Reforme finansijskog sistema Republike Srbije dobile još jednu potvrdu Evropske komisije

Narodna banka Srbije preduzima značajne korake u pogledu rada na usklađivanju zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije („EU“), a naročito u pogledu izmena propisa koji uređuju poslovanje banaka i drugih finansijskih institucija.

S tim u vezi, Evropska komisija („EK“) je donela važnu odluku za Republiku Srbiju, koja je objavljena 18. decembra 2019. godine u Službenom listu EU. Njome je utvrđeno da su napori koje je učinila Srbija na polju izmena regulatornih i nadzornih propisa koji se tiču poslovanja banaka uspešni, a posebno u pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, te da čine korak u pravom smeru za izgradnju stabilnog finansijskog sistema. Ova odluka omogućava kreditnim institucijama koje potiču sa teritorija članica EU da primenjuju preferencijalni tretman (ponder rizika) na izloženosti prema licima iz Srbije, bez obzira na činjenicu što Srbija nije članica EU. Odluka stupa na snagu 7. januara 2020. godine.

Učinjene izmene srpskog zakonodavstva i donošenje predmetne odluke EK na srpsko finansijsko tržište utiču dvojako:

1. Prvo, odlukom EK Srbija se uključuje u listu država čiji su regulatorni i nadzorni propisi ekvivalentni za potrebu tretmana izloženosti propisanim Uredbom o kapitalnim zahtevima br. 575/2013. Ovom Uredbom je Evropska unija uvela Bazel III standarde, kao odgovor na posledice izazvane izbijanjem svetske finansijske krize 2008. godine, a koji imaju za cilj unapređenje procesa upravljanja rizicima i poboljšanje kvaliteta kapitala.
2. Druga posledica ove odluke je da će se promeniti tretman ulaganja u dinarske hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija, u tom smislu što će banke koje posluju u Evropskoj uniji imati više poverenja da ulažu u navedene državne hartije od vrednosti jer je omogućen njihov preferencijalni tretman na izloženost prema licima iz Srbije. Takođe, propisan je i fleksibilniji limit i duži rok dospelosti za ulaganje u dinarske državne hartije od vrednosti.

Ove izmene bi trebalo da ubrzaju razvoj sekundarnih finansijskih tržišta na kojima se trguje pomenutim hartijama, a pozitivne efekte će osetiti i korisnici depozitnih i drugih bankarskih usluga.

Pomenute izmene su sasvim u skladu sa propisima EU i usvojenim međunarodnim standardima. Daljom harmonizacijom će se postići još veća stabilnost srpskog finansijskog tržišta, a ovakva odluka je znak da su učinjena značajna poboljšanja i da je ekonomski i privredni ambijent u Republici Srbiji sve privlačniji za strane investicije.

 

Autori: Milinko Mijatović i Suzana Dončić