Ako ste i mislili da ste u 2020. videli „sve“, imamo važno obaveštenje za vas. Ovo je godina u kojoj počinje da se trguje vodom na berzi. Vest sa Vol Strita o tome da će se od sada na berzi trgovati vodom se brzo proširila i bacila u senku mnoge druge, bitne finansijske teme. Dogodilo se to da je najveća svetska berza finansijskih derivata, CME Grupa, u decembru ove godine pokrenula trgovinu vodom čija je vrednost procenjena na milijardu dolara. Sam koncept trgovine vodom neminovno u svakom od nas budi pitanje uzroka i cilja trgovine vodom.
Naime, pitanje klimatskih promena je u poslednjih par godina postalo tema ozbiljnih razmatranja i odlučivanja s obzirom na stepen ozbiljnosti situacije. Jedna od posledica klimatskih promena, ali i prekomerne ljudske potrošnje je upravo nestašica vode. U tom smislu je potrebno naglasiti da su Generalna skupština Ujedinjenih nacija i Savet za ljudska prava 2010. godine priznali ljudsko pravo na bezbednu pijaću vodu.
Neke od zemalja koje su do sad iskusile nestašicu vode su Kina, Indija, Meksiko i SAD. Štaviše, procenjuje se da će nestašica vode uticati na živote od čak 5 milijardi ljudi do 2050. godine, što je veoma bliska budućnost. Pored toga, nedostatak čistog vazduha takođe uvećava potrebu za čistom vodom. Nestašica vode (koja je neophodna za opstanak ljudske rase) može dovesti do masovnih migracija, što dalje može imati reperkusije koje bi se manifestovale u vidu manjih ili većih sukoba.
U tom kontekstu, neophodno je uzeti u obzir da bi se nestašica vode neminovno odrazila i na poslovanje mnogih industrija. U skladu sa jednim od osnovnih zakona ekonomije, kada nečega u ponudi ima manje, njegova cena raste. Stoga je prirodno da je zabrinutost oko toga kakve bi cene vode mogle da budu u budućnosti dovela tržište do traženja brzog rešenja.
Rešenje je pronađeno u fjučers ugovorima. Fjučers ugovori su sporazumi kojima se dogovara kupovina, odnosno prodaja dobara u određenom trenutku u budućnosti, a po unapred utvrđenoj ceni. Ovo zapravo znači da takvi ugovori omogućuju umanjenje rizika, jer je cena već ugovorena i kasnije se neće menjati u skladu sa promenljivim faktorima koji bi imali uticaj na cenu. Potrebno je naglasiti da se vodom još nikad nije trgovalo na ovaj način.
Na primer, suše bi definitivno bile jedan od faktora koji utiče da cena vode poraste, a ovi ugovori će održati dogovorenu cenu, nezavisno od toga što bi negde nastupila suša. Zaključivanje ovakvih ugovora je nužnost čije je samo postojanje uslovljeno vodom. Pored toga, zaključenje ove vrste ugovora je ujedno i mnogo povoljnije za potrošače koji bi nesumnjivo trpeli posledice “na svojoj koži”, u smislu uvećanja cena proizvoda ili usluga povezanih sa pomenutim biznisima.
Ipak, izvesna doza skepticizma u pogledu toga da li fjučers ugovori zapravo smanjuju ili povećavaju rizik neminovno postoji kada je reč o vodi kao dobru kojim se trguje. Naime, ekspert Ujedinjenih nacija je izrazio zabrinutost zbog stvaranja prvog tržišta fjučersa u vezi sa vodom na svetu, rekavši da bi to moglo da izazove špekulacije finansijera koji bi vodom trgovali poput druge robe kao što su zlato i nafta.
Zabrinutost za (ne)postojanje dovoljnih količina vode postoji i usled drugih faktora, kao što je porast populacije. Trgovina vodom uvećava ovu zabrinutost jer stvara dodatni rizik nestašice vode.
Kritike na račun fjučersa kojima se trguje vodom su argumentovane time da je neophodnost vode za ljudski život tolika da je apsurdno stavljati cenu na vodu kao što se to radi s drugom vrstom robe. U tom kontekstu je posebno naglašen značaj vode kao resursa u vreme globalne pandemije koja dovodi u pitanje niz drugih resursa neophodnih za opstanak.
Dakle, pitanja i kritike koje se vezuju za ovu vrstu fjučersa su sa jedne strane zasnovani na, moglo bi se reći, moralnoj komponenti i pitanju solidarnosti, a sa druge na ekonomskom tretmanu javnih dobara.
Ako izuzmemo klimatske promene i strah koji je evidentno prisutan kad je postojanje prirodnih resursa u pitanju (u suprotnom, ovih fjučersa ne bi ni bilo), moramo da pomenemo da ovo može biti jako zanimljiva prilika za investitore koji žele da diversifikuju svoj portfolio. Očekuje se da će u budućnosti prinosi od uloženog biti veoma visoki. S obzirom na inovativnost u pristupu koju donose fjučersi kada je reč o trgovini vodom, za sada nije moguće bilo šta reći sa sigurnošću. Na nama ostaje da pratimo dalji razvoj situacije s nadom da će fjučersi doneti veću stabilnost i zapravo smanjiti brigu u vezi sa vodom kao osnovnim resursom neophodnim za opstanak, kako privrede, tako i nas samih.
Autori: Mina Kuzminac i Teodora Ristić
