Energetska kriza i troškovi energije nisu glavni pokretač, ali su svakako dali na značaju temi energetske održivosti. Odgovorne kompanije i građevinski investitori već sprovode strategije izgradnje koje omogućavaju energetsku održivost i kvalifikuju se za sertifikate kao što su LEED i BREEM. Kako se tržište sve više okreće zelenoj gradnji, građevinski investitori su motivisani da to učine: to povećava tražnju, obezbeđuje finansiranje i pruža sveukupnu bolju sliku o kompaniji.
A šta sa starim zgradama?
Izgrađene pre širenja svesti o uštedi energije ili njenog gubitka tokom vremena, stare zgrade i dalje gube puno energije, što umanjuje efekte inicijativa i projekata zelene energije. Kada uz to pomenemo podatak da je do 70% zgrada procenjeno kao energetski neefikasno; problem je sve samo ne beznačajan.
Oslanjanje se na osvešćenost i, što je još važnije, finansijsku sposobnost pojedinačnih vlasnika kuća i stanova za renoviranje i poboljšanje efikasnosti zgrada, verovatno bi rezultiralo negativnim ishodom, barem na kratak rok. Zato se problem mora rešiti sa vrha na dole, a prvi koraci su već preduzeti, jer je Srbija zaključila dva značajna kredita za ovu namenu.
Prvi je ugovor o zajmu za finansiranje novog projekta energetske efikasnosti koji je zaključen sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj („IBRD“) u okviru Svetske banke. IBRD je pristao da pozajmi Srbiji 44.900.000 dolara za pomoć u ovom projektu. Projekat sadrži dva segmenta: (i) Finansiranje u energetsku efikasnost, održivo grejanje i ulaganja u solarnu energiju na krovovima u stambenim zgradama i (ii) Tehnička podrška i pomoć pri realizaciji. Projekat će, između ostalog, finansirati i podržati vlasnike jednoporodičnih objekata i pojedinačnih stanova u zgradama za višeporodično stanovanje da sprovedu mere kao što su: zamena prozora i vrata, izolacija krova i plafona, izolacija zidova, zamena kotlova, obnova toplotne mreže i nabavka toplotnih pumpi. Projekat će takođe pružiti tehničku pomoć kroz politiku informisanja, pravnog i regulatornog razvoja; obezbeđivanje obuke i tehničke pomoći jedinicama lokalne samouprave; sprovođenje terenskih aktivnosti za promovisanje energetske efikasnosti; i izvođenje tehničkih studija.
Sa institucionalne strane, Srbija će morati da uspostavi Jedinicu za implementaciju projekta („JIP“) koja će prevideti ukupnu koordinaciju, implementaciju, praćenje i evaluaciju projekta.
Takođe , Srbija će uspostaviti Centralnu fiducijarnu jedinicu („CFJ“) koja će pružati podršku finansijskom upravljanju i nabavkama JIP. Konačno , Srbija će uspostaviti Upravljački odbor koji će biti odgovoran za funkcije koordinacije i strateškog vođenja.
Drugi izvor finansiranja došao je od Evropske banke za obnovu i razvoj („EBRD“) i EU, koji su odobrili finansijski paket od 14 miliona evra za renoviranje javnih zgrada. Paket se sastoji od kredita EBRD od 12 miliona evra i granta EU od 2 miliona evra.
Ovaj program će uticati na 80 javnih objekata u 20 opština u Vojvodini, severnoj autonomnoj pokrajini Srbije. Zgrade, uključujući administrativne zgrade, prostore kulture, sportske, obrazovne i zdravstvene ustanove, biće opremljene toplotnom izolacijom, novom stolarijom, poboljšanim sistemima grejanja, ventilacije, hlađenja i energetski efikasnom rasvetom.
Pošto zgrade učestvuju sa oko 34% u potrošnji energije u Srbiji, renoviranje može pomoći u smanjenju potrošnje i emisije CO2. Procenjuje se da ova poboljšanja doprinose smanjenju primarne energije od 53% i godišnjem smanjenju emisije CO2 od 56%.
Implementacijom unapređenja energetske efikasnosti i finansiranjem održivih energetskih rešenja, Srbija prati dobru praksu i pokazuje odlučnost i fokus na održiva energetska rešenja.
