Narodna skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o energetici, uvodeći značajne reforme u nacionalnu energetsku politiku. Ključnu promenu predstavlja ukidanje dugogodišnjeg moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, koji je bio na snazi od 1989. godine nakon nesreće u Černobilju. Izmene i dopune Zakona podrazumevaju i šire mere usmerene na modernizaciju energetskog sektora Srbije.
Zvanično je ukinut moratorijum uveden u vreme bivše Jugoslavije, čime je otvoren put za razvoj nuklearne energije kao dela strateških planova Srbije.
Uvedeni su regulatorni okviri za proizvodnju nuklearne energije, uključujući standarde bezbednosti, ekološke aspekte i međunarodne najbolje prakse.
Vlada planira osnivanje Direktorata za razvoj nuklearne energije i pripremu Programa za mirnodopski razvoj nuklearne energije, uz saradnju sa međunarodnim telima poput Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i evropskim institucijama.
Srbija planira da istraži mogućnost primene malih modularnih reaktora (SMR) sa ukupnim ciljanim kapacitetom od 1.200 MW. Tehničke studije i procene izvodljivosti sprovode se u saradnji sa međunarodnim partnerima, uključujući francuski EDF i druge globalne aktere
Izmene podstiču i upotrebu goriva dobijenih iz otpada i uvode mehanizme kao što je agregacija, omogućavajući malim preduzećima i potrošačima aktivno učešće na tržištu energije.
Uvodi se proces sertifikacije za instalatere sistema obnovljivih izvora energije, u skladu sa standardima EU.
Vlada planira diverzifikaciju izvora energije kombinovanjem obnovljivih i nuklearnih izvora, dopunjujući tekuće projekte solarnih i gasnih elektrana. Saradnja sa susednim zemljama, poput Mađarske, dodatno će osnažiti regionalnu energetsku stabilnost.
Potrošači sada mogu da izaberu dinamične tarife za električnu energiju, što omogućava veću fleksibilnost u skladu sa tržišnim cenama. Takođe, praksa neto merenja za prozjumere (proizvođače energije koji su ujedno i potrošači) biće postepeno ukinuta do kraja 2026. godine, a domaćinstva u ovoj kategoriji će umesto toga koristiti neto obračun.
Izmene uvode i status „aktivnog kupca,“ pre svega za kompanije, koji im omogućava da proizvode, skladište ili prodaju električnu energiju a da im to nije osnovna delatnost. Ovaj status omogućava i učešće na tržištima pomoćnih usluga i fleksibilnosti, kao i obezbeđivanje uslova za sklapanje ugovora o otkupu električne energije (PPA). Ove promene podržavaju dekarbonizaciju privrede i omogućavaju firmama da obezbede snabdevanje zelenom energijom, smanjujući troškove energije. Takođe, koristeći ove alate, preduzeća se pripremaju za oporezivanje emisija ugljen-dioksida, kako na domaćem tržištu, tako i pri izvozu u EU, kroz Mehanizam prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Nove odredbe uvode balansno tržište električne energije, čime se obezbeđuje da proizvođači i potrošači održavaju ravnotežu između ponude i tražnje. Izmenama se propisuje da su svi učesnici na tržištu odgovorni za balansiranje odstupanja u elektroenergetskom sistemu i da moraju finansijski doprineti održavanju ravnoteže sistema. Takođe se uvodi koncept mehanizma za obezbeđenje kapaciteta i otvara tržište pomoćnih usluga, omogućavajući vlasnicima skladišta energije i aktivnim kupcima da ponude svoje usluge.
Ove reforme odražavaju napore Republike Srbije da diversifikuje energetske izvore i modernizuje infrastrukturu, obezbeđujući održivost, energetsku sigurnost i usklađenost sa globalnim trendovima. Partnerstva sa francuskim EDF-om i drugim međunarodnim akterima ističu posvećenost Srbije ka odgovornom razvoju nuklearne energije.
