Tehnologije autonomne vožnje su veoma složeni sistemi. U tekstu „5G CAM: Revolucija u oblasti prekogranične mobilnosti“ govorili smo kako CAM tehnologija omogućava vozilima da komuniciraju jedno sa drugim i sa saobraćajnom infrastrukturom, što je sve preduslov za autonomnu vožnju. Imajući u vidu brojne pogodnosti, uključujući povećanje bezbednosti na putevima, smanjenje saobraćajnih gužvi i snižavanje emisija CO2 gasova, brojne države rade na razvoju ovih tehnologija.
Kada je u pitanju autonomna vožnja, postoji više pravaca razvoja. Zajednički imenilac je da se ove tehnologije oslanjaju na senzore koji sakupljaju informacije iz okruženja. Za prikupljanje informacija koriste se i drugi uređaji, kao što su kamere i GPS uređaji. Prikupljene informacije se zatim šalju sofisticiranoj kompjuterskoj jedinici smeštenoj u vozilu koja je zadužena za njihovu obradu. Zamislite sada skup takvih vozila koja se zajednički kreću putem. Zamislite onda kakve sve složene situacije mogu da se pojave. Brz odziv i preciznost su neophodni u takvim situacijama. Dosadašnja 4G tehnologija jeste dovoljna za određene saobraćajne situacije, ali za one visoko složene potrebna su mnogo manja „kašnjenja“ sistema, što pruža jedino 5G tehnologija. Dakle, da bi ovako složen sistem uspešno funkcionisao, potrebno je razvijati 5G tehnologiju a Srbija je i ovde deo evropske družine zemalja koje rade na razvoju tzv. 5G koridora (takođe videti citirani tekst)
Međutim, Srbija sada ide korak dalje ka budućnosti uvođenjem mogućnosti za testiranje autonomnih vozila na svojim putevima. Na ovaj način Srbija se pridružuje pionirskim zemljama poput Nemačke i Velike Britanije, koji već istražuju ove inovativne tehnologije. Ovakav revolucionarni iskorak učinjen je pre svega izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Zakon“), a zatim i usvajanjem Pravilnika o uslovima za obavljanje autonomne vožnje („Pravilnik“) koji je stupio na snagu 2. decembra 2023. godine. Pravilnikom se bliže propisuju uslovi pod kojima se obavlja autonomna vožnja i procedura izdavanja dozvole za testiranje autonomnog vozila („Dozvola“). Dakle, Srbija spada u jednu od retkih zemalja gde je upravljanje autonomnim vozilom na putu regulisano i dozvoljeno i to isključivo u cilju testiranja tog vozila.
Autonomno vozilo je proizvedeno ili prepravljeno motorno vozilo, sa automatizovanim sistemom vožnje, koji ispunjava tehničke i druge propisane uslove i koji omogućava kretanje tog vozila u saobraćaju na putu, uz delimično upravljanje od strane vozača, odnosno uz potpuno odsustvo upravljanja od strane vozača, piše u članu 7 Zakona.
Prema Pravilniku, automatizovani sistem vožnje („ASV“), jeste kombinacija hardversko-softverskih komponenti uz pomoć kojih se, shodno nivou automatizacije, realizuje dinamički zadatak upravljanja vozilom, u utvrđenom radnom opsegu. Dinamički zadatak je skup aktivnosti potrebnih za upravljanje vozilom u saobraćaju na putu, koji obuhvata upravljanje vozilom u poprečnom (korišćenjem sistema za upravljanje) i podužnom (putem ubrzanja i usporenja) pravcu, praćenje okruženja uočavanjem, prepoznavanjem i razvrstavanjem objekata i događaja, pripremu i reagovanje na objekte i događaje, planiranje manevara i povećanje uočljivosti vozila korišćenjem svetlosnih i zvučnih signalnih uređaja i davanjem drugih signala. Dinamički zadatak ne obuhvata planiranje puta i izbor rute. Radni opseg ASV predstavlja precizno određeno okruženje i uslove puta za koje je ASV projektovan da ispravno funkcioniše i sadrži najmanje sledeće podatke: geografski položaj, meteorološke uslove, doba dana, stanje puta, kategoriju puta, režim saobraćaja, postojanje tunela, pružnog prelaza, zone radova i slično.
Pre svega, treba istaći da je testiranje autonomnog vozila skup aktivnosti koje se sprovode u cilju tehničke i funkcionalne provere ASV. Testiranje autonomnog vozila može da obavlja pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji („Organizator“). Testiranje se vrši na osnovu izdate Dozvole. Za izdavanje Dozvole predviđena je taksa od 3.310 dinara, a potrebno je platiti i taksu od 1.140 dinara za dobijanje para metalnih tablica sa rokom važenja od jedne godine.
Dozvolu izdaje teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova čijem se području odvija testiranje („Ministarstvo“). Ako se testiranje odvija na teritoriji dve ili više nadležnih organizacionih jedinica, Dozvolu izdaje Uprava saobraćajne policije u sedištu Ministarstva. Dozvola se može izdati za jedno ili više autonomnih vozila, vrste L7 (teški četvorocikl, ≤ 400 kg, ≤ 15 kW) sa fabrički zatvorenom karoserijom, M1 (putničko vozilo) ili N1 (teretno vozilo, ≤ 3,5 t) (videti Pravilnik o podeli vozila), zaključno sa nivoom 4 automatizacije vožnje, na period od najduže godinu dana. Kopija Dozvole se za vreme testiranja mora nalaziti u vozilu koje se testira, a lice koje se nalazi u vozilu u svojstvu vozača koji može vršiti testiranje, dužno je da je na zahtev ovlašćenog lica pruži na uvid.
Uzimajući u obzir radni opseg i nivo automatizacije ASV, prilikom izdavanja Dozvole, nadležni organ može, u zavisnosti od specifičnosti svakog pojedinačnog zahteva, odrediti mere bezbednosti u pogledu:
Osim navedenih mera, mogu se odrediti i druge mere, u skladu sa Zakonom i specifičnošću svakog pojedinačnog Zahteva.
Organizator testiranja ne sme početi sa testiranjem, ako nije preduzeo sve mere bezbednosti određene u Dozvoli. Organizator testiranja mora da koristi sistem za prikupljanje, beleženje i čuvanje podataka do kojih dođe u toku testiranja autonomnog vozila. Organizator testiranja je dužan da, u vreme važenja dozvole, u elektronskom obliku čuva sve podatke koje ovakav sistem obavezno prikuplja i da na zahtev i u roku koji odredi nadležni organ omogući uvid, odnosno dostavi podatke, u cilju provere mera bezbednosti utvrđenih dozvolom.
Autor: Žarko Popović
