Nameštanje ponuda u javnim nabavkama („Nameštanje ponuda”, engl. bid rigging) predstavlja protivzakonitu aktivnost kojom ponuđači stvaraju privid konkurencije dok se međusobno tajno dogovaraju ko će od njih pobediti na tenderu. Birajući najpovoljniju cenu, naručioci su primorani da plate više od onoga što bi inače platili u uslovima slobodne konkurencije. Nameštanje ponuda predstavlja jednu od najtežih povreda konkurencije kojim se nanosi znatna šteta poreskim obveznicima imajući u vidu da javne nabavke u velikoj meri učestvuju u privredi svake države, a njihov procenat učešća u bruto domaćem proizvodu iznosi oko 12%, što pokazuje da Nameštanje ponuda može imati vrlo snažne efekte po državnu ekonomiju. Pored toga, na tržištu nabavki koje je pogođeno tajnim dogovaranjem, učesnici na tržištu koji zakonito posluju često bivaju obeshrabreni da učestvuju u postupcima javne nabavke ili da investiraju u projekte javnog sektora. Ovo posebno škodi malim i srednjim preduzećima kao učesnicima na tržištu koji tek razvijaju svoje poslovanje. Uočivši potrebu da se kod učesnika na tržištu dodatno podigne nivo svesti o usklađivanju poslovanja sa aktuelnim propisima, Komisija za zaštitu konkurencije („KZK“) je 18. maja 2022. godine usvojila novo Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javne nabavke („Uputstvo“). Uputstvo bi trebalo da usmeri učesnike na tržištu o nameštenim ponudama u postupcima javnih nabavki. Uputstvo je doneto 11 godina nakon poslednje izmene uputstva na ovu temu, a KZK je kao razlog usvajanja Uputstva navela da je došlo do izmena Zakona o javnim nabavkama („ZJN“) kao i izmena Krivičnog zakonika („KZ“), te je ažuriranje Uputstva bilo neophodno. Cilj donošenja Uputstva je da se spreči i osujeti sprovođenje „nameštenih ili lažiranih ponuda“ kao najtežih oblika kartela.
Zbog brojnih negativnih efekata i značajnog odliva budžetskih sredstava kao posledice Nameštanja ponuda, svaka država nastoji da deluje preventivno, ali i represivno na ovu pojavu. Zakon o zaštiti konkurencije („ZZK“) posmatra Nameštanje ponuda kao restriktivni sporazum za koji KZK može izreći novčanu kaznu iznosu do 10% ukupnog prihoda učesnika na godišnjem nivou. Takođe, KZK može izreći meru zabrane učešća u postupku javne nabavke u trajanju do dve godine shodno ZJN. Bitno je napomenuti da je Nameštanje ponuda i predmet krivičnopravne zaštite. Naime, KZ sankcioniše dva krivična dela (i) zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom i (ii) zaključenje restriktivnog za koje su propisane kazne zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina.
Uprkos postojanju adekvatne pravne zaštite u domaćem zakonodavstvu, nezakoniti dogovori između učesnika na tržištu veoma se teško otkrivaju, budući da se po pravilu sprovode na veoma pažljiv i sofisticiran način. Tržišni učesnici koji učestvuju u Nameštanju ponuda, stiču veći profit bez naročitih poteškoća, te se stoga posebno trude da održe tajnost ovakvih dogovora.
Učesnici se mogu dogovoriti da primenjuju različite strategije. Uobičajeno je da se primenjuje jedna strategija ali primena više komplementarnih strategija je takođe moguća imajući u vidu da se različite strategije međusobno ne isključuju.
U praksi se sreću najčešće sledeći oblici ponašanja:
Iako se Nameštanje ponuda može javiti u bilo kom sektoru, postoje određeni sektori u kojima je to naročito moguće, zbog posebnih odlika tih sektora ili određenih proizvoda.
Najčešći indikatori Nameštenih ponuda su:
Sam postupak javne nabavke zahteva određene aktivnosti u cilju smanjenja rizika od Nameštanja ponuda ovog postupka. Prvo, jako je bitno prikupiti informacije o vrstama proizvoda/usluga na tržištu kao i o dobavljačima tih proizvoda, odnosno davaocima tih usluga. Prikupljanje informacija je potrebno odraditi blagovremeno pre pokretanja javne nabavke.
Sledeća aktivnost koju je potrebno sprovesti je osmišljavanje procesa javne nabavke na takav način da poveća broj potencijalnih pouzdanih ponuđača. Naglašavamo da postoji niz faktora koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom ove aktivnosti radi postizanja cilja osnaživanja konkurencije koji su detaljnije dati u Uputstvu.
Osim navedenih aktivnosti, bitno je i jasno definisati kriterijume i uslove postupka javne nabavke, a sve u cilju izbegavanja predvidljivosti. Uslovi treba da budu sveobuhvatni, ali nikako diskriminatorni. Što su uslovi jasniji, to će biti lakše potencijalnim ponuđačima da ih razumeju i samim tim će sa više poverenja podnositi ponude.
Dodatno, potrebno je postupiti preventivno prilikom osmišljavanja javne nabavke, u smislu smanjivanja komunikacije između učesnika u procesu, a radi postizanja transparentnosti koja je preduslov u borbi protiv korupcije. Nakon toga, važno je dati uverenja da su kriterijumi za kvalitativnu selekciju i za dodelu ugovora utvrđeni na takav način da ponuđači nisu bez potrebe sprečeni da učestvuju u javnoj nabavci. Na kraju, jedna od ključnih stvari je podizanje svesti zaposlenih kod naručioca o samim rizicima Nameštanja ponuda kao i njihovom osposobljavanju da na vreme uoče nepravilnosti.
Autori: Milica Novaković, Vuk Leković, Vasilije Bošković, Nikola Ivković
