Dana 9. decembra 2022. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („ZPPPA“), a stupile na snagu 20. decembra 2022. godine. Podsećamo na novine koje se lako mogu zanemariti, a veoma su značajne za sve privredne subjekte i privredu.
Kao prvu novinu, izdvajamo da je izmenama ZPPPA obrisan stav 6 iz člana 77 ZPPPA. Ovim članom je bilo predviđeno da Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati ako je u roku iz opomene podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreza sve dok se ne odluči po tom zahtevu. Posledica izmene je da Poreska uprava može bez ograničenja da, iako je podnet zahtev za odlaganje plaćanja poreza, pokrene postupak prinudnog izvršenja.
U tom slučaju, pokretanje postupka prinudne naplate poreza će imati za posledicu uvećanje poreskog duga u prinudnoj naplati, zatim poreskom obvezniku će biti zaračunati troškovi postupka prinudne naplate i ustanovljene mere obezbeđenja naplate poreza u postupku prinudnog izvršenja, bez obzira na to što je poreski obveznik podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreza, kao i na eventualni pozitivni ishod istog.
Nadalje, ZPPPA u ovoj verziji uvodi branioca po službenoj dužnosti. Naime, poreska policija će u predistražnom postupku, osumnjičenom koji nije obezbedio branioca, rešenjem postaviti istog . Branilac po službenoj dužnosti se postavlja prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da je osumnjičeni učinio poresko krivično delo za koje je u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna.
Navedenim dopunama se usklađuju odredbe ZPPPA sa Zakonikom o krivičnom postupku i odredbama o obaveznoj odbrani i braniocu po službenoj dužnosti, a kojim je propisano da okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, i to u slučaju vođenja postupka zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina.
Izmenama ZPPP uvedena je odgovornost za dva nova krivična dela, i to nedozvoljen promet opreme za fiskalizaciju i nedozvoljen promet računovodstvenih i drugih softvera. Naime, predviđena je krivična odgovornost za lica koja suprotno propisima vrše nedozvoljenu proizvodnju, preradu, prodaju, promet i sl. opreme za fiskalizaciju, odnosno računovodstvenih i drugih softvera, a koji se mogu iskoristiti za izbegavanje evidentiranja prometa, odnosno izbegavanje plaćanja poreza. Za oba dela zaprećena je kazna zatvora u trajanju od jedne do pet godina. Odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina. Elektronski uređaji, oprema i softver, kao i računovodstveni i drugi softveri koji su predmet ovih krivičnih dela biće oduzeti.
Na kraju, obraća se pažnja na ona lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Naime, predviđa se da poreski obveznik – fizičko lice poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana podnosi isključivo u elektronskom obliku putem portala Poreske uprave.
Uvođenjem godišnjeg poreza na dohodak građana u tzv. režim samooporezivanja, a kako bi se olakšalo i ubrzalo određivanje poreske obaveze, Poreska uprava će unapred uneti podatke u poresku prijavu i istu postaviti na portal Poreske uprave u elektronskom obliku najkasnije do 1. aprila tekuće godine za prethodnu za koju se utvrđuje godišnji porez. Navedeno se primenjuje počev od 1. januara 2023. godine odnosno poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za 2022. godinu.
Autori: Danica Misojčić, Žarko Popović
