Globalna ekonomija raste ubrzanim tempom i pretvara se u digitalnu. Informaciono-komunikacione tehnologije više nisu poseban privredni sektor, već osnova svih savremenih inovativnih ekonomskih sistema. Internet i digitalne tehnologije transformišu način na koji radimo, ali i naš celokupni život, budući da postaju sve više integrisani u sve sektore naše privrede i zajednice. Sledstveno, naši životi , ali pre svega naše poslovne aktivnosti moraju da prate svetske trendove, konkurentne strategije, marketinške tehnike i poslovne modele, što ne bi bilo moguće bez digitalne povezanosti.
Brza i sigurna digitalna povezanost je ključni element reformi potrebnih za stvaranje okruženja povoljnog za tržište i investicije. To se odnosi ne samo na sadašnje učesnike unutrašnjeg tržišta u Evropskoj uniji („EU“), već, u još većoj meri, na države koje teže da steknu članstvo.
Shodno tome, pod inicijativom Evropske komisije („EK“), EU i partneri sa Zapadnog Balkana („ZB“) su započeli proces jačanja povezanosti u regionu i poboljšanja pristupa digitalnoj ekonomiji i društvu.
Strategija jedinstvenog digitalnog tržišta za Evropu („Strategija za Evropu“) koju je EU pokrenula u maju 2015. godine osmišljena je tako da osigura da globalna digitalna transformacija koristi građanima i poslovanju EU. Da bi postavila osnovu, EK sprovodi istraživačku studiju sa ciljem da prati napredak koji su postigle ekonomije zemalja ZB u pravcu usaglašavanja sa pravilima EU za elektronske komunikacije i usluge informacionog društva i konvergencije sa unutrašnjim tržištem. Stoga je bilo neophodno uvesti dokument koji će se odnositi na digitalno tržište ZB sličan Strategiji za Evropu, kao inherentni instrument sa ciljem sprovođenja ideje izložene u Strategiji za Evropu.
Shodno tome, 6. februara 2018. EK predstavila je Strategiju Zapadnog Balkana za komunikaciju („Strategija za ZB“), najavljujući šest vodećih inicijativa za region, uključujući Digitalnu agendu za Zapadni Balkan („ Digitalna agenda “) kao jednu od vodećih inicijativa.
Dogovoreno je da će Agenda sadržati mapu puta za smanjenje troškova rominga, podržavajući uvođenje širokopojasne mreže (engl. broadband) i eUprave, eNabavke, eZdravstva („eUsluga“), kao i digitalnih veština. Digitalna agenda predstavlja zajednički trud i nameru svih partnera sa ZB i EK da se posvete:
Ministri država ZB su 17. maja 2018. godine u Sofiji iskazali posvećenost Digitalnoj agendi potpisivanjem Izjave o podršci Digitalnoj agendi za Zapadni Balkan. Kao što je prethodno dogovoreno, Digitalna agenda uključuje „putokaz“ za smanjenje cena rominga između EU i partnera sa ZB. Konačno, 25. juna 2018. godine, kako je dogovoreno u Sofiji, ministri zemalja ZB ponovo su se sastali u Sofiji i pokrenuli Digitalnu agendu.
Da bi primenili Digitalnu agendu i učinili je operativnijom, ministri su u Beogradu potpisali 25. juna 2018. godine novi Regionalni sporazum o romingu (puni naziv: Sporazum o smanjenju cena usluga rominga u javnim mrežama mobilne komunikacije na zapadu region Balkana – „Sporazum“). Sporazum određuje kao važne sledeće datume:
Od ovog datuma, stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije plaćaju manje dok koriste svoj mobilni telefon, upućuju i primaju pozive, šalju poruke i koriste podatke kada su u romingu unutar regiona. Predmetni režim se momentalno odrazio na potrošače koji su zabeležili značajno smanjenje svojih cena rominga unutar regiona ZB, pri čemu su pozivi postali i do osam puta jeftiniji, a troškovi za prenos podataka u proseku pali sa 3 EUR na 0,20 EUR / MB. U tom pogledu, Sporazum kao novi instrument regionalnog rominga označava prvi korak ka uvođenju politike „Roming kao kod kuće“ u regionu ZB. Prema tome, predmetni prelazni režim važiće dve godine. Otuda, dalja smanjenja cena rominga građani ZB-a treba da očekuju od:
Od ovog datuma, koncept „Roming kao kod kuće“ biće u potpunosti uveden u region. Šta će ovo značiti za građane zemalja ZB? Prvo i najvažnije, uopšte neće biti troškova rominga u regionu. Budući da su potpisnici saglasni da je neophodno dodatno smanjiti cene usluga rominga kako bi se postigla potpuna pokrivenost svih krajnjih korisnika u regionu, maksimalni maloprodajni troškovi rominga biće dovedeni do nivoa cena prema važećem EU pravilu „kao kod kuće“. Sam koncept „rominga kao kod kuće“ podrazumeva to da je državljanima jedne države omogućeno da komuniciraju (putem poruka, poziva i slično) po znatno nižim cenama nego ranije, što ima za cilj i posledicu da olakša komunikaciju.
Regulatorna tela za elektronske komunikacije zemalja ZB („Regulatori“) biće odgovorna za sprovođenje Sporazuma, uključujući cene mobilnih tarifa za regulisane roming pozive koji potiču i završavaju širom regiona ZB na osnovu reciprociteta. Konkretnije, sprovođenjem Sporazuma koordiniraće telo koje uspostavljaju predstavnici regulatora.
Ovaj korak ukazuje na spremnost država ZB na međusobnu saradnju, ali i na podršku evropskih tela kada je reč o ovakvoj saradnji. U tom smislu, jasno je da je uticaj Strategije za ZB i Sporazuma veoma veliki.
Može se zaključiti da ovakve izmene predstavljaju veliki i nužni korak za zemlje ZB. Kao što je rečeno, digitalne tehnologije su promenile i nastavljaju da menjaju naš način života, a na nama je odgovor na pitanje koliko brzo smo spremni da se prilagodimo.
