Prema izveštaju Razvojne agencije Srbije iz januara 2022. godine, sektor poljoprivrede je zabeležio nesvakidašnji priliv stranih investicija što jasno ukazuje na to da Srbija predstavlja plodno tle za agroekonomiju. Ovaj sektor je naročit značaj pokazao tokom krize izazvane COVID-19 pandemijom kada su se mnoge države suočile sa nedostatkom osnovnih životnih potrepština, te su se žitarice, proizvodi na bazi žitarica, voće i povrće pojavili među najznačajnijim izvoznim proizvodima Srbije i to baš u periodu od januara do novembra 2021. godine.
Srbija ima dugu poljoprivrednu tradiciju kao i optimalne uslove za razvoj agroekonomije. Naime, Srbija je zemlja koja ima bogato poljoprivredno zemljište, optimalne klimatske uslove, i veliki potencijal u organskoj proizvodnji. Prirodni resursi u sprezi sa pravnim resursima kao što su povoljni bilateralni investicioni sporazumi daju jasnu sliku zašto Srbija kontinuirano nastavlja da privlači pažnju stranih investitora u ovom sektoru privrede. U tom smislu, naročito su interesantni odnosi sa Rusijom, Turskom, Nemačkom, Bosnom i Hercegovinom, i Rumunijom, zbog čega ćemo u nastavku govoriti malo više o nekima od njih.
Na osnovu dosadašnjih podataka, Srbija beleži suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda sa Rusijom, Turskom, Bosnom i Hercegovinom, i zemljama EU, među kojima se posebno izdvajaju Nemačka i Rumunija.
Stranim investitorima koji dolaze iz ovih država, na teritoriji Srbije je preko uspostavljenih bilateralnih investicionih sporazuma („BIT“) obezbeđen pošten i ravnopravan tretman, puna zaštita i bezbednost investicije, zaštita od neopravdanih i diskriminatorskih mera, nacionalni tretman i tretman najpovlašćenije nacije, kao i zaštita od eksproprijacije.
Srbija ima odlične carinske odnose sa Turskom u oblasti poljoprivrede, imajući u vidu da između ovih zemalja postoji potvrđen Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine. Ovim sporazumom formiran je i tursko-srpski Poljoprivredni nadzorni odbor, sa ciljem daljeg razvijanja poljoprivredne razmene Srbije i Turske, kao i određivanja pravca saradnje i razmene iskustava u pogledu poljoprivrede. Takođe, Sporazumom o slobodnoj trgovini su strane odobrile jedna drugoj određene olakšice u trgovini poljoprivrednim proizvodima.
Isto se može reći i za odnose sa Rusijom, s obzirom na to da je trgovina prehrambenim proizvodima između Srbije i Rusije u poslednjih nekoliko godina značajno porasla. Ovakav trend se može očekivati i u budućnosti, uzimajuću u obzir da je u julu prošle godine stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije koji će srpskim kompanija omogućiti pristup velikom tržištu Evroazijske ekonomske unije..
Takođe, važno je napomenuti da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije („SSP“) predviđa uspostavljanje zone slobodne trgovine između strana potpisnica. Tako, SSP ukida ograničenja u vezi sa uvozom i izvozom poljoprivrednih proizvoda između Srbije i EU. Dodatno, SSP predviđa i za koje se poljoprivredne proizvode ukidaju carinske obaveze, dok se posebne carinske povlastice uvode za pojedine vrste poljoprivrednih proizvoda za koje se carina i dalje naplaćuje. Pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda poreklom iz Evropske unije u okviru kvota sadržanih u Protokolu uz SPP ne plaćaju se posebne dažbine.
Dodatno, u decembru 2021. godine počela je primena prelaznih pravila o preferencijalnom poreklu robe između EU i Srbije. Svrha ovih prelaznih pravila jeste pojednostavljivanje pravila o poreklu uvedenih Regionalnom konvencijom o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu (PEM Konvencija), a najvažnija novina koju ova preferencijalna pravila uvodi u sektoru poljoprivrede jeste povećanje praga tolerancije za upotrebu materijala bez porekla za poljoprivredne proizvode.
S obzirom na to da obavljanje poljoprivredne delatnosti zahteva skupe pripremne radnje, Srbija je razvila širok spektar subvencija i podsticaja za poslovne subjekte u ovom sektoru privrede. Kao najznačajniji izdvajaju se IPARD podsticaji, bespovratna podsticajna sredstva za poljoprivredu sa Svetskom bankom, podsticajne mere Ministarstva poljoprivrede, i podsticaji na nivou AP Vojvodine.
Posebno mesto u tom smislu imaju svakako IPARD podsticaji koje je Republika Srbija razvila u saradnji sa Evropskom Unijom. Naime, za ove podsticaje je EU obezbedila 175 miliona evra, dok je Republika Srbija obezbedila dodatnih 55 miliona evra, što čini ukupno iznos od 230 miliona evra bespovratnih sredstava za finansiranje u ovoj oblasti industrije. Ovim sredstvima Srbija pomaže poljoprivrednicima u nabavci nove opreme, mašina, mehanizacije, građenju, dogradnji, rekonstrukciji, i sanaciji objekata. Prioritet u tom smislu imaju sektori: mesa, mleka, voća, povrća, jaja, grožđa i ostalih useva.
Dodatnu pomoć investitorima pruža i Ministarstvo poljoprivrede koje u saradnji sa Svetskom bankom dodeljuje bespovratna sredstava za investiranje u poljoprivredi. Obuhvaćene vrste investicija su pripremni troškovi, kapitalne investicije, investicije u ljudske resurse, investicije za stručno-tehničku pomoć i obuka korisnika za korišćenje bespovratnih sredstava. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede nudi posebne vrste podsticaja (podsticaji za isporučene poljoprivredne proizvode, za posejan usev, tov stoke odgovarajuće vrste, za nabavku novih mašina, oprema, konstrukcija za različite objekte), uključujući i kreditnu podršku u poljoprivrednoj proizvodnji. U tom smislu, investitorima stoje na raspolaganju i posebne vrste kredita od kojih posebnu pažnju privlače krediti za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva.
Na kraju, poljoprivrednicima na teritoriji Vojvodine, takođe stoje na raspolaganju razne vrste podsticaja. Neki od najvažnijih jesu podsticaji za navodnjavanje, opremanje farmi, za pčelarstvo, i preradu poljoprivrednih proizvoda. Takođe, razvijeni su i posebni podsticaji za mlade poljoprivrednike kako bi se ohrabrili i unapredili svoje poslovanje u ovoj oblasti privrede.
Ipak, strani ulagači imaju pristup nabrojanim podsticajima, pod određenim uslovima, koje bi trebalo ispuniti pre apliciranja za navedene podsticaje.
Ne čudi što se poljoprivredna industrija ocenjuje kao veliki potencijal Srbije. Jedan od razloga jesu svakako odlični međunarodni odnosi i povoljno domaće zakonodavstvo. Ipak, pored poljoprivrede Srbija ima znatne potencijale i u farmaceutskoj industriji, zbog čega ćemo u narednom članku govoriti više o njoj.
Do tada, ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa poljoprivrednim ulaganjima i podsticajima u poljoprivredi, možete nas slobodno kontaktirati na mejl office@geciclaw.com.
Autori: Vuk Leković, Nemanja Sladaković
