Advokatska kancelarija i UZUZ, sa više partnera, smatraju da novim zakonom treba otkloniti prostor za postupanje koje smatraju neustavnim.
Oni, naime, ukazuju da, prema sadašnjem zakonu, Komisija za zaštitu konkurencije ima mogućnost da kao državni organ sam vodi kaznene postupke i da, izvan sudskog postupka, odnosno mimo suda, izriče multi milionske kazne privatnim, ali i državnim preduzećima, bez usmenih rasprava i bez sudskog nadzora do drugog stepena, dakle proizvoljno, što je, smatraju stručnjaci, pravni apsurd.
Žalbe privrednika i stručne javnosti na dosadašnji rad Komisije odnose se između ostalog i na to da Komisija izriče visoke kazne i do 10 odsto godišnjeg konsolidovanog prometa jedne firme.
Te kazne su, prema oceni pravnika, najveće u srpskom pravu, a donose se, kažu, na osnovu neustavnog zakona, nejasnih uredbi, ali i smernica, koje inače, kažu, Komisija sama donosi.
„Prema jedinom krivičnom zakonu, za pravna lica maksimum kažnjavanje firme je 500 miliona dinara, dok Komisija, kao ne sudski organ, ima ovlašćenje da izriče kazne koje mogu višestruko premašiti ovaj maksimum“, opominju pravnici.
Ono sto takođe ističu kao pravni apsurd, je i da Komisija može da pretresa prostorije preduzeća bez odluke suda, a to pravo, prema njihovom tumačenju, nema ni jedan državni organ u Srbiji.
Takođe, privrednici su dužni da po sadašnjem Zakonu prijave svaku kupovinu preduzeća, pa čak i objekata, a kupovina objekata, na primer, ni na koji način ne predstavlja koncentraciju na tržištu u smislu Zakona, smatraju pravnici.
Prema njihovim rečima, ako određena firma, bila ona i najmanja u Srbiji, kupi nešto u Japanu…dužna je da Komisiji plati taksu od 25.000 evra.
Pri tom, napominju, Komisija je visinu ove i drugih taksi sama odredila u tarifniku o visini naknada, odnosno cenovniku, bez ikakve institucionalne kontrole. Objašnjavaju da zakoni u bilo kom postupku, bilo gde u svetu, dozvoljavaju da u „raspravi“ dve strane, tuženog i branioca, učestvuje i treća, nepristrasna strana, sud, koje ovde nema.
Privredna, pravna i akademska javnost, stoga, predlažu novi zakon o zaštiti konkurencije i to po ugledu na najbolju praksu – u Austriji, Švedskoj ili Finskoj.
„Zakonsko rešenje Austrije, koje reguliše politiku zaštite konkurencije i čiji model je u primeni i u Švedskoj, Finskoj, kao i u Americi i Kanadi, kao glavnu razliku u odnosu na Zakon u Srbiji, predviđa jasnu podelu nadležnosti između uprave i sudstva“, smatraju u Privrednoj komori Srbije koja je mimo ove inicijative, pozvala privrednike da dostave predloge za novi zakonski okvir.
Po tom modelu zakona, kažu u PKS, Komisija bi sprovodila istragu i prikupljala podatke, ali odluku o eventualnoj povredi pravila konkurencije donosio bi isključivo – sud.
Pre nego što je ova inicijativa, međutim, i objavljena, Komisija je u međuvremenu reagovala, pozivajući se na prepisku njenih autora i drugih učesnika, saopštenjem na svom sajtu, u kojem navodi da su primedbe iznete na aktuelni zakon i nadležnosti same Komisije – netačne i paušalne.
„Pomenutim tekstom rad Komisije je ocenjen kao arbitraran, bez sudske kontrole, pojedine radnje koje preduzima u postupku, kao kršenje osnovnih ljudskih prava, a sam zakon kao neustavan, pa se poziv na akciju odnosi na njegovo ukidanje i donošenje novog zakona koji bi bio u skladu sa Ustavom“, pišeš u saopštenju Komisije.
Tim povodom, u UZUZ-a, koje je jedan od učesnika u inicijativi i predlagač novih zakonskih rešenja, reagovali su ocenom da to saopštenje može da se smatra nekom vrstom „pretnje“, odnosno upozorenja, tim pre što se saopštenje Komisije odnosi na praktično privatnu prepisku aktera inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije.
„Komisija je nedvosmisleno tim postupkom povredila, Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zajemčenu tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije, bez zakonskog osnova i bez učešća suda“, kaže predsednik UZUZ-a Savo Manojlović.
U ovom Udruženju smatraju da ako je Komisija već odlučila da se bavi privatnom prepiskom, treba tu prepisku javno da objave i učine je dostupnom, uz, kako napominju, informacije kako je do prepiske Komisija uopšte i došla.
Razlog za ovakvu reakciju Komisije, smatraju stručnjaci, lezi u činjenici da se i Privredna komora Srbije uključila u inicijativu.
Konačno, pravni stručnjaci sumnjaju da se iza poziva same Komisije stručnoj javnosti da raspravljaju o nacrtu novog zakona, koji inače još nije obelodanila, krije pokušaj rušenja novog, nedavno donetog, Zakona o opštem upravnom postupku.
Ovaj clanak je objavio Tanjug i sa njihovom dozvolom dostupan je na našem sajtu.
Foto Tanjug/O.Toškić, ilustracija
