U proteklih par godina, virtuelne valute su postale vrlo atraktivne za investitore širom sveta. Njihov značaj za svetske tokove kapitala i novca je sve veći, iz čega je i proizašla potreba da one budu regulisane. Iz tog razloge je Republika Srbija krajem prošle godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini. Njegov značaj je veliki budući da prvi put detaljno definiše digitalnu imovinu, uvodeći je tako u regulisane tokove privrede.
Ipak, ovaj Zakon sam po sebi nije mogao da reši sva pitanja vezana za digitalnu imovinu. Na primer, Zakon o digitalnoj imovini ne reguliše oporezivanje te imovine. Složićemo se, ovo je bitno pitanje i za one koji njome posluju, ali i za državu na čijoj će se teritoriji to poslovanje odvijati. Iz tog razloga, Srbija menja čitav set poreskih zakona, ne bi li nastavila da drži korak sa modernim vremenom.
Napominjemo da Zakon o digitalnoj imovini nju deli na virtuelne valute i digitalne tokene. U kontekstu oporezivanja digitalne imovine, ova podela nije relevantna. Bitna je isključivo kod plaćanja Poreza na dodatu vrednost („PDV“), što će biti naglašeno i razjašnjeno u nastavku teksta.
Obavezu plaćanja poreza na dohodak građana imaju sva lica koja izvrše prenos digitalne imovine.
Konkretno, oporezuju se prihodi ostvareni od tog prenosa i to porezom na kapitalni dobitak. Kapitalni dobitak, odnosno gubitak predstavlja razliku između prodajne cene i nabavne cene, ostvarenu prenosom digitalne imovine. Stopa poreza na kapitalne dobitke je 15%.
Na primer, obveznik je kupio koin X za 200 evra, a prodao za 250 evra. Razlika između prodajne i nabavne cene iznosi 50 evra, te je osnovica za obračun poreza na kapitalni dobitak 50 evra.
U slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u „rudarenju“ digitalne imovine, nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i to one koje može da dokumentuje.
Ipak, postavljaju se brojna pitanja. Za sada Poreska uprava i Ministarstvo finansija nisu izdali uputstva ili smernice o načinu na koji će se dokazivati cene, što može da predstavlja potencijalne teškoće. Dodatni problem, ili bar trošak, može da bude to što Poreska uprava zahteva da sva dokumentacija bude na srpskom jeziku, a berze i platforme za trgovinu digitalnom imovinom su uglavnom u inostranstvu, pa izveštaje šalju na engleskom jeziku. Kada je reč o rudarenju, u nabavnu cenu bi trebalo uključiti troškove nabavke računarske opreme, električne energije i sl. Ipak, i ovde se mogu javiti teškoće. Na primer, kako odvojiti električnu energiju utrošenu za rudarenje od one koja je potrošena za potrebe domaćinstva itd.
Sva gore navedena pitanja, ukoliko ne budu adekvatno rešena, mogu da dovedu do značajnih troškova poreskih obveznika. Naime, ako se nabavna cena ne može dokumentovati, poreska osnovica bi mogla čak biti celokupni prihod koji obveznik ostvari od prodaje.
Na primer, obveznik je kupio koin X za 200 evra, a prodao za 250 evra. Ako obveznik ne dokumentuje nabavnu cenu od 200 evra, na način koji to traži Poreska uprava, osnovica za obračun poreza na kapitalni dobitak biće 250 evra, umesto 50 evra.
Evidentno, u tom slučaju će biti plaćen znatno veći porez nego u prethodnom. Upravo iz tog razloga, ostaje nam da vidimo kako će nadležne institucije rešiti gorepomenuta pitanja. Jedino što je sada moguće tvrditi jeste da taj posao neće biti lak.
Sa druge stane, valja napomenuti da zakonodavac nije bio strog pišući tekstove izmena zakona. Konkretno, predvideo je da dobit koju fizičko lice ostvari prodajom ili prenosom digitalne imovine ne ulazi u osnovicu za određivanje godišnjeg poreza na dohodak građana. Takođe, propisane su i poreske olakšice. Naime, fizičko lice stiče pravo na umanjenje 50% poreza na kapitalni dobitak ako novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine uloži u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Postupak i način ostvarivanja ovog poreskog oslobođenja će tek biti uređeni, ali je jasna namera zakonodavca da uveća ulaganja i ubrza oporavak i razvoj privrede u Srbiji.
Pravno lice koje ostvari kapitalni dobitak prodajom digitalne imovine uključuje iznos kapitalnog dobitka u poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica. Sa druge strane, ovo neće biti slučaj ukoliko je reč o pravnim licima koja se bave isključivo preprodajom digitalne imovine i za tu delatnost im je izdata dozvola za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Slično kao kod regulisanja plaćanja poreza fizičkih lica, pravno lice stiče pravo na poresku olakšicu time što ne uključuje kapitalnu dobit ostvarenu prodajom digitalne imovine u osnovicu za porez na dobit, ako uloži novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Uslov je da je ulaganje izvršeno u istom poreskom periodu kada je pravno lice prodalo digitalnu imovinu.
Digitalna imovina biće oporezivana i ukoliko se prenosi nasleđem ili poklonom. Kao i ranije, poreske stope u ovom slučaju zavise od odnosa ostavioca, odnosno poklonodavca sa naslednikom, odnosno poklonoprimcem. Šta to znači? Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u bliskom srodstvu, porez na nasleđe i poklon plaćaju po stopi od 1,5%. U ostalim slučajevima, porez na nasleđe ili poklon će se plaćati po stopi od 2,5%. U nekim slučajevima, predviđeno je da se porez uopšte ne plaća (naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca itd ).
Prenos i prodaja virtuelnih valuta su oslobođeni od PDV-a, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Kako smo na početku teksta naglasili, Zakon o digitalnoj imovini razlikuje virtualne valute i digitalne tokene, te je ovde bitno napomenuti da se oslobođenje odnosi samo na virtuelne valute, ne i na digitalne tokene.
Iz svega navedenog jasno je da se zakonodavac trudio da bude sveobuhvatan ali i pravedan, bez želje da vrši velike namete poreskim obveznicima. Sa druge strane, jasna je i tendencija da ekspanziju poslovanja kriptovalutama iskoristi kao jedan od načina za obnovu i razvoj privrede, što je od ogromnog značaja naročito sada, kada se Srbija ubrzano oporavlja od pandemije COVID-19. Ipak, treba imati u vidu da je ovo nova i jako kompleksna materija, te da nas čeka dug put do potpune regulacije digitalne imovine.
