U današnje vreme, činjenica je da ako idete negde, kupujete nešto, konkurišete za posao, plaćate račune – jednostavno ako živite, u svakom od tih trenutaka u vašem životu, vaše lične informacije se koriste, prikupljaju ili obrađuju. Da bi se zaštitilo pravo na privatan život u vezi sa automatskom obradom ličnih podataka, Savet Evrope je usvojio Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka – ETS br. 108 („Konvencija 108“). (Bez) potrebe za modernizacijom Konvencije Konvencija 108 je prvi obavezujući međunarodni instrument koji štiti pojedince od zloupotreba koje mogu da prate prikupljanje i obradu ličnih podataka. Istovremeno, Konvencija […]
Details
S ponosom objavljijemo da je Gecić Law postala prva advokatska kancelarija koja je punopravni član i prvi pro bono partner Foruma za odgovorno poslovanje, organizacije koja od 2008. okuplja najveće lokalne kompanije koje doprinose razvoju društva kroz principe održivog razvoja. Kredo foruma je “Bolji biznis za bolje društvo” dok je njegov cilj da osnažuje kompanije da posluju u skladu sa principima održivosti, odgovornosti i etike, i da kombinacijom znanja i resursa doprinosi sprovođenju dobrih poslovnih praksi koje donose pozitivan i merljiv uticaj na društvo. Tokom više od decenije rada, Forum i njegove članice su učestovali u nizu akcija koje su […]
Details
San o autonomnim vozilima star je gotovo čitav vek. Otkad je ovaj koncept predstavljen na Njujorškom sajmu 1939. godine pod sponzorstvom korporacije „General Motors“, industrijski giganti utrkivali su se ko će proizvesti prvo zaista autonomno vozilo i plasirati ga na tržište. Danas, zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije (engl. Artificial Intelligence – „AI“), san o samovozećim automobilima je nadohvat ruke. Samovozeći automobili – na Zapadu ništa novo? Američka savezna država Nevada čuvena je po kazinima, luksuznim hotelima i „šou biznis“ industriji. Takođe, Nevada je poznata i po tome što je među prvima dozvolila ograničeno učestvovanje autonomnih vozila na putevima 2012. godine, kada […]
Details
Za većinu država Zapadnog Balkana („ZB“), put ka članstvu u EU prepun je izazova. Ove zemlje rano nauče – ukoliko želite da sedite za stolom s „popularnom decom“, morate da završite posao i da se naviknete na diplomatske okršaje i pogodbe. Ipak, da li članstvo u EU automatski briše ožiljke neslavne prošlosti? Ukoliko se pogleda „ljubavni trougao“ između EU, Rumunije i braće Mikula, odgovor nije nužno „da“. Fenomen po imenu „Mikula“ Šanse su da nijedan pravnik koji se bavi međunarodnim pravom neće izgovoriti reči: „Mikula – ko?“ Zapravo, slučaj(evi) braće Mikula (u originalu – Micula) do danas su generisali toliko […]
Details
Dok zemlje širom sveta popuštaju uvedene zabrane kretanja i okupljanja, a mnogi od nas, uključujući sudove i stranke, izlaze iz izolacije, sigurno je da nas čeka obilje kompleksnih pravnih pitanja i sporova. Štaviše, imajući u vidu ogroman broj i ogromnu složenost takvih pravnih pitanja, borba s nadolazećom bujicom sporova zahtevaće veliku pravnu kreativnost i sofisticirane pravne strategije. Po rečima Harolda Kima, predsednika američkog Instituta za pravnu reformu (engl. Institute for Legal Reform), pojava „[o]vih ranih sporova je, prema našem mišljenju, samo vrh ledene sante“. Datum je 6. maj 2020. godine: Srbija ukida skoro dvomesečno vanredno stanje i ublažava mere kojima […]
Details
Savezni ustavni sud Nemačke („Ustavni sud“) je 5. maja 2020. godine doneo presudu kojom je usvojio nekoliko ustavnih žalbi. Podnete ustavne žalbe odnose se na Program nabavki u javnom sektoru (“PSPP”), u kojima se navodi da PSPP krši zabranu monetarnog finansiranja iz člana 123. Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije (“TFEU”) kao i princip prenosa koji je predviđen čl. 5 st. 1. Ugovora o Evropskoj Uniji (“TEU”). Bitno je napomenuti da je o predmetnom pitanju Evropski sud pravde odlučio 11. decembra 2018. godine, smatrajući da PSPP nije prekršio pomenutu zabranu finansiranja. Dve godine kasnije i suprotno odluci Evropskog suda pravde, Ustavni […]
Details
Programiranje predstavlja kreativni proces pisanja određenog skupa znakova, koji, u određenoj kombinaciji, predstavljaju uputstvo računaru da izvrši određenu radnju. Da bi računar „prepoznao“ uputstvo, programer mora da bude što detaljniji i precizniji u pisanju konkretnog uputstva. Računarski program se sastoji iz skupa instrukcija, te je, sledstveno tome, potrebno da se napiše veliki broj uputstava. Najstariji računarski sistemi nastali su u prvoj polovini prošlog veka, koji su bili mehaničkog ili elektromehaničkog tipa. Da bi se uneo novi program ili da bi se izmenio postojeći, ukoliko je to bilo uopšte moguće, bilo je potrebno da se električni releji povežu na konfiguraciju koja […]
Details
Srpski i kosovski* operatori prenosnih sistema su od 20. aprila 2020. godine (“OPS”) krenuli korak napred ka rešavanju dugotrajnog spora. Navedeno je posledica dugotrajnih pregovora između kosovskog* OPS KOSTT i srpskog OPS EMS, uz pomoć Evropske mreže operatora prenosnog sistema za električnu energiju (ENTSO-E). Glasanje o nacrtu sporazuma o priključenju uspešno je sprovela Regionalna grupa za kontinentalnu Evropu. Zahvaljujući ovom glasanju i naknadnom postizanju dogovora, KOSTT i Kosovo* će napustiti kontrolni blok Srbija – Crna Gora – Severna Makedonija i formirati kontrolni blok Kosovo* – Albanija, kako je najavljeno pre nekoliko meseci. Nakon što bude potpisan i stupi na snagu, […]
Details
Novi Zakon o žigovima („Zakon“) koji je stupio na snagu 1. februara 2020. godine, nastao je zbog potrebe da se otklone nedostaci uočeni tokom primene prethodnog zakona, da se uspostavi efikasniji sistem zaštite žigova, kao i da se srpska zakonska rešenja usklade sa zakonima država članica Evropske Unije u ovoj oblasti. Stavljanje u promet robe ili usluga zaštićenih žigom omogućava nosiocu žiga da se predmetna roba ili usluge razlikuje na tržištu od istih ili sličnih, dok u isto vreme povećava njegovu odgovornost prema potrošačima. S obzirom na značaj koji žig ima, neophodno je da njegova pravna regulativa pruža efikasnu i što […]
Details
Savet za ekonomska i finansijska pitanja Evropske Unije („Savet EU“) 18. februara 2020. godine usvojio je zaključke kojima je izmenio EU listu nesaradljivih poreskih jurisdikcija („EU lista“). EU lista (Aneks 1) uključuje neevropske države i teritorije koje se nisu u dovoljnoj meri obavezale da bi odgovorile na zabrinutost Evropske Unije (,,EU“) za oblast poreza. Dokument o stanju u toku (Aneks II) navodi jurisdikcije koje su odgovorile preuzimanjem dovoljno obaveza. Dakle, jurisdikcije koje još nisu usklađene sa svim međunarodnim poreskim standardima, ali su se obavezale na reforme, uključene su u Aneks II. Ove države moraju da preduzmu efikasnije akcije kako bi […]
Details