Uredba o stranim subvencijama je stupila na snagu!

Kao što se očekivalo već neko vreme prethodnih meseci dok je trajao period usaglašavanja između institucija EU, Uredba o stranim subvencijama (Uredba) konačno je ugledala svetlost dana, 12. januara 2023. Sa primenom Uredbe otpočeće se dana 12. jula 2023. godine.

Uredba nudi nove alate Evropskoj komisiji (EK) za istraživanje finansijskih doprinosa koje zemlje koje nisu članice EU pružaju svojim kompanijama koje posluju u EU, a sve sa ciljem da se spreči negitivan uticaj na unutrašnje tržište EU. Ovaj specifični režim državne pomoći predviđa primenu pravila EU i nadležnosti EK izvan granica EU.

Jedna od zapaženih karakteristika nove Uredbe jeste da EK ima pravo da retroaktivno ispita subvencije u periodu od pet godina pre datuma podnošenja Uredbe, 12. jula 2018. godine.  EK može vršiti navedenu nadležnost samo ako u vreme razmatranja subvencije postoje narušavajući efekti iste.

Prema Uredbi, subvencije mogu biti i direktne i indirektne, u svim oblicima (poreske olakšice, garancije za kredite i druge vrste finansijske pomoći), i obezbeđene kompanijama bez obzira na njihovu veličinu, uključujući i velike multinacionalne kompanije i mala i srednja preduzeća).

Vrste intervencija

EK ima ovlašćenja da detaljnije sagleda sve privredne aktivnosti kompanija koje posluju u EU, kao što su: koncentracije, postupci javnih nabavki, ali i sve ostale tržišne situacije. Ovaj poslednji alat od nabrojanih, omogućava vrlo širok spektar diskrecionih prava EK, s obzirom da „ostale tržišne situacije“ mogu da obuhvate značajan broj slučajeva.

Koncentracije

Učesnici na tržištu će obavestiti EK o svakoj vrsti koncentracije (spajanja, akvizicije ili zajednička ulaganja) koja uključuje finansijski doprinos treće zemlje, pod uslovom da:

• je najmanje jedan od učesnika u koncetraciji, ciljno društvo ili zajednička kompanija osnovana u EU i ostvaruje ukupan promet od najmanje 500 miliona evra u EU,
• zbirni strani finansijski doprinos koji je dala treća zemlja iznosi najmanje 50 miliona evra u prethodne tri finansijske godine.

Postupci javnih nabavki

Učesnici na tržištu obaveštavaju EK o svom učešću u postupcima javnih nabavki koji podrazumevaju finansijski doprinos treće zemlje, koji bi mogao biti neopravdano koristan za ponuđača u javnoj nabavci, ako:

• procenjena vrednost ugovora iznosi najmanje 250 miliona evra, i
• strani finansijski doprinos je najmanje 4 miliona evra po zemlji koja nije članica EU u tri finansijske godine pre obaveštenja.

Ostale tržišne situacije

Što se tiče svih ostalih tržišnih situacija, EK može samostalno (ex-officio) da započne istragu ako postoji sumnja da bi mogla biti postojati narušavajuća strana subvencija.

Ovaj alat sadrži eksteritorijalni element, što omogućava EK da sprovodi istrage ne samo u EU, već i u trećim zemljama. Međutim, za sprovođenje takvih istraga morala bi postojati prethodna saglasnost učesnika na tržištu kao i saglasnost vlade države u kojoj bi se istraga sprovodila.

Procena

EK vrši preliminarni pregled, upućivanjem zahteva za informacijama i vršenjem inspekcijskog nadzora kod predmetnih učesnika na tržištu. Ukoliko se pronađe dovoljno indicija za postojanje narušavajuće strane subvencije, otvara se detaljnija istraga.

Prilikom sprovođenja detaljne istrage, ako postoje dokazi da predmetna strana subvencija zaista narušava unutrašnje tržište, EK može doneti odluku kojom se izriču mere ili obaveze. U slučaju da postoji opasnost od ozbiljne i nepopravljive štete po konkurenciju na unutrašnjem tržištu, EK može izreći privremene mere.

Test balansa

Uredba uvodi „test balansa“ koji bi se koristio za procenu da li su koristi od strane subvencije veće od potencijalnih negativnih uticaja na tržište EU i izbegavanje neopravdane diskriminacije.  EK ima zadatak da ispita šire pozitivne efekte strane subvencije u odnosu na relevantne ciljeve politike, posebno one EU.

Odluke

Odluke EK mogu biti sledeće:

• odluka bez prigovora – u slučaju da strane subvencije ne narušavaju tržište EU, ili je narušavanje nadjačano pozitivnim efektima, zbog čega EK neće preduzimati dalje radnje;
• odluka o obavezama/korektivnim merama – u slučaju da postoje određeni efekti narušavanja na unutrašnjem tržištu uzrokovani subvencijom treće zemlje, EK može prihvatiti obaveze koje je dotični učesnik na tržištu ponudio, ako ih ima (odluka o obavezama), ili može usvojiti korektivne mere za otklanjanje distorzije (odluka o korektivnim merama);
• odluka o zabrani koncentracije ili dodeli ugovora – u slučaju da se narušavajući efekti strane subvencije ne mogu adekvatno rešiti obavezama ili korektivnim merama, EK će doneti odluku kojom se zabranjuje koncentracija ili dodela ugovora.

Kazne

Ukoliko kompanije ne dostave prethodno obaveštenje ili daju netačne ili obmanjujuće informacije, EK može izreći:

• novčane kazne do 10% ukupnog svetskog godišnjeg prihoda učesnika na tržištu;
• periodične kazne koje ne prelaze 5% prosečnog dnevnog svetskog prometa učesnika na tržištu za prekršaje.

Tok budućih događaja

Komisija je najavila da će narednih nedelja objaviti nacrt uredbe o primeni sa detaljnim proceduralnim aspektima koji će biti otvoren za komentare.

Autori: Ivana Stojanović-Raišić, Marko Đorđević