Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju („Zakon“) je stupio na snagu 2019. godine. Međutim, u ovoj, 2021. godini je donet Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju („Nacrt“) koji je bio na javnoj raspravi do kraja februara. Javno je dostupan samo Nacrt koji je bio na javnoj raspravi, tako da iščekujemo verziju teksta koje će biti upućena Vladi, a potom kroz skupštinsku proceduru.
Jedan od razloga donošenja Nacrta je svakako namera unapređenja elektronskog sistema u sferi zdravstvenog osiguranja. Potrebno je podsetiti da Zakon sadrži odredbe koje se odnose na elektronsku prijavu i odjavu, kao i promene u matičnoj evidenciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). MeđutimNacrtom se elektronski sistem uvodi kad je reč o ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, što će biti detaljnije objašnjeno u nastavku. Pored toga, ovim izmenama i dopunama dolazi do usklađivanja sa Programom za retke bolesti u Republici Srbiji za period 2020 – 2022. godine („Program“). Konačno, „pojedine važeće odredbe se definišu na precizniji način, čime se omogućava nedvosmislena primena pojedinih zakonskih rešenja”.
Kao glavne izmene,, Nacrt uvodi novine koje se tiču potvrda o bolovanju, retkih bolesti, zdravstvenog osiguranja trudnica i druge novine, te stoga predstavlja značajan korak u unapređenju zdravstvenog osiguranja u Srbiji.
Nacrt predviđa da umesto dosadašnjeg rešenja koje podrazumeva to da osiguranik, odnosno član njegove porodice u slučaju teže bolesti, dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, od sada tu informaciju elektronskim putem dostavlja sam izabrani lekar poslodavcu.
U ovom slučaju će prestati da se primenjuju odredbe Zakona o radu koji se odnose na dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i o povredi radne discipline ukoliko se ova obaveza ne izvrši.
Slična izmena u pogledu procedure se uvodi Nacrtom i povodom utvrđivanja gubitka radne sposobnosti. Zahtev invalidskoj komisiji će u slučaju potrebne procene radne sposobnosti će dostavljati izabrani lekar elektronskim putem, ali uz saglasnost osiguranika.
Poslodavci treba da znaju da se menja i osnovica za obračun naknade zarade. Naime, dosadašnje rešenje je kao osnovicu za obračun naknade zarade predviđalo prosečnu zaradu koji je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci. Nacrtom se kao osnovica uzima pored zarade i naknada zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci.
Takođe, još jedna izmena se odnosi na način obračunavanja naknade zarade. Do sad je obaveza obračunavanja pripadala poslodavcu dok je RFZO vršio kontrolu obračuna. Međutim, Nacrt predviđa da sam RFZO u budućnosti vrši obračun naknade zarada na osnovu informacija koje dobija od Poreske uprave službenim putem. U tom smislu Nacrt predviđa i relativno kratak rok od svega 15 dana od izvršenog obračuna u kom RFZO treba da uplati poslodavcu naknadu zarade.
Do sada je Zakon predviđao to da žene koje su osiguranici mogu da ostvare samo pravo na zdravstvenu zaštitu i naknadu troškova za prevoz u slučaju privremene sprečenosti za rad do koje je došlo usled bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, a kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje. Međutim, Nacrt predviđa povoljnije rešenje prema kom trudnice u ovim slučajevima ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući i pravo na naknadu zarade.
Nacrt određuje retke bolesti kao „one bolesti koje pogađaju manje od pet lica na 10.000 stanovnika“. Ovakvo jasno određivanje retkih bolesti je u skladu sa Programom. Naime, ideja jeste u tome da se u Nacrtu jasno odredi šta su retke bolesti te da takva definicija bude osnov za uspostavljanje registra obolelih od retkih bolesti.
Može se zaključiti da je Nacrt doneo izmene koje su značajne, kako za poslodavce, tako i za zaposlene. Da li će primena Nacrta dovesti do nekih nedoumica u praksi, ostaje da vidimo.
Author: Mina Kuzminac
