Oporezivanje: izmenjena EU lista nesaradljivih jurisdikcija

Savet za ekonomska i finansijska pitanja Evropske Unije („Savet EU“) 18. februara 2020. godine usvojio je zaključke kojima je izmenio EU listu nesaradljivih poreskih jurisdikcija („EU lista“). EU lista (Aneks 1) uključuje neevropske države i teritorije koje se nisu u dovoljnoj meri obavezale da bi odgovorile na zabrinutost Evropske Unije (,,EU“) za oblast poreza. Dokument o stanju u toku (Aneks II) navodi jurisdikcije koje su odgovorile preuzimanjem dovoljno obaveza. Dakle, jurisdikcije koje još nisu usklađene sa svim međunarodnim poreskim standardima, ali su se obavezale na reforme, uključene su u Aneks II. Ove države moraju da preduzmu efikasnije akcije kako bi izbegle da u budućnosti budu uvrštene u listu. Jednom kada država ispuni sve svoje obaveze, uklanja se iz oba aneksa. Lista EU pomaže državama članicama EU da se energičnije suoče sa zemljama koje podstiču zloupotrebu poreske prakse. Cilj liste nije popisivanje i javno osuđivanje država, već podsticanje pozitivnih promena kroz saradnju, kao i promovisanje dobrog poreskog upravljanja širom sveta kroz praćenje razvoja i uspostavljenih reformi u ovim državama.

Savet EU je prvu EU listu usvojio 5. decembra 2017. Od tada je lista više puta menjana. U 2020. godini lista je već dopunjena – i to 18. februara. Pored osam jurisdikcija koje su već bile navedene, EU je odlučila da uključi još četiri. Pa tako, od 27. februara, odnosno objavljivanja liste u službenom glasilu, EU lista broji sledeće države:

1. Američka Samoa – jer automatski ne razmenjuje nijednu finansijsku informaciju, nije potpisala niti ratifikovala Multilateralnu konvenciju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj o uzajamnoj administrativnoj pomoći („Multilateralna konvencija OECD-a“) sa izmenama i dopunama, nije se obavezala da će primenjivati BEPS minimalne standarde, niti da će pristupiti rešavanju ovih pitanja.
2. Kajmanska ostrva – jer ne poseduju odgovarajuće mere koje se odnose na ekonomsku suštinu u oblasti mehanizama kolektivnog ulaganja.
3. Fidži – jer nije član Globalnog foruma o transparentnosti i razmeni informacija u poreske svrhe („Globalni forum“), nije potpisao i ratifikovao izmenjenu Multilateralnu konvenciju OECD-a, ima preferencijalne poreske režime koji su štetni i nije postao član BEPS-ovog Inkluzivnog okvira niti je implementirao OECD-ove anti-BEPS minimalne standarde.
4. Guam – jer automatski ne razmenjuje nijednu finansijsku informaciju, nije potpisao i ratifikovao izmenjenu Multilateralnu konvenciju OECD-a, nije se obavezao da će primenjivati BEPS minimalne standarde niti da će pristupiti rešavanju ovih problema.
5. Oman – jer automatski ne razmenjuje nijednu finansijsku informaciju i nije potpisao i ratifikovao Multilateralnu konvenciju OECD-a sa izmenama i dopunama.
6. Palau – jer automatski ne razmenjuje nijednu finansijsku informaciju i nije potpisao niti ratifikovao izmenjenu Multilateralnu konvenciju OECD-a.
7. Panama – jer nema ocenu najmanje „u velikoj meri usklađen“ za razmenu informacija na zahtev koju daje Globalni forum.
8. Samoa – jer ima preferencijalne poreske režime koji su štetni i nije se obavezala da će pristupiti rešavanju ovog pitanja.
9. Trinidad i Tobago – jer automatski ne razmenjuje nijednu finansijsku informaciju, ima ocenu „neusklađen“ od strane Globalnog foruma, nije potpisao niti ratifikovao Multilateralnu konvenciju OECD-a i ima preferencijalne poreske režime koji su štetni.
10. Američka Devičanska ostrva – jer automatski ne razmenjuju nijednu finansijsku informaciju, nisu potpisali niti ratifikovali Multilateralnu konvenciju OECD-a, imaju preferencijalne poreske režime koji su štetni, nisu se obavezali na primenu BEPS minimalnih standarda, niti da će pristupiti rešavanju ovih pitanja.
11. Vanuatu – jer nema ocenu najmanje „u velikoj meri usklađen“ za razmenu informacija na zahtev koju daje Globalni forum, olakšava postojanje ofšor struktura i dogovora usmerenih na ostvarivanje profita bez prave ekonomske suštine.
12. Sejšeli – jer imaju preferencijalne poreske režime koji su štetni.

EU ima za cilj da omogući pošteno i efikasno oporezivanje na jedinstvenom tržištu. Uzimajući u obzir globalnu prirodu poreske konkurencije i agresivno poresko planiranje, ovo takođe znači i suočavanje sa spoljnim izazovima povezanim sa poreskim osnovama na kojima počivaju članice EU. EU radi na poboljšanju poreskog upravljanja na globalnom nivou. To čini kako bi se energično suzbile poreske prevare i poreske utaje, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. EU lista je deo spoljašnje strategije EU za efikasno oporezivanje. Identifikujući na nivou EU države koje omogućavaju zloupotrebu poreske prakse, države članice mogu zajedno da deluju kako bi uticale na reforme, a lista im pomaže u usklađivanju odbrambenih poreskih mera. Lista EU i odbrambene mere treba da imaju efekat slanja snažnog signala dotičnim jurisdikcijama, čime se podstiču pozitivne promene koje dovode do njihovog uklanjanja sa liste.

EU lista se sada redovno menja kao deo ubrzanog procesa nadgledanja i reformi. Sledeća izmena EU liste očekuje se u oktobru 2020. godine.

Autori: Ognjen Colić i Žarko Popović

Share this...

Linkedin

Facebook

Twitter

email