Kraj 2021. godine obeležio je nove promene u zakonodavstvu Republike Srbije, a u sklopu toga donet je i u potpunosti novi Zakon o tržištu kapitala (“Zakon”), koji je na snagu stupio 5. januara ove godine. Cilj Zakona je uvođenje veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, a samim tim i stvaranju atraktivnijeg tržišta, kako za domaće, tako i za strane investitore. On je donet u skladu sa Strategijom Vlade za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, te Akcionog plan za sprovođenje ove strategije.
Zakon počinje sa primenom tek po protoku roka od godinu dana, odnosno od 6. januara 2023. godine, a u cilju omogućavanja da se subjekti na koje se odnosi sa njime upoznaju i usklade svoje poslovanje.
On detaljno reguliše institute koji su do sada već postojali, tako da odgovaraju stepenu razvoja finansijskog sveta na globalnom nivou, ali uvodi i značajne novine. Kako je navedeno u saopštenju na sajtu Komisije za hartije od vrednosti, tekst Zakona je usaglašen sa propisima Evropske Unije koji uređuju tržišta finansijskih instrumenata (MiFid II), prospekt za javne ponude, obeštećenje investitora, transparentnost, neopozivost saldiranja u sistemima za saldiranje hartija od vrednosti, te zloupotrebu na tržištu. Zakon detaljno uređuje javnu ponudu i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima, regulisano tržište Republike Srbije, pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti. Posebnu pažnju obraća na transparentnost kao osnovni princip kome se teži u oblasti finansija, te u skladu sa time reguliše kliring, saldiranje i registrovanje transakcija finansijskim instrumentima i organizacija.
Pored toga, Zakon o tržištu kapitala propisuje i šira ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti. Komisija za hartije od vrednosti je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona donese propise za njegovo sprovođenje.
Pored toga, Agencija za osiguranje depozita, Centralni registar hartija od vrednosti, kao i Beogradska berza dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama Zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu. Brokersko-dilerska društva i kreditne institucije koje su dobile dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti do dana stupanja na snagu Zakona, dužne su da usklade svoje poslovanje sa Zakonom u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Zakon odgovara potrebama modernih tržišta i učesnicima na istim, te se smatra da može da posluži kao instrument u postavljanju temelja za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji, posebno uzimajući u obzir (ne)postojeće prometovanje na Beogradskoj berzi. Prilikom njegovog donošenja naročito je istaknuto da je usklađen sa relevantnim propisima Evropske Unije, što bi najviše trebalo da ide u prilog stranim investitorima koji su na poslovanje u skladu sa tim propisima već navikli. Ovo bi trebalo da doprinese da Beogradska berza postane privlačnija za strane investitore, naročito uzimajući u obzir da je Atinska berza, kao najveća berza u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, dobila saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 procenata ukupnog broja akcija Beogradske berze.
U svakom slučaju, od Zakona se nedvosmisleno očekuje da doprinese pomaku u razvoju tržišta kapitala u Republici Srbiji, dok će sve institucije i učesnici na tržištu imati zadatak da se prilagode novim pravilima.
