Karteli koje stvaraju konkurentski učesnici na tržištu su stvoreni da ograniče ili eliminišu konkurenciju između njih, kako bi došlo do povećanja cena i profita svih članova kartela. U suštini, učesnici na tržištu stvaraju kartele i ubiraju profit uglavnom tako što fiksiraju cene, dele tržišta i korisnike, ograničavaju proizvodnju, namešteno podnose ponude u postupcima javnih nabavki, ili sve ovo zajedno. Karteli imaju negativna dejstva na potrošače i društvo u celini, zato što učesnici u kartelu naplaćuju više cene (i ostvaruju veće profite) nego što bi to bio slučaj na konkurentskom tržištu. Zbog nužnih negativnih efekata na tržište, pravo konkurencije nastoji da spreči kartele, predviđajući značajne kazne za članove kartela, koje mogu da dostignu i do 10% ukupnog godišnjeg prihoda poslovnog subjekta. No, kartele je teško otkriti i još teže dokazati. Članovi kartela, znajući da je on nedozvoljen, uvek pokušavaju da sakriju svoj dogovor, najčešće izbegavajući i da ostave bilo kakav pisani trag postojanja kartela. Zbog ovoga pravo konkurencije često predviđa pokajnički program.
Suštinski, pokajnički program je zakonski podsticaj članu kartela da prijavi i obezbedi dokaze o kartelu kao i da sarađuje sa nadležnim organima u procesuiranju ostalih članova kartela. To znači da će član kartela koji učestvuje u pokajničkom program izbeći značajne kazne, ili će one za njega biti u velikoj meri smanjene. Sa druge strane, pokajnički program je efikasno sredstvo telima za zaštitu konkurencije u utvrđivanju postojanja tajnih kartela, pošto je to često jedini način njihovog otkrivanja.
Moraju biti ispunjena tri preduslova kako bi se uspešno implementirao pokajnički program:
Regulativa Komisije 773/2004 izlaže okvir pokajničkog programa u EU. Ova regulativa je doneta u skladu sa članovima 81 i 82 Ugovora o Evropskoj Zajednici (odnosno, članovima 101 i 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije), koji regulišu restriktivne sporazume i zloupotrebe dominantnog položaja.
Dodatno, Obaveštenje Komisije o imunitetu od novčanih kazni i smanjenja tih kazni u slučajevima kartela, pruža detaljniji uvid u celokupno pitanje. Naime, učesnik na tržištu koji je voljan da otkrije svoje učešće u kartelu, koji utiče na tržište EU, mora biti prvi koji podnosi informacije i dokaze Evropskoj komisiji („Komisija“). Takođe, podnesene informacije i dokazi moraju, iz tačke gledišta Komisije, da joj omoguće sprovođenje željene istrage i pronalazak kršenja anti-kartelskih propisa. Važno je primetiti da će imunitet od novčanih kazni biti dat učesniku u pokajničkom programu samo ako Komisija nije pre toga imala dovoljno dokaza da otkrije kršenje članova 101 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.
Pokajnički program predviđa još jednu korist za učesnike u programu. Naime, ako učesnik ne ispuni uslove za potpuni imunitet od plaćanja kazne, on ipak može ispunjavati uslove da se prijavi za smanjenje kazne. Za ovo, učesnik u programu mora da dostavi Komisiji dokaze o navodnom kršenju propisa, koji predstavljaju značajnu dodatnu vrednost u odnosu na dokaze koje Komisija već ima.
Srbija, kao zemlja kandidat, se u velikoj meri ugleda na EU u regulaciji konkurencije. Pokajnički program u Srbiji je u velikoj meri analogan onom Evropske Unije. Zakon o zaštiti konkurencije dozvoljava oslobađanje od plaćanja, ili smanjeni novčani iznos mere za zaštitu konkurencije za „krticu” u kartelu.
Oslobađanje plaćanja novčane mere je regulisan podrobno Uredbom o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije. Srpsko rešenje je donekle različito od evropskog po tome što ne dozvoljava učesniku na tržištu, koji želi da bude deo pokajničkog programa, da natera ili ohrabruje druge učesnike da zaključe ili primene restriktivni sporazum, ili da bude inicijator ili organizator restriktivnog sporazuma.
Smanjeni novčani iznos se može dati ako učesnik dostavi dokaze Komisiji za zaštitu konkurencije tokom postupka, a ti dokazi nisu bili dostupni u to vreme. Dokazi moraju da omoguće završetak postupka i donošenje odluke o narušavanju konkurencije. Standard “značajne dodatne vrednosti” dokaza nije relevantan.
U EU, pokajnički program je postigao značajan uspeh. Izveštaj o konkurencijskoj politici iz 2017 navodi da je većina kartela otkriveno putem pokajničkog programa, a ogroman broj značajnih slučajeva ovo potvrđuje.
Što se tiče primene pokajničkog programa u Srbiji, situacija je potpuno drugačija. Od 2009, kada je pokajnički program uveden u srpsko zakonodavstvo, pa sve do danas, postoji samo jedan slučaj primene. Zašto pokajnički program nije “pustio korenje”? Postoji više mogućih razloga:
Srećom, svi ovi problemi se mogu rešiti određenim izmenama u zakonodavstvu, konkurencijskoj politici i javnom mnjenju. Nadamo se da će pokajnički program u Srbiji uskoro postići veliki uspeh!
Autori: Nikola Vjetrović i Vuk Leković
