Srbija na putu usvajanja modela cirkularne ekonomije

Srbija – lider na Zapadnom Balkanu

U današnje vreme suočeni smo sa brojnim globalnim izazovima poput borbe sa klimatskim promenama, izumiranjem biljnog i životinjskog sveta, ugroženim ekosistemima, kontinuiranim rastom količine otpada, zagađenja i nestašice prirodnih resursa kao posledice klimatskih promena i zagađenja.  Radikalne promene su potrebnije više nego ikad. Ovim kursom krenula je i Srbija. Naime, Ministarstvo zaštite životne sredine je uz podršku UNDP projekta „Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji“, izradilo dokument pod nazivom Mapa puta za cirkularnu ekonomiju („Mapa puta“). Mapa puta je urađena po uzoru na ovakvu vrstu dokumenata koje imaju zemlje EU, kao što su Slovenija, Finska, Holandija, Španija, Francuska, itd. Republika Srbija je prva zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja ima Mapu puta za cirkularnu ekonomiju.

Evropski put od linearne do cirkularne ekonomije

Čitav navedeni proces je poznat kao transformacija linearne u cirkularnu ekonomiju. EU je već usvojila niz dokumenata koji zemljama članicama daju smernice za tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Poslednji u nizu su Evropski zeleni dogovor (engl. European Green Deal) i Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. Naime, Evropska komisija je decembra 2019. godine predstavila Zeleni dogovor kao jedan od prioriteta rada Komisije u narednim godinama, na osnovu koga je marta 2020 usvojen Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. Predviđa se da će EU biti klimatski neutralna do 2050. godine. Da bi se tako nešto postiglo, Evropska Komisija predložila je Evropski zakon o klimi koji političko obavezivanje pretvara u pravnu obavezu. S obzirom da je Srbija na putu ka članstvu u ovoj zajednici, potrebno je vršiti usklađivanje sa zakonodavstvom EU, i u tom smislu u narednom periodu očekuje se niz aktivnosti, pa i izrada Mape puta 2.0 za cirkularnu ekonomiju.

Glavna svrha Mape puta

Mapa puta je prvi dokument koji će pokrenuti dijalog između donosioca odluka, predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva, u cilju definisanja budućih koraka i vremenskog okvira za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Dakle, Mapa puta je inicijalni dokument na osnovu kojeg relevantni akteri, svako iz svog domena, mogu da preduzmu aktivnosti za sistemske promene, utemeljene na odgovornijem upravljanju resursima, čime će doprineti navedenoj tranziciji. Ovaj dokument usmerava taj proces tako što pruža mogućnost uključivanja svih aktera u otvoren dijalog i zajedničko stvaranje rešenja za što efikasniju i bržu tranziciju. Cilj Mape puta je podsticanja industrije na inovacije i povećanje tržišnih mogućnosti proizvodnje kroz cirkularne poslovne modele kreiranja novih radnih mesta i unapređenja poslovanja, a uz očuvanje resursa i zaštitu životne sredine.

Mapa puta sadrži preporuke za prevazilaženje ograničenja koje privatne kompanije u Srbiji vide na putu ka cirkularnoj ekonomiji u svom sektoru, prikupljene tokom konsultacija sa predstavnicima privatnog sektora, kao i preporuke tematskih izveštaja koji su izrađeni u okviru projekta „Platforma cirkularne ekonomije za održivi razvoj u Srbiji“. Namera ovog dokumenta je da se podstakne celo društvo na korenite promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima.

Linearna ekonomija donosi „štetni“ profit

Linearni način proizvodnje je zasnovan na modelu UZMI – NAPRAVI – BACI – eventualno RECIKLIRAJ. Model linearne ekonomije bio je prevashodno vođen ostvarivanjem profita bez obzira na negativni uticaj po životnu sredinu i prirodne resurse. U privredama zasnovanim na linearnoj ekonomiji deo materijala se reciklira, dok ostali delovi koji se ne recikliraju (najčešće zbog dizajna i sastava materijala), završavaju na deponijama. Štaviše, cirkularnu ekonomiju ne treba poistovećivati sa hijerarhijom upravljanja otpadom. Naime, hijerarhija upravljanja otpadom nastala je u linearnoj ekonomiji kao mera smanjivanja nastale količine otpada i povraćaj jednog dela sirovina u proizvodne procese kroz reciklažu. Cirkularna ekonomija je iznad procesa upravljanja otpadom jer polazi pre svega od novog načina razmišljanja o upotrebi resursa. Shodno tome, ekonomska, socijalna i ekološka dimenzija je podjednako važna.

Šta je koncept cirkularne ekonomije?

Cirkularna ekonomija je obnovljiva industrijska ekonomija koja ima promenjeni koncept proizvodnje i potrošnje prema dizajnu, upotrebi resursa i odnosu prema stvaranju otpada. U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja se opet može ponovo upotrebiti za iste ili druge proizvodne procese. Takođe, obnovljivi izvori energije imaju prioritet, energija se koristi efikasno, podstiču se inovativne tehnologije, zelene javne nabavke, zamena opasnih hemikalija manje opasnim, a promene u navikama potrošača su neminovne. Neki od ciljeva koji se žele postići su:

• smanjenje upotrebe prirodnih resursa i energije na najmanju meru, uz istovremeno smanjenje otpada, zagađenja i ostalih negativnih uticaja na životnu sredinu;
• obnavljanje prirodnih resursa, zadržavanje sirovina u upotrebi i produženi životni vek proizvoda;
• zaštita ljudskih prava i prava budućih generacija na resurse kroz održivi razvoj, globalnu sigurnost prirodnih resursa, borbu sa klimatskim promenama, energetsku sigurnost, osiguravanje dovoljnih količina hrane, smanjivanje nejednakosti, transparentnije javne finansije i socijalnu sigurnost građana, očuvanje zdravlja i čistije okruženje.

Uticaj na kompanije – primena poslovnih modela

Unapređenje poslovnih modela privrede i usklađivanje poslovanja sa principima cirkularne ekonomije u Srbiji umnogome može da doprinese unapređenju konkurentnosti nacionalnih kompanija i rešavanju socijalno-ekonomskih pitanja. Cirkularni poslovni modeli imaju svoje karakteristike i mogu se u pogledu

produktivnosti poslovnog sektora koristiti pojedinačno ili u kombinaciji. Mapa puta navodi sledeće poslovne modele:

1. Ekonomija deljenja i pružanje usluga umesto kupovine samog proizvoda (engl. Sharing platforms).Ovaj poslovni model zasnovan je na platformama za pružanje usluga korišćenja i deljenje proizvoda među potrošačima, bez obzira na to da li su u pitanju pravna ili fizička lica. To znači da potrošač koristi proizvod, ali da nije njegov vlasnik, te samim tim nije odgovoran za taj proizvod nakon njegove upotrebe. Ovaj poznati cirkularni model se uglavnom primenjuje u industriji automobila, turizmu, iznajmljivanju teške mehanizacije u građevinarstvu. Svoju primenu nalazi i u energetici, tekstilnoj industriji i u proizvodnji električnih uređaja;
2. Ekonomski model ponovne upotrebe iskorišćenih resursa (engl. Resource recovery). Pomoću tehnoloških inovacija i procesa omogućava se ponovna upotreba materijala za iste ili za druge proizvode, što doprinosi poslovanju bez otpada. Ovaj model omogućava kompaniji ponovnu upotrebu materijala na kraju životnog ciklusa proizvoda uz eliminisanje „materijalnog curenja“, odnosno bacanje sirovina, i povećanje ekonomske efikasnosti kroz njihov povrat ili prenamenu. Ovaj model predstavlja posebnu prednost za kompanije koje imaju velike proizvode pogone;
3. Produženi životni vek proizvoda (engl. Product life extension). Popravke, prepravke ili redizajn postojećeg proizvoda omogućavaju da proizvod duže bude u upotrebi. Produženje životnog veka proizvoda omogućava kompanijama da istovremeno produže životni ciklus proizvoda i materijala čime se štede resursi i energija i tako generiše dodatni prihod kompanije. Ovaj model je pogodan za zahtevne industrijske segmente (industrijska oprema) i kompanije koja na tržište plasiraju proizvode, čije unapređene verzije obično samo delimično generišu dodatne pogodnosti za potrošače (električni uređaji, pre svega telefoni i tableti).
4. Proizvod kao usluga (engl. Product as a service). Ovaj poslovni model zamenjuje tradicionalno utemeljeni koncept tržišnog poslovanja koji vezuje vlasništvo nad proizvodom i njegovo korišćenje. U ovom poslovnom modelu, na osnovu ugovora o zakupu ili po principu utroška, više potrošača može koristiti proizvode. Time je pristup korišćenju proizvoda je promenjen i ostvaruje se princip dugovečnosti proizvoda na taj način što proizvod ostaje u vlasništvu proizvođača.

Poruke za dalji razvoj

Na samom kraju Mape puta, umesto zaključka, dato je pet sledećih preporuka:

1. Tranzicija (na cirkularnu ekonomiju) doprineće bržem privrednom rastu, većem blagostanju i boljem zdravlju građana i budućih generacija
2. Srbija ne može postati član EU bez promene politika i održivog korišćenja resursa – implementacija principa cirkularne ekonomije šansa je za ubrzano pristupanje;
3. Potrebna je sistemska primena i unapređivanje održive resursne politike i tranzicije na poslovne modele cirkularne ekonomije;
4. Promena energetske politike i promocija održivih izvora energije deo je uspešne, sistemske i strateške tranzicije,
5. Institucionalna podrška za uključivanje svih identifikovanih aktera za cirkularnu ekonomiju na putu tranzicije omogućiće kontinuitet i efikasnost započetog procesa cirkularne tranzicije.

Autor: Žarko Popović