Srbija je napravila hrabar korak nedavnim izmenama Zakona o energetici, ukidajući višedecenijski moratorijum na nuklearnu energiju. Ovo je ključni trenutak u energetskoj politici zemlje, čime se usklađuju njene strategije sa opredeljenjem Evropske unije za održivost i dekarbonizaciju. Ovaj potez otvara nove mogućnosti za inovacije, investicije i saradnju, pozicionirajući Srbiju kao ključnog aktera u regionalnoj energetskoj tranziciji.
Evropska unija (EU) već dugo daje prioritet obnovljivim izvorima energije, uz kontinuiranu podršku i podsticaje za prelazak na čistije izvore energije. Ova posvećenost uključuje i nuklearnu energiju, koja je zvanično klasifikovana kao održiva prema Uredbi o taksonomiji EU. Ova klasifikacija, osmišljena da usmeri investicije ka ekološki održivim projektima, u skladu je sa širim klimatskim ciljevima EU definisanim u Evropskom zelenom dogovoru.
U februaru 2022. godine, Evropska komisija je odobrila uključivanje nuklearne energije u Taksonomiju kroz Komplementarni klimatski delegirani akt. Prema strogim uslovima, nuklearna energija je prepoznata po svojoj ulozi u ublažavanju klimatskih promena, uz poštovanje principa „ne nanošenja značajne štete“. Ovi uslovi uključuju robusne planove za upravljanje otpadom i pridržavanje savremenih bezbednosnih protokola, kao i sprovođenje sveobuhvatnih procena uticaja na životnu sredinu.
Iako postoji kontroverza i protivljenje određenih država članica, poput Austrije i Luksemburga, nuklearna energija se smatra ključnim delom strategije EU za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ona obezbeđuje stabilan i pouzdan izvor energije koji dopunjuje obnovljive izvore, rešavajući izazove poput povremenosti vetra i solarne energije. Ova klasifikacija ima za cilj privlačenje privatnih investicija, učvršćujući ulogu nuklearne energije uz obnovljive izvore u niskougljeničnoj budućnosti Evrope.
Zelena agenda za Zapadni Balkan (GAWB), koju su podržali lideri Zapadnog Balkana, odražava ciljeve EU u vezi sa dekarbonizacijom, cirkularnom ekonomijom, smanjenjem zagađenja i očuvanjem biodiverziteta. Prihvatanjem nuklearne energije pod strogim uslovima, Srbija može doprineti ovim ciljevima. Ovaj pristup obezbeđuje tranziciju ka niskougljeničnim energetskim sistemima i usklađuje se sa ciljevima klimatske neutralnosti EU do 2050. godine.
Potencijalne koristi ovog zaokreta prevazilaze nuklearnu energiju. Očekuje se razvoj obnovljivih izvora energije, rešenja za skladištenje energije i prekograničnih tržišta električne energije, što stvara mogućnosti za proizvođače-potrošače (prosumere) i investitore. Prihvatanjem ovih promena, Srbija može dodatno ubrzati svoje napore u dekarbonizaciji i doprineti regionalnim energetskim inovacijama.
Međunarodne institucije, uključujući EU i Svetsku banku, aktivno podržavaju obnovljive izvore energije kroz politike, finansiranje i regulatorne okvire. Ove mere imaju za cilj smanjenje rizika za investitore uz podsticanje inovacija i razvoja infrastrukture. Na primer, Direktiva EU o obnovljivoj energiji promoviše primenu čistih izvora energije među državama članicama, osiguravajući strukturisan i transparentan proces investiranja.
Nedavne izmene Zakona o energetici Srbije dodatno povećavaju transparentnost u energetskim investicijama. To se postiže pooštravanjem kriterijuma za priključenje elektrana na distributivni sistem. Ove izmene istovremeno eliminišu spekulativne prijave nekompetentnih investitora, otvarajući prostor za ozbiljne, sposobne projekte. Ova regulatorna jasnoća jača poverenje investitora i usklađena je sa globalnim trendovima ka održivoj i regulisanoj energetskoj tranziciji.
Ova reforma predstavlja prekretnicu koja signalizira spremnost Srbije da se uskladi sa ciljevima zelene tranzicije EU. Pored toga, nudi neviđenu priliku za liderstvo u evoluirajućem energetskom sektoru. Ukidanjem prepreka za nuklearnu energiju, Srbija jača svoju usklađenost sa zelenim ciljevima EU. Ovaj potez otvara nove mogućnosti za regionalnu saradnju, investicije i održiv rast, približavajući region integraciji u EU.
Autori: Vuk Leković, Marko Jović
