Zakon o digitalnim tržištima EU (DMA) stupio je na snagu 1. novembra 2022. godine, a počeće da se primenjuje početkom 2023. godine, dok će njegov „saučesnik u digitalnoj revoluciji“, Zakon o digitalnim uslugama (DSA), još malo sačekati na svoj red, bar do kraja godine u skladu sa najavama. DMA i DSA zajedno čine jedinstven set novih pravila čiji je cilj primena na celoj EU zarad stvaranja bezbednijeg i slobodnijeg digitalnog prostora. Iako deluje da se sve vrti oko digitalnog sveta, zapravo je ideja vodilja pravična konkurencije na digitalnom tržištu!
Nova digitalna era počinje sa DMA!
DMA je naročito uzdrmao IT industriju jer je Evropskoj komisiji („Komisija“) dao široka istražna i izvršna ovlašćenja na digitalnom tržištu u svrhu primene DMA. Naime, suština DMA je da spreči, odnosno zaustavi nepoštene poslovne prakse koje sprovode najveće digitalne kompanije, označene kao gatekeepers. Ipak, nije lako biti okarakterisan kao gatekeeper. Da bi neko bio označen kao gatekeeper, mora da ispuni sledeća tri kriterijuma: (i) da ima značajan uticaj na unutrašnjem tržištu EU, (ii) da obezbeđuje osnovnu uslugu platforme koja predstavlja važan mehanizam za poslovne korisnike da dopru do krajnjih korisnika i (iii) da ima ukorenjenu i trajnu poziciju u svom radu, ili da je izvesno da će imati takvu poziciju u bliskoj budućnosti. Pretpostavlja se da gatekeeper ispunjava ove kriterijume ako su ispunjeni određeni kvantitativni pragovi.
Ukratko, glavna meta DMA je Velika petorka (Google, Amazon, Apple, Meta, i Microsoft), najdominantnije IT korporacije na svetu. Cilj je da se spreče navedene kompanije da se upuštaju u antikonkurentske prakse, ali i da se bliže sarađuje sa njima. Zbog toga je, na primer, osnovana nova kancelarija EU u San Francisku, koju vodi visoki zvaničnik Komisije, gospodin Gerard de Graf.
Za razliku od ranije prakse, ovog puta EU namerava da se uključi u interaktivniju saradnju sa ovim IT gigantima. O čemu je ovde reč? Pa, upravo pređašnja praksa ovih kompanija, kao što je bio slučaj u Google shopping slučaju, Amazon e-books slučaju, Apple Pay slučaju, Microsoft Windows media player slučaju, i Google i Meta istrazi, naterala je Komisiju da dođe do novih, efikasnijih i dalekosežnijih rešenja.
Primeri DMA efekta? Hajde da nabrojimo neke od njih – Apple će morati da dozvoli programerima trećih strana da pristupe NFC tehnologiji na iPhone uređajima, Amazon i Google će morati da prestanu da daju prioritet svojim uslugama i proizvodima na svojim platformama, svaki operativni sistem će morati da dozvoli korisnicima da deinstaliraju unapred instalirane aplikacije na svojim uređajima itd. Očigledno, cilj je da se podstakne tržište i omogući veća konkurencija u pružanju različitih usluga, kao i lakše otkrivanje i prevencija antikonkurentnih praksi.
Generalni direktorat za konkurenciju i Generalni direktorat za komunikacijske mreže, sadržaj i tehnologiju već su spremni da ulože zajednički napor u radu na DMA. Do kraja naredne godine biće imenovano oko 40 službenika EU za oblast konkurencije.
Uticaj DMA na unutrašnje tržište EU je očigledan, ali da li se to tiče i nas? Odgovor je „da”!
Briselski efekat
Briselski efekat predstavlja moć EU da reguliše globalno tržište postavljanjem različitih standarda koji potom postaju globalno prihvaćeni. Zbog čega se to dešava i na koji način?
Poznato je da je EU dinamičan regulator i najčešće pionir u mnogim oblastima. Pravila koja ona postavlja često se kopiraju i u drugim jurisdikcijama usled njenih renomiranih i visokih standarda. Situacija uglavnom izgleda ovako – kompanija koja želi da posluje na globalnom tržištu će sigurno težiti i tržištu EU kao jednom od najbogatijih tržišta na svetu. Drugim rečima, i te kako ima smisla primeniti pravila EU još pre ulaska na njeno tržište kako bi se smanjili operativni troškovi, odnosno izbegli veći troškovi u kasnijim fazama.
Isti slučaj se već dogodio sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) gde kompanije primenjuju GDPR standarde iako se nalaze van njegove primene, a sve zbog toga da bi mogle da se takmiče sa kompanijama iz EU sve dok ne dođe vreme da zemlje iz kojih one dolaze implementiraju slične standarde.
Da li će DMA imati uticaj na ekonomije Zapadnog Balkana?
Naravno da hoće! Briselski efekat je naročito snažan u našem regionu, s obzirom na to da mnoge kompanije posluju na tržištu EU. Štaviše, DMA će imati još jači uticaj na jurisdikcije Zapadnog Balkana jer je EU njihov najveći trgovinski partner, uključujući i oblast digitalnih usluga. Shodno tome, tehnološke kompanije sa sedištem u državama Zapadnog Balkana i njihove međunarodne filijale su još sklonije da prihvate uslove poslovanja EU kao cenu pristupa. Usled moćnog uticaja EU zakonodavstva, ove kompanije se gotovo automatski usklađuju sa novim pravilima, budući da većina njih direktno primenjuje pravila EU na svoje globalne delatnosti kako bi smanjile mogućnost potencijalnih kazni i minimizovale svoje troškove (što je slučaj i sa već pomenutim GDPR-om). Povrh toga, sve jurisdikcije Zapadnog Balkana prihvatile su jedinstvena pravila za sve učesnike i implementirale brojna pravila EU u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini koji nose naziv Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, samo je pitanje vremena kada će DMA biti transponovan u njihova zakonodavstva.
Budućnost Digitala
Nakon stupanja na snagu DMA, jasno je da EU želi da stvori bolji digitalni prostor koji će podstaći razvoj i konkurentnost na digitalnom tržištu, a koji će dodatno omogućiti i lakši rast startapova i drugih inovativnih učesnika. Međutim, iako su ciljevi DMA razumljivi i dobrodošli, očekuje se da će njihovo sprovođenje biti izazovno, a moglo bi se reći i nepredvidivo. U tom smislu, IT kompanije bi trebalo da pažljivo prate korake Komisije i da usklade svoje poslovanje sa praksom EU kako bi izbegle visoke troškove neblagovremene usklađenosti u budućnosti. Stoga, za više informacija, kontaktirajte naš digitalni tim.
Autori: Nemanja Sladaković, Jasmina Glavšić, Vasilije Bošković
