Kroz nekoliko odlučnih poteza, američka Komisija za hartije od vrednosti („SEC“) je pokazala spremnost da zauzme čvrst stav kada je u pitanju ESG. Uočeno je da kompanije ponekad pribegavaju ulepšavanju ESG izveštaja da bi stvorile lepšu sliku o sebi, koristeći se privlačnim ESG rečnikom, pri čemu se zapravo ne obavezuju na ostvarivanje ciljeva i vrednosti o kojima govore, i što je najvažnije, ne preuzimaju odgovornost za ono o čemu izveštavaju.
Po svemu sudeći, SEC pokazuje sve veću odlučnost da prekine praksu ulepšavanja izveštaja i to čini na dva fronta – regulatornom i sudskom.
Što se tiče regulative, SEC je najavio nova pravila o nazivanju i objavljivanju informacija o investicionim fondovima. Zelene investicije doživljavaju procvat u poslednjih nekoliko godina. Sve je više investitora koji su spremni da dodatno plate za zelene obveznice. Zbog toga postaje još važnije da oni imaju tačne i istinite informacije o tome u šta ulažu sredstva.
Pravila o nazivanju bi trebalo da spreče stvaranje pogrešne percepcije o prirodi investicionih fondova, jer je naziv fonda često prva tačka kontakta sa investitorima i trebalo bi da ispravno odražava njegovu svrhu. To znači da ako naziv investicionog fonda sadrži izraze kao što su „niska emisija ugljen-dioksida” ili „održivost” u svom nazivu, potrebno je da takav fond investira najmanje 80% sredstava na način koji naziv fonda sugeriše.
Pored toga, ostaje pitanje šta je to što čini određenu aktivu „održivom“ ili „niskougljeničnom“? Ovim se uveliko bave regulatorne vlasti širom sveta, a EU prednjači u ovom procesu svojom taksonomijom. Nastojeći da se pozabavi ovim pitanjem, drugi deo predloženih pravila SEC zahteva od ESG fondova da obelodane više informacija o tome na koji način mere postignuti napredak, da popune standardizovane tabele, da obezbede dodatne informacije o emisijama gasova staklene bašte, itd. SEC zaostaje za EU u ovoj oblasti, ali izgleda da je ubrzano sustiže.
SEC je izgleda čvrsto rešen da se suoči sa ESG i na polju primene regulative. Jedan zanimljiv slučaj ilustruje ove težnje. SEC je u aprilu tužila brazilsku kompaniju Vale S.A., koja se kotira i na brazilskoj B3 berzi i na njujorškoj berzi i jednog od najvećih svetskih proizvođača gvožđa („Vale“), za prevaru u vezi sa hartijama od vrednosti, izvršenu kroz neistinito nefinansijsko izveštavanje.
Valeovo navodno neistinito izveštavanje u pogledu bezbednosti brana na kojima obavlja svoje aktivnosti dovelo je do jedne od najvećih katastrofa u istoriji rudarstva kada je 25. januara 2019. godine došlo do probijanja brane Brumadinho kada je stradalo 270 ljudi. Ovaj događaj značio je ogromnu štetu kako za Brazil, tako i za Vale koji je tada izgubio skoro 4 milijarde dolara od svoje vrednosti i suočio se sa nemerljivom reputacionom štetom.
SEC je optužio Vale za kršenje federalnog zakona o hartijama od vrednosti i to zbog prevarnog postupanja, postupanja u suprotnosti sa odredbama propisa koje se odnose na izveštavanje, i zahtevao određivanje privremene mere, povraćaj ostvarenog protivpravnim postupanjem, kamatu na iznos i to od dana nastanka štete, kao i građanskopravne kazne za odgovorne pojedince.
Neistinito izveštavanje imalo je za posledicu višegodišnje obmanjivanje investitora u pogledu poslovanja ove kompanije. U svojoj zvaničnoj izjavi Melissa Hodgman, trenutni zamenik direktora sektora za kontrolu SEC-a, izjavila je da je Vale, dok se navodno brinuo o rizicima za okruženje i ekonomiju, zapravo zavaravao investitore i zaradio više od milijardu dolara na američkom tržištu dužničkih instrumenata. Gurbir S. Grewal, direktor sektora za kontrolu SEC-a, istakao je kako se danas mnogi investitori uzdaju u ESG izveštavanje, te da je Vale, manipulišući tim izveštajima navodno, “onemogućio investitore da procene rizike u vezi sa Vale-ovim obveznicama”.
Ovaj primer, kao i nova pravila koja uvodi pokazuju da je SEC odlučila da preduzme odlučne korake kako bi uspostavila red u još uvek neurednoj oblasti ESG i nefinansijskog izveštavanja na tržištu SAD.
Autori: Nemanja Sladaković, Teodora Ristić
