Globalna rasprava o politici veštačke inteligencije (AI) se intenzivirala, što su obeležili značajni događaji poput AI Samita u Parizu i Minhenske bezbednosne konferencije. Ova okupljanja istakla su složenu međuzavisnost između inovacija, regulative i geopolitičke dinamike u razvoju AI.
AI samit u Parizu okupio je globalne lidere, stručnjake i političare koji su razmotrili put ka kreiranju AI politike. Samit, koji su organizovale Francuska i Indija, naglasio je neophodnost međunarodne saradnje u uspostavljanju etičkih smernica za razvoj AI. Međutim, razlike u nacionalnim pristupima otkrile su oštre diskusije o regulaciji AI bez gušenja tehnološkog napretka.
Potpredsednik SAD-a, JD Vens, založio se za „nežni“ regulatorni okvir. Upozorio je da bi prekomerna kontrola mogla da uspori ekonomski rast i tehnološki napredak. Ovaj stav se suprotstavlja opreznijem pristupu Evropske unije. AI zakon EU-a ima za cilj stvaranje pravnog okvira koji daje prioritet poverenju i odgovornosti. Kritičari tvrde da stroge regulative mogu oterati vrhunske evropske talente i startape u fleksibilnije jurisdikcije, kao što su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo ili rastući tehnološki centri na Zapadnom Balkanu.
Odbijanje Velike Britanije da potpiše Deklaraciju AI Samita u Parizu dodatno je ukazalo na podelu između regulativnog i pro-inovativnog pristupa upravljanju AI. Navodeći zabrinutost zbog nacionalne bezbednosti i globalnog nadzora, Velika Britanija je odlučila da se ne obaveže na izjavu o „inkluzivnoj i održivoj“ veštačkoj inteligenciji. Ova odluka je dodatno uskladila Veliku Britaniju sa stavom SAD o regulisanju AI. Ovaj potez odražava nesklonost određenih zemalja da prihvate multilateralne AI obaveze, koje bi mogle nametnuti strože regulatorne zahteve prema industriji i u pogledu inovacija.
U međuvremenu, Francuska i Indija predvodile su diskusije o javnim AI uslugama, poverenju u tehnologiju i globalnom upravljanju. Naglasili su potrebu za etičkom veštačkom inteligencijom koja koristi čovečanstvu, a istovremeno omogućava razvoj inovacija. Australija, Kanada, Kina, Indija i Japan su među 60 zemalja koje su potpisale ovu Deklaraciju.
AI nije samo pitanje tehnološkog napretka; to je sada bojno polje za globalnu ekonomsku prevlast. SAD i Kina uložile su milijarde dolara u istraživanja, pomerajući granice mašinskog učenja, automatizacije i generativne veštačke inteligencije. Evropa se, s druge strane, fokusirala na regulatorno vođstvo, verujući da će etička AI na duže staze biti održivija. Međutim, kritičari ističu da bi ovakav pristup mogao da stavi evropske startape u nepovoljan položaj, potencijalno ih primoravajući da presele svoje poslovanje u fleksibilnije poslovne sredine. Kao odgovor, Evropska unija najavila je značajnu investiciju od 200 milijardi evra kako bi pojačala svoje AI kapacitete, s ciljem da se ubrza razvoj uz očuvanje etičkih standarda.
Uprkos ovim investicijama, regulativni pristup EU suočava se sa kritikama lidera iz AI industrije. Aiman Ezzat, izvršni direktor Capgeminija, istakao je da stroga AI regulativa komplikuje globalnu primenu i može usporiti inovacije. On je naglasio izazove u usklađivanju regulativa u različitim zemljama zbog nedostatka globalnih standarda.
Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, izjave potpredsednika Vensa dodatno su pojačale transatlantske tenzije. On je sugerisao da unutrašnje politike predstavljaju veću pretnju bezbednosti od spoljašnjih aktera poput Rusije ili Kine, što je naišlo na oštre kritike evropskih zvaničnika.
Kao odgovor na unutrašnje rasprave i spoljne pritiske, Evropska komisija je preispitala određene regulatorne predloge. Povukla je nacrte koji regulišu tehnološke patente, AI i privatnost korisnika na aplikacijama za razmenu poruka. Povučena je i Direktiva o odgovornosti za AI, uz priznanje da postoje izazovi u postizanju konsenzusa među članicama EU. Ovaj potez odražava značajan zaokret u balansiranju između stroge AI regulative i potrebe da Evropa ostane konkurentna u globalnom AI tržištu.
U kontekstu ovih globalnih diskusija, Zapadni Balkan se pojavljuje kao atraktivna destinacija za rast AI industrije. Zemlje kao što je Srbija uložile su značajna sredstva u tehnološko obrazovanje, istraživanje i razvoj, kao i u podsticaje za startape. Pored toga, AI preduzetnici traže jurisdikcije sa manje regulatornih prepreka, pa se Beograd i Novi Sad pozicioniraju kao alternativne lokacije. Ako regionalni lideri iskoriste ovaj zamah, mogli bi privući visokokvalifikovane AI talente i investicije, čime bi osnažili ulogu ovog regiona u globalnom AI ekosistemu.
Ovi događaji otkrili su duboke podele, ali su takođe istakli zajedničko prepoznavanje transformativne moći AI. Izazov za globalne donosioca politika ostaje jasan: kako kreirati AI regulative koje donose bezbednost, pravičnost i odgovornost, a da pri tom ne podstaknu odlazak inovacija ka manje regulisanim tržištima.
Kako AI nastavlja da oblikuje privredu, tržište rada i društvo u celini, zemlje moraju sarađivati kako bi stvorile model upravljanja koji ujedinjuje etičke imperative sa ekonomskim rastom. Ishodi ovih događaja naglašavaju važnost kontinuiranog dijaloga i saradnje u postizanju ove delikatne ravnoteže.
