U Srbiji je nedavno predložen Zakon o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost sa dvostrukim ciljem: podsticanje donacija hrane i borba protiv bacanja hrane. Predložene izmene nose značajne implikacije, ne samo za ekonomiju, već i za ESG. Izmene predlažu da se porez na dodatu vrednost (PDV) ne plaća na donacije viškova hrane od strane pravnog lica registrovanog za delatnost proizvodnje ili prometa hrane čiji su primalac socijalne i druge ustanove. Oslobađanjem takvih donacija od PDV ima za cilj eliminisanje finansijskih prepreka koje često odvraćaju preduzeća od doniranja viška hrane socijalnim i drugim institucijama. Ovo oslobođenje posebno je značajno u […]
Detalji
Neretko mediji izveštavaju o prihodima i novčanim nagradama koje zarađuju profesionalni sportisti. Međutim, manje je poznata složenost njihovih poreskih obaveza Pre razmatranja poreskih propisa, treba imati na umu da doprinosi profesionalnih sportista ka svojim državama su mnogo veći od bilo kog novčanog iznosa koji može nastati iz oporezivanja njihovih primanja i nagrada. U svakom slučaju, porezi su neminovni aspekt današnjeg života i sportska industrija nije izuzetak. Kako sportska industrija postaje sve više profitabilna i poslednjih godina generiše sve veću količinu novca, pitanje oporezivanja tog novca se uvek postavlja. Većina država, među kojima je i Srbija, je propisala posebne odredbe koje […]
Detalji
Dana 9. decembra 2022. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („ZPPPA“), a stupile na snagu 20. decembra 2022. godine. Podsećamo na novine koje se lako mogu zanemariti, a veoma su značajne za sve privredne subjekte i privredu. (Ne)odlaganje postupka prinudne naplate Kao prvu novinu, izdvajamo da je izmenama ZPPPA obrisan stav 6 iz člana 77 ZPPPA. Ovim članom je bilo predviđeno da Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati ako je u roku iz opomene podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreza sve dok se ne odluči po tom zahtevu. Posledica izmene je […]
Detalji
Srbija se već nekoliko godina zaredom svrstava među vodeće destinacije za strane investitore. Prema indeksu učinka po osnovu grinfild stranih direktnih investicija („SDI“) Srbija je u 2019. godini bila na prvom mestu od ukupno 105 država. Srbija je manje više nastavila da drži ovaj rejting i u narednim godinama, te je 2020. godine zauzela peto, a 2021. godine šesto mesto. Takođe, prema Doing Business listi Svetske banke, Srbija se ubraja među države pogodne za poslovanje sa konzistentnim napretkom indeksa lakoće poslovanja. Spremnost na ulaganje sa sobom nosi zabrinutost u pogledu pravnog i institucionalnog okvira zemlje domaćina. Bilateralni investicioni sporazumi (engl. […]
Detalji
Godina 2021. je privrednicima u Srbiji donela brojne promene, a u najvećem delu se napori ulažu u digitalizaciju. Stoga, umesto Zakona o fiskalnim kasama, Srbija sada ima Zakon o fiskalizaciji koji počinje da se primenjuje od 1. januara 2022. godine („Zakon“). Lica koja imaju obavezu da evidentiraju ostvareni promet preko fiskalne kase su dužna da do 30. aprila 2022. godine usklade svoje poslovanje sa odredbama Zakona. Tranzicioni period počeo je 1. novembra ove godine, od kada su obveznici postepeno počeli da prilagođavaju svoje poslovanje novom modelu fiskalizacije. Šta, zapravo, donosi novi model fiskalizacije? Osim prometa robe i usluga, prema novom […]
Detalji
Zamišljena bliskost koja se ostvaruje sa poznatima putem platformi kao što je Instagram, češća je kada se sa jedne strane nađe tzv. influenser – osoba, čije mišljenje, odnosno ponašanje uvažava veliki broj korisnika, što se ostvaruje zbog uticaja i ugleda te osobe. Zamišljena bliskost je, s druge strane, i veoma značajno oružje influensera – korisnici se neretko „sažive“ sa influenserom i njegovim načinom života. A način života koji prikazuje influenser kao sadržaj sadrži i (po neku) promociju. Kada influenser na svom profilu objavi da koristi određeni proizvod, velika je šansa da će se njegovi/njeni pratioci opredeliti upravo za taj proizvod. […]
Detalji
Prvi veliki sukob Joa Bajdena sa najvećim korporacijama u SAD-u usledio je kao rezultat njegovog predloga za povećanje poreza kompanijama i izazvao zabrinutost mnogih. Iako je Korporativna Amerika u početku pozdravila masivni plan državne potrošnje, kasnije je izrazila istinsku zabrinutost u vezi s tom temom. Međunarodno oporezivanje korporacija odavno predstavljala izazov za poreske vlasti širom sveta, prouzrokujući im gubitke u milijardama dolara. SAD su bile jedan od najvećih zagovornika pregovora o velikoj reformi međunarodnog oporezivanja korporacija koji traju već duže vreme. Međutim, u okviru G20 i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj („OECD“), sporazum još uvek nije postignut. Multinacionalne kompanije […]
Detalji
I. Uvodne napomene Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu („Zakon“) počeo je da se primenjuje 12. marta 2021. godine. Od kako se ušlo u zakonsku proceduru, Zakon je privukao dosta pažnje, kako stručne, tako i ostale javnosti, kako zbog predmeta regulisanja tako i zbog svojih rešenja. Zakon je stupio na snagu početkom 2020. godine, ali je njegova primena bila odložena na godinu dana. U tom periodu, osim komentara i kritika, pretrpeo je i određene izmene i dopune i to neposredno pre početka primene. Primetno je da je namera predlagača bila da Zakon reguliše dva slična i povezana, ali […]
Detalji
Tema adekvatne poreske politike je uvek goruća tema. Ne samo zato što je od velikog značaja za ekonomije jedne zemlje, već zato što utiče na svakodnevni život građana. Izmene u poreskom zakonodavstvu su gotovo uvek kontroverzne. Ovaj članak daje uvid u izmene koje se tiču srpskog poreza na dodatu vrednost („PDV“), kao i trvenja između pripadnika gig ekonomije i Poreske uprave. Ministarstvo finansija Republike Srbije objavilo je predlog Nacrt Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Glavne izmene su: Obveznikom se smatra i otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni fond; Obračunavanje PDV na promet investicionog zlata i promet usluga […]
Detalji
Kao što je rast i razvoj novih tehnologija poslovnih modela u poslednjih par decenija neminovan, tako su i plaćanje poreza i doprinosa možda ne omiljena i uzbudljiva, ali svakako neizbežna tema. Većina poreskih obveznika koji posluju u Republici Srbiji su svesni da obaveza plaćanja poreza i doprinosa postoji. Međutim, postavlja se pitanja onih koji rade i zarađuju u inostranstvu (iako su fizički uglavnom u Srbiji), često kroz nove, sve kompleksnije poslovne modele, i možda nisu svesni da moraju da podmire poreze i doprinose, i da sami treba da se prijave Poreskoj upravi u Srbiji. Vrtoglavi porast broja novih tipova kreativaca […]
Detalji
Zamisli da putuješ svetom, deo si međunarodne digitalne zajednice, zarađuješ za život na dalekim destinacijama… Skoro svi su bar jednom maštali o tome kako je biti digitalni nomad. Međutim, da li je to baš tako jednostavno kao što se čini na prvi pogled? Ko su zapravo „digitalni nomadi“? Digitalni nomadi su profesionalci koji svoj posao ne vezuju za jedno mesto ili kancelariju i koriste tehnološke inovacije i modernu kulturu za rad na daljinu. Kako je tehnologija poslednjih godina dramatično preoblikovala radno okruženje, mnogi su zamenili kancelarije nekim dalekim destinacijama. Ključna prednost digitalno-nomadskog načina života jeste mogućnost i fleksibilnost rada na […]
Detalji
Savet za ekonomska i finansijska pitanja Evropske Unije („Savet EU“) 18. februara 2020. godine usvojio je zaključke kojima je izmenio EU listu nesaradljivih poreskih jurisdikcija („EU lista“). EU lista (Aneks 1) uključuje neevropske države i teritorije koje se nisu u dovoljnoj meri obavezale da bi odgovorile na zabrinutost Evropske Unije (,,EU“) za oblast poreza. Dokument o stanju u toku (Aneks II) navodi jurisdikcije koje su odgovorile preuzimanjem dovoljno obaveza. Dakle, jurisdikcije koje još nisu usklađene sa svim međunarodnim poreskim standardima, ali su se obavezale na reforme, uključene su u Aneks II. Ove države moraju da preduzmu efikasnije akcije kako bi […]
Detalji
„Evropska komisija je zaključila da je Irska pružila nedopuštene poreske olakšice Eplu i to u iznosu od čak 13 milijardi evra [što je najveći poreski račun do sada naplaćen izvan Sjedinjenih Američkih Država]. Ova praksa je,prema pravilima Evropske unije, ilegalna, s obzirom na to da je omogućila Eplu da plati značajno manji iznos poreza u poređenju sa drugim kompanijama. Irska sada mora da povrati ilegalno pruženu pomoć [indirektne subvencije].“1 Po sprovođenju detaljne istrage u vezi sa izuzetno povoljnim fiskalnim sporazumom postignutim između Irske i Epla, Evropska komisija je izvela zaključak da je Epl stekao protivzakonite poreske povoljnosti od Irske kroz […]
Detalji