Narodna Skupština je 8. decembra 2021. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima („Zakon“). Kako se navodi, cilj Zakona je usklađivanje sa najnovijim propisima Evropske unije u oblasti zaštite pronalazaka, kao i otklanjanje određenih nedostataka koji su uočeni u primeni postojećeg Zakona o patentima.
Stoga, možemo reći da se najvažnije izmene odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti i na oblast zaštite pronalaska malim patentom. Izmene će imati znatnog uticaja na farmaceutsku industriju i potencijalno će domaćim subjektima dati podsticaj za napredak. Ovim izmenama se naime teži otklanjanju neravnopravnosti koja postoji između domaćih i stranih proizvođača lekova odnosno proširen je opseg proizvoda koji se mogu zaštiti malim patentom, a u nastavku ćemo detaljnije pojasniti njihove efekte.
Dakle, u cilju otklanjanja disbalansa između domaćih i inostranih privrednih subjekata, Zakonom je propisano da domaći privredni subjekti mogu da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju i skladištenje leka, iako u Republici Srbiji postoji sertifikat o dodatnoj zaštiti.
Takvo izuzeće nije postojalo prema odredbama ranije važećeg Zakona o patentima. Šta više, zakon je zabranio privrednim subjektima da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju leka ili skladištenje leka koji je bio zaštićen sertifikatom na teritoriji Republike Srbije.
Naime, zbog navedenog domaći proizvođači nisu mogli da izgrade proizvodne kapacitete, skladišne kapacitete, ili da izvrše bilo koje druge pripremne radnje koje su potrebne za proizvodnju i za pribavljanje dozvole za stavljanje leka u promet sve dok sertifikat važi. Ovo je bio slučaj jer je nosilac sertifikata o dodatnoj zaštiti u Srbiji mogao da spreči treća lica da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju leka ili skladištenje tog leka u Republici Srbiji.
Sa druge strane, u zemljama u kojima sertifikat nije važio, proizvođači lekova iz tih država su mogli da preduzimaju sve pripremne radnje za proizvodnju leka. Time su, dakle, isti bili u konkurentskoj prednosti u odnosu na naše proizvođače, jer su po prestanku važenja sertifikata u Republici Srbiji, mogli da se pojave na tržištu Srbije sa svojim proizvodima. Iz tog razloga, privredni subjekti iz država u kojima nije postojala zaštita sertifikatom su bili u daleko povoljnijoj poziciji u odnosu na naše privredne subjekte.
Zahvaljujući novinama, naši proizvođači mogu otpočeti sa proizvodnjom leka najranije 6 meseci pre isteka roka važenja. Stoga, novina koja je usvojena Zakonom, je značajna jer je istom povećana konkurentnost naših farmaceutskih kompanija na teritoriji Srbije, država EU i drugih država.
Ove odredbe će početi da se primenjuju na sertifikate koji će početi da važe i da se primenjuju od 2. jula 2022. godine.
Kada je reč o malom patentu, Zakonom je proširen spektar proizvoda koji se mogu štiti malim patentom. Naime, ranije važeći Zakon o patentima, ograničavao je zaštitu malim patentom samo na proizvode koji se odnose na konstrukciono rešenje ili raspored sastavnih delova proizvoda. Novinama je proširen predmet zaštite malim patentom na sve predmete, odnosno proizvode.
Ipak, Zakonom su propisani i izuzeci od zaštite malim patentom, pa se tako malim patentom ne mogu štititi pronalasci iz oblasti biotehnologije, supstance, lekova, supstance ili kompozicije sadržane u stanju tehnike koje se primenjuju u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili postupku lečenja, biljne sorte ili životinjske rase, kao i postupci koji se mogu zaštititi patentom.
Na kraju valja spomenuti da je oblast intelektualne svojine dinamična oblast koja nastoji da prati razvoj svih oblasti industrije, a pogotovo IT industrije. Upravo imajući u vidu IT industriju i sve veće kršenje prava intelektualne svojine oličeno u pirateriji i krivotvorenju, Srbija je krajem 2021. godine usvojila i Izmene i dopune Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Ovim zakonom su nadležnosti za sprovođenje postupka utvrđivanja povrede prava intelektualne svojine, uključujući povredu prava na računarske programe (softver) i baze podataka, prenete sa Ministarstva za poslove trgovine, turizma i telekomunikacija na Ministarstvo finansija – poresku upravu.
Jasmina Glavšić
