreni Balkan“, ekonomska i politička zona tri države: Albanije, Severne Makedonije i Srbije, a koja ima za cilj da još više relaksira postojeće regulative u cilju angažovanja radnika iz inostranstva. Očekuje se da inicijativi „Otvoreni Balkan“ pristupe i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Iako je potrebno još dosta rada na implementaciji odgovarajućih rešenja i mehanizama kojima bi se omogućio slobodniji protok radne snage, kako između zemalja potpisnica inicijative „Otvoreni Balkan“, tako i između Srbije i trećih zemalja, svakako se može reći da su preduzeti koraci koji bi trebalo da obezbede da Srbija ne oseti posledice nedostatka radne snage koji postaje problem sve većeg broja zemalja u Evropi.

O ovoj temi razgovarali smo sa Miroslavom Jelačić Kojić, programskom menadžerkom u Grupi 484, organizaciji civilnog društva koja više od 25 godina radi u oblasti migracija.

 

Autor: Luka Đurić