„Poslovanje se, na kraju krajeva, svodi na mnoštvo međuljudskih odnosa.’’
Lee Iacocca
Kad god se priča o životnoj sredini, društvu i upravljanju („ESG“), čini se da je deo vezan za zaštitu životne sredine uvek glavni fokus. Često se umanjuje važnost „S“ elementa u ovom triju. Međutim, izgleda da su COVID-19 i fenomen „Velike ostavke“ to promenili, čineći socijalna pitanja znatno važnijim nego što je to bio slučaj ranije.
„S“ označava društveni deo koncepta i, jednostavno rečeno, pokazuje nam kakve odnose kompanija ima (odnosno treba da ima) prema zaposlenima, dobavljačima, kupcima i zajednicama u kojima posluje. U osnovi, „S“ se odnosi na način na koji kompanije tretiraju i vrednuju ljude, ali i na uticaj koji kompanije mogu imati na društvo. „Velika ostavka“ u SAD i u Evropi ukazuje na to da su, sa jedne strane, zaposleni manje spremni da tolerišu nemarne poslodavce, a sa druge strane poslodavcima je dat jasan znak da moraju da se više potrude oko svojih zaposlenih ukoliko očekuju da bilo ko radi za njih.
Kao lider u ovoj oblasti, EU zahteva od velikih kompanija da izveštavaju o načinu na koji rade i upravljaju društvenim izazovima. Direktiva o nefinansijskom izveštavanju postavlja pravila o tome kako kompanije treba da izveštavaju o socijalnom aspektu svog poslovanja.
Prilikom izrade nefinansijskog izveštaja u delu socijalne odgovornosti, kompanije treba da uključe neke od sledećih informacija: radnje preduzete da bi se obezbedila rodna ravnopravnost, primena osnovnih konvencija Međunarodne organizacije rada, uslovi rada, socijalni dijalog, poštovanja sindikalnih prava, zdravlja i bezbednosti na radu, dijalog sa lokalnim zajednicama i/ili radnje koje se preduzimaju da bi se obezbedila zaštita i razvoj tih zajednica, kao i mere koje se preduzimaju u svrhu zaštite i promovisanja ljudskih prava.
Pored toga, EU je objavila prateće, neobavezne, Smernice kako bi pomogla kompanijama da mapiraju i na adekvatan način predstave informacije o ekološkim i društvenim aspektima svog poslovanja. Kompanije mogu odlučiti da koriste evropske ili nacionalne smernice u zavisnosti od svog poslovnog okruženja.
Međutim, prilikom izrade ESG taksonomije, Evropska Unija je ipak odlučila da se samo usredsredi na zaštitu životne sredine, a da društvena pitanja ipak odloži. Ovo ne znači da Evropska Unija zanemaruje društvena pitanja, nego da je globalno zagrevanje ipak gorući problem, dok se društva pitanja obrađuju kroz drugi niz pravnih propisa sa višedecenijskom tradicijom.
U Srbiji koncept društvene odgovornosti u poslovnom sektoru počeo je da se javlja nakon 2000. godine. Priliv stranog kapitala i otvaranje stranih kompanija u Srbiji sa sobom su doneli društveno odgovorno poslovanje („DOP“). Iako se DOP ne može izjednačiti sa ESG-om, i ovaj koncept je doneo neke promene u načinu na koji se preduzeća ophode prema zajednicama.
Na primer, Vlada je 2012. godine usvojila Strategiju društvenog razvoja i promocije odgovornog poslovanja u Srbiji za period od 2010. godine do 2015. godine. Strategija ne sadrži posebnu definiciju DOP-a, već kako je i Evropska komisija do sada praktikovala u svojim dokumentima, samo opisuje različite aspekte društveno odgovornog poslovanja. Strategija je definisala tri cilja: promocija koncepta DOP-a, razvoj prakse i stvaranje podsticaja i zakonskih obaveza koje će obezbediti razvoj okruženja koje pogoduje širenju DOP-a.
Nefinansijsko izveštavanje po srpskom Zakonu o računovodstvu takođe prepoznaje društvenu odgovornost i socijalna pitanja kao element nefinansijskog izveštavanja. Tako su relevantne kompanije dužne da u nefinansijski izveštaj uključe aktivnosti kompanije u pogledu, između ostalog, socijalnih i kadrovskih pitanja i poštovanja ljudskih prava.
Takođe, srpsko zakonodavstvo je uveliko usklađeno sa propisima EU o diskriminaciji, sprečavanju uznemiravanja i socijalnoj sigurnosti. Sve su to suštinski delovi koncepta društvene odgovornosti. Na prvom mestu Zakon o radu uređuje radna prava građana, obezbeđuje pravo na minimalnu zaradu, zaštitu od protivzakonitog otkaza, pravo na sindikalno okupljanje, zaštitu roditeljstva, pravo na bolovanje itd. Sa radnim pravo ruku pod ruku idu u propisi o socijalnoj zaštititi i obaveznim socijalnim doprinosima. Vredi pomenuti i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je donet 2010. godine, a koji je bio prvi propis koji se bavio zlostavljanjem na radu. Nadalje, Zakonom o zabrani diskriminacije uspostavljen je normativni okvir za zabranu diskriminacije bilo kojeg ličnog svojstva, bez obzira da li je diskriminacija direktna ili indirektna. Pored navedenog, bitno je naglasiti da je 2021. godine donet i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kojim se uređuje pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i način izveštavanja o njihovoj realizaciji, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
„S“ prati pravnu sudbinu ESG-a u smislu postojeće regulative i regulative u nastanku. Propisi koji određuju minimum poželjnih aktivnosti već uveliko postoje, ali ESG predstavlja etičku obavezu da se uvek čini više. Iako EU za sada nije „S“ postavila kao prioritet (verovatno zbog zaštite koje „S“ uživa kroz propise o radu ili diskriminaciju, te zbog postojanja Evropskog suda za ljudska prava, kao i zbog alarmantnosti klimatskih promena), ipak očekujemo da će „S“ uskoro da se nađe u fokusu EU organa. Srbija svakako usvaja standarde EU kroz postupak pridruživanja, tako da držimo pod budnim okom sva ESG događanja u EU jer njihove posledice ćemo vrlo brzo takođe gledati i u Srbiji.
Nemanja Sladaković, Milica Novaković, Teodora Ristić
