13 apr 2021

Obavezna vakcinacija dece ne krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kaže ESLJP

Odluka čeških vlasti o uvođenju obaveznog vakcinisanja ne krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima („konvencija“). Tako je 8. aprila presudio Evropski sud za ljudska prava („ESLJP“ ili „sud“). Naime, ESLJP je doneo odluku da obavezna vakcinacija dece u Češkoj ne krši pravo na poštovanje privatnog života.

 

Slučaj Vavrička i drugi protiv Češke Republike

Žalba je pokrenuta u vezi sa novčanom kaznom izrečenom g. Vavrički i zbog odbijanja vrtića da prime decu podnosioca predstavke. Podnosioci predstavke smatraju da su ovom odlukom prekršena njihova prava prema konvenciji.

Podnosioci zahteva smatraju da je Češka država prekršila njihova prava izricanjem novčane kazne gospodinu Vavrički i odbijanjem prijema nevakcinisanih podnosilaca zahteva, tj. dece, u vrtić. Naime, podnosioci predstavke su se pozvali na (i) pravo na lični razvoj u kontekstu pohađanja obdaništa, kao i (ii) na pravo roditelja da brinu o svojoj deci u skladu sa svojim stavovima, ubeđenjima i po svojoj savesti. Pored toga, po mišljenju podnosilaca predstavke, postupak definisanja plana vakcinacije nije bio transparentan, nedostajala je odgovarajuća analiza i javna rasprava. Dalje, smatraju da su neki od zvaničnika imali konflikt interesa u procesu.

Štaviše, podnosioci predstavke su priznali je vakcinacija pitanje od opšteg interesa, socijalne solidarnosti i podeljene odgovornosti. Međutim, smatrali su da je obavezni model vakcinacije neprihvatljiv. Po njihovom mišljenju, model dobrovoljne vakcinacije bio bi efikasniji i pravedniji.

Međutim, češka vlada smatra da je uvođenjem obavezne vakcinacije država zaštitila prava onih koji se mogu vakcinisati, ali i onih koji ne mogu biti vakcinisani iz medicinskih razloga. Prema stavu češke vlade, propust roditelja podnosilaca predstavke da ispune zakonsku obavezu prouzrokovao je neprihvatanje i otkazivanje prijema u jaslice. Pored toga, pohađanje vrtića nije bilo deo izvršenja nečijeg prava na privatni život. Naprotiv, reč je o javnoj delatnosti, i shodno tome, ne spada pod član 8 konvencije, koji štiti pravo na poštovanje privatnog života.

Prema češkim propisima, vakcinacija je za decu obavezna samo protiv devet dobro istraženih bolesti. Prema tome, nevakcinisanoj deci se ne dozvoljava da pohađaju vrtić, a izuzeci se prave za one koji ne mogu biti vakcinisani iz medicinskih razloga. Izuzeće od obavezne vakcinacije takođe može biti dozvoljeno na osnovu „sekularnog prigovora savesti“ utvrđenog sudskom praksom Češkog ustavnog suda u predmetu Vavrička.

Iako je obavezna prema češkom zakonodavstvu, vakcinacija se ne može primeniti prisilno. Nepoštovanje obaveze vakcinacije podleže administrativnim kaznama u Češkoj.

 

Nalazi ESLJP o obaveznoj prirodi vakcinacije

U pogledu obavezne prirode vakcinacije, ESLJP se usredsredio na diskreciono pravo države, rekavši da je Češka imala široku slobodu procene s obzirom na to da su „u pitanjima zdravstvene politike domaće vlasti one koje su u najboljem položaju da procene prioritete, upotrebu resursa i društvene potrebe“.

Pored toga, ESLJP je naglasio da među potpisnicama konvencije ne postoji jedinstveni model u pogledu vakcinacije. Prema ESLJP, model obaveznih vakcinacija nije ni jedini ni najčešći u Evropi. Kada je reč o vakcinaciji dece, potpisnice konvencije usvajaju različite pristupe. U nekim zemljam

 

a je vakcinacija stvar preporuke, u nekim slučajevima su obavezne samo jedna ili više vakcina, dok su u drugim sve vakcine obavezne. Pored toga, Sud je naglasio da određeni broj potpisnica Konvencije uvodi mere za povećanje „imuniteta krda“ zbog smanjenja dobrovoljnih vakcinacija. Uzimajući posebno u obzir Češku, ECHR je utvrdio da ona spada u zemlje „sa većim stepenom regulacije“ na ovom spektru.

 

Presuda suda

Sud smatra da su mere koje su osporavali podnosioci predstavke proporcionalne legitimnim ciljevima kojima je težila država. Drugim rečima, Češka je radila na rešavanju „hitne društvene potrebe za zaštitom ličnog i javnog zdravlja“ i nije prekršila član 8 konvencije.

Budući da je to bila prva presuda o obaveznoj vakcinaciji dece, Veliko veće suda je većinom glasova donelo presudu, uz jedno delimično saglasno, a delimično protivno mišljenje i drugo protivno mišljenje.

Iako slučaj nije povezan sa vakcinacijom protiv COVID19, ova presuda bi mogla uticati na potencijalne buduće slučajeve koji mogu nastati u vezi sa vakcinacijom protiv koronavirusa. Međutim, jedno znamo – kada je reč o obaveznoj vakcinaciji dece, sud nije utvrdio kršenje konvencije.

 

Autori: Jelena Škorić, Nikola Vjetrović, Vanja Popović