Na događaju koji je u utorak organizovalo međunarodno udruženje novinara API/IPA, Slovenija je objavila prioritete svog predstojećeg predsedavanja Savetom EU, a zakonodavni paket Fit for 55 (srp. Spremni za 55) privukao najveću pažnju. Pre nego što uđemo u priču o Fit for 55, nakratko ćemo se osvrnuti na konferenciju koja je održana pre svega nekoliko dana.
Tokom narednih šest meseci Slovenija će predsedavati Savetu EU u narednom periodu. Stalni predstavnik Slovenije pri EU g-din Iztok Jarc i njegova zamenica gđa Tamara Veingerl-Požar izložili su prioritete njihovog mandata. Od svih izjava sa događaja, najveću pažnju su izazvale reči gospođe Veingerl-Požar, koja je rekla da energetskim, transportnim i kompanijama u oblasti teške industrije u EU za dve nedelje predstoji ekološki „zakonodavni cunami“, dodajući da slovenačko predsedavanje EU očekuje predlog Evropske komisije ovom setu regulative do 14. jula, dugo očekivanom paketu EU o klimatskoj politici do 2030. godine, uključujući kontroverznu tzv. taksu na ugljenik na granici (CBAM). Međutim, vrhunac je bio zahtevani zakonodavni paket mera za smanjenje emisije stakleničkih gasova za najmanje 55% do 2030. godine, takozvani „Fit for 55“.
Sveobuhvatni set propisa kretaće se od neznatnih izmena propisa o uštedi energije, obnovljivih izvora energije, promena namene zemljišta i šumarstva, do značajnih modifikacija EU tržišta ugljenika i sistema za trgovanje emisijama, prvom nadnacionalnom ETS sistemu. ETS je centralni instrument EU za smanjenje emisija gasova staklene bašte na isplativ način. Paket takođe uključuje veoma značajna ograničenja emisija, predviđa dozvoljene nivoe emisije, tzv. rezervu za stabilnost tržišta, cenu CO2, curenje ugljenika, već spomenuti CBAM, kredite za uklanjanje ugljenika, proširujući ETS (na zgrade, drumski transport, pomorstvo), hvatanje ugljenika kroz upotrebu zemljišta / šumarstvo, direktive o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti, alternativna / održiva goriva i standardi emisije CO2 za automobile i kombije. Nakon brojnih debata, Savet EU je usvojio uredbu kojom se uspostavlja fond za pravednu tranziciju u iznosu od 17,5 milijardi evra kako bi se ublažili društveno-ekonomski troškovi zajednica širom EU koje su u velikoj meri zavisne od fosilnih goriva ili industrije i kojima predstoji neophodna diversifikacija lokalne privrede.
Zanimljivo je da će Slovenija prva država članica koja će upravljati prvim primerima razmene između država članica EU u okviru paketa Fit for 55. Važno je da ovaj „zakonodavni tsunami“ sa Slovenijom na čelu odlučno ide napred u nameri da postigne svoj cilj ostvarenja ugljenične neutralnosti do 2050. EU može postići klimatsku neutralnost doslednim sprovođenjem prioriteta uvođenja tehnologija okrenutih ka budućnosti, ulaganja u infrastrukturu i razvoj pravih poslovnih modela, i već smo ponovili neke od ciljeva koje je Slovenija postavila kao arhitekta novog puta ka neto nultoj emisiji.
Evropska komisija započela je svoju borbu protiv klimatskih promena pre nekoliko godina, ali je Evropski zeleni dogovor od decembra 2019. godine postavio sve glavne ciljeve koji slede viziju da Evropa postane prvi ugljen-neutralni kontinent do 2050. godine.
Iako je Evropska komisija sada postavila ambiciozniji klimatski cilj za 2030. godinu i želi smanjenje emisija gasova staklene bašte za najmanje 55%, postavljanje cilja je jedno, a dostizanje nešto drugo.
Obaveštavaćemo vas o nameri Evrope da se osposobi za Fit for 55 na svom putu ka ugljeničnoj nuli.
