U globalizovanom svetu gde moderne tehnologije omogućavaju brzo kretanje novca, nikada nije bilo neophodnije i hitnije boriti se protiv pranja. Svake godine se „operu“ bilioni dolara, a taj novac završi u aktivnostima organizovanih kriminalnih grupa, kao što su trgovina drogom, seksualno iskorišćavanje, trgovina ljudima, terorizam itd. Pranje novca je zločin koji svakako nije bez žrtava, i ono šteti društvu na dosta perfidniji način.
Financial Action Task Force („FATF“) je vodeća svetska organizacija koja se bavi istraživanjem i borbom protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Kao politički organ, FATF radi na stvaranju potrebne političke volje za sprovođenje nacionalnih zakonodavnih i regulatornih reformi u ovim oblastima. Sa više od 200 zemalja i jurisdikcija koje su se obavezale na njihovo sprovođenje, FATF je razvio FATF Standarde na osnovu kojih izdaje FATF Preporuke kako bi se obezbedio usklađeni odgovor na svetskom nivou u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Stoga FATF nadgleda države kako bi osigurao da u potpunosti i efikasno sprovode FATF standarde; preispituje tehnike pranja novca i finansiranja terorizma, kao i odgovarajuće protivmere; kontinuirano jača svoje standarde za rešavanje novih rizika; promoviše usvajanje i implementaciju FATF Preporuka na globalnom nivou; sastavlja listu država, tj. jurisdikcija koje ne usaglašavaju svoje zakonodavstvo za navedenim međunarodnim standardima.
Međunarodni standardi u ovoj oblasti poznaju nekoliko osnovnih i sada već tradicionalnih mera na planu sprečavanja pranja novca. Od ovih mera posebno se izdvaja jedna – identifikacija i provera identiteta klijenata. Međutim, utvrđivanje identiteta klijenta, odnosno identifikacija vlasničke strukture privrednog društva vrlo često ne nudi odgovor na pitanje koje fizičko lice stvarno uživa ili snosi ekonomske posledice poslovnih aktivnosti tog privrednog društva. Drugim rečima, ako se ne zna ko stoji iza pravnih ili čak fizičkih lica, ko u njihovo ime donosi stvarne odluke, ne može se govoriti o efikasnom sprečavanju pranja novca.
Države su na različite načine pristupile borbi protiv pranja novca kada je u pitanju utvrđivanje i evidentiranje stvarnih vlasnika pravnih lica. Kancelarija Gecić Law je stoga odlučila da pruži uporedni zakonodavni prikaz za Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.
U skladu sa navedenim ovlašćenjima, FATF je u februaru 2018. godine uvrstila Srbiju na tzv. sivu listu jurisdikcija. Otkako je stavljena na listu, Srbija je pokazala opredeljenost na najvišem političkom nivou za ispunjavanje Akcionog plana FATF koji je u potpunosti sprovela. Zbog toga je Srbija uklonjena sa liste u junu 2019. godine, što znači da više nije pod nadzorom FATF-a kada je u pitanju dalje usklađivanje sa standardima u oblasti sprečavanja pranja novca.
Jedna od najznačajnijih zakonodavnih aktivnosti bilo je donošenje Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Zakon“) koji je stupio na snagu 8. juna 2018. godine. Zakon je donet po hitnom postupku po preporuci Komiteta MONEYVAL Saveta Evrope, a u skladu sa Direktivom EU 2015/849. Tako je uvedena javna, jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka koju vodi Agencija za privredne registre Republike Srbije o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici pravnih lica („Centralna evidencija“).
Zakon se primenjuje na sledeća pravna lica registrovana u Republici Srbiji:
Zakon se ne primenjuje na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač.
Prema Zakonu, stvarni vlasnik pravnog lica je (uvek) fizičko lice:
U izuzetnim slučajevima, ako nijedan od ovih kriterijuma nije primenljiv (isključujući tačku 5)), stvarni vlasnik je fizičko lice koje je registrovano za zastupanje privrednog društva, odnosno koje je registrovano kao član organa tog društva.
Centralna evidencija sadrži sledeće podatke o stvarnom vlasniku:
Crnogorski Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, prema izmenama i dopunama koje su stupile na snagu 6. jula 2018. godine sadrži (samo) tri člana (21a – 21c) koji se odnose na evidenciju stvarnih vlasnika. Ovim članovima se reguliše:
Prema navedenim izmenama i dopunama podzakonski akti treba da budu usvojeni u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dok registar stvarnih vlasnika treba da bude uspostavljen u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu tih podzakonskih akata. Poreskoj upravi je povereno formiranje i vođenje ovog registra.
Treba istaći da se registracija privrednih subjekata u Crnoj Gori vrši u Centralnom registru privrednih subjekata koji sadrži evidenciju o vlasničkim strukturama privrednih društava na osnovu osnivačkih akata i ostale registracione dokumentacije. U skladu sa tim, u Crnoj Gori nije postojala obaveza identifikovanja stvarnih vlasnika. Upravo iz tog razloga, ali i radi usklađivanja sa međunarodnim (AML/CFT i FATF) standardima, javila se potreba uspostavljanja posebnog registra u kojem će se voditi podaci o stvarnoj vlasničkoj strukturi.
Slično, i praktično u isto vreme, i u Severnoj Makedoniji je Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je stupio na snagu 4. jula 2018. godine, uveden registar stvarnih vlasnika. Zakon propisuje da je Centralni Registar (mak. Централен регистар) zadužen za uspostavljanje, vođenje, održavanje i upravljanje ovim registrom. Registar takođe sadrži odredbe koje se odnose na lica ovlašćena za podnošenje podataka o stvarnim vlasnicima, sadržinu registra, pristup podacima iz registra, kao i njihovu proveru.
Nacrt Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti još uvek nije ugledao svetlost dana. Donošenje ovog zakona donelo bi usklađivanje sa nizom dokumenata EU u ovoj oblasti, uključujući i preuzimanje propisa koji se odnose na uspostavljanje registra stvarnih vlasnika pravnih lica. Ovakav razvoj situacije znači da bi se BiH mogla opet naći na nekoj međunarodnoj listi zbog neispunjavanja međunarodnih obaveza. Ključna od tih obaveza jeste usvajanje navedenog zakona. Podsećanja radi, BiH je u februaru 2018. godine skinuta sa FATF liste, a pre toga, od 2015. godine sa liste MONEYVAL-a. Zbog negativnih posledica koje sa sobom nosi uvrštavanje na neku od ovih lista očekuje se nastavak zakonodavne procedure i konačno usvajanje zakona u narednom periodu.
Radi efikasnog uspostavljanja registra stvarnih vlasnika postavlja se pitanje kojim podacima je najbolje pothranjivati bazu podataka. Iako je na prvi pogled moguće napraviti vezu između stvarnog i fiktivnog vlasnika, odnosno između pravnog lica i stvarnog vlasnika, kad se dođe na polje prava, situacija je drugačija. Naime, ukoliko ne postoji dokument koji dovodi u vezu fizičko lice sa pravnim licem, veoma je teško delovati na pravnom polju.
Situacija u praksi može biti dodatno komplikovanija. Uzmimo za primer države Zapadnog Balkana. Ako se osvrnemo na istoriju i nesrećan „raspad“ bivše Jugoslavije, kao posledicu imamo novonastale države u kojima žive ljudi sa više državljanstava. Problem je u tome što jedna osoba može osnovati kompaniju koristeći različita državljanstva koja legalno poseduje. Sledstveno, da bi se novčani tokovi uspešno nadzirali, postoje praktični problemi, pa je potrebno uvesti neku vrstu jedinstvenog broja na osnovu koga bi lice – stvarni vlasnik bilo prepoznato kroz čitav sistem i u Srbiji, i u Crnoj Gori i u BiH, itd. Neophodno je, dakle, da postoji univerzalni broj kako bi se moglo povezati da je u pitanju jedna osoba.
Autori: Ognjen Colić i Žarko Popović
