Tekuća, 2021. godina će doneti velike promene, bar kada je u pitanju poslovanje na finansijskim tržištima. Naime, ove godine dolazi do dugo očekivanog ukidanja referentne kamatne stope LIBOR. Iako se dosta govorilo o tehničkim preprekama koje treba prevazići, promena je evidentno bila neminovna. Podsetimo, LIBOR (London Interbank Offered Rate) predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju sredstva na medjubankarskom tržištu. Na značaju je dobio 1990ih, kada je Britanska bankarska asocijacija (BBA), postavljajući relevantne standarde, odgovorila potrebi da se uredi prikupljanje i analiza dobijenih podataka a koji će poslužiti kao osnova za izračunavanje stopa na kojima će […]
Details
Zaštita podataka je oblast koja ne prestaje da nas iznenađuje. Deluje kao da tema zaštite podataka jednostavno ne želi da izađe iz prvog plana, već da ostane u centru pažnje. Međutim, ovo ne treba mnogo da nas čudi, jer svet postaje sve umreženiji kada je reč o korišćenju usluga velikih tehnoloških kompanija. Najnovija „kontroverza“ nam dolazi iz Nemačke, tačnije od Hamburškog poverenika za zaštitu podataka („Poverenik“). Poverenik, zabrinut zbog načina obrade ličnih podataka nemačkih korisnika WhatsApp-a od strane Facebook-a pažljivije je pogledao novu politiku privatnosti i odlučio da nešto preuzme po tom pitanju. Naime, u ovom slučaju centralni problem je […]
Details
Vlada Republike Srbije je 11. marta 2021. godine, donela dve nove uredbe: Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći („Uredba o regionalnoj pomoći“) i Uredbu o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti (de minimis pomoći) („Uredba o de minimis pomoći“). Pored nedavno usvojenog novog Zakona o kontroli državne pomoći, novi propisi dodatno proširuju pravni okvir za dodelu državne pomoći. Osim toga, Komisija za kontrolu državne pomoći najavila je da je u toku izrada i drugih podzakonskih akata, čije se donošenje očekuje u narednom periodu. U skladu sa članom 73 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju („SSP“), Republika Srbija obavezala […]
Details
Neki smatraju da bi svakodnevni život u digitalnoj sferi van ekosistema tehnoloških giganata bio nemoguć. Naime, akumuliranje moći malog broja platformi omogućilo je pojedinim kompanijama da ostvare značajnu ekonomsku moć i društveni uticaj gotovo bez ikakvog regulatornog nadzora. U tom kontekstu, postoji opravdana zabrinutost da dominacija “Četiri jahača” može ugroziti slobode građana, tržišnu konkurenciju i demokratske institucije. U ovom slučaju, svaki od Četiri jahača ima potpunu dominaciju na tržištu u svom sektoru. Apple je dominantan učesnik na tržištu potrošačke elektornike i mobilnih operativnih sistema, Facebook na polju društvenih mreža, Google na tržištima internet pretrage, video sadržaja, internet mapa, a Amazon […]
Details
Zamišljena bliskost koja se ostvaruje sa poznatima putem platformi kao što je Instagram, češća je kada se sa jedne strane nađe tzv. influenser – osoba, čije mišljenje, odnosno ponašanje uvažava veliki broj korisnika, što se ostvaruje zbog uticaja i ugleda te osobe. Zamišljena bliskost je, s druge strane, i veoma značajno oružje influensera – korisnici se neretko „sažive“ sa influenserom i njegovim načinom života. A način života koji prikazuje influenser kao sadržaj sadrži i (po neku) promociju. Kada influenser na svom profilu objavi da koristi određeni proizvod, velika je šansa da će se njegovi/njeni pratioci opredeliti upravo za taj proizvod. […]
Details
Izuzetno nam je zadovoljstvo što je naš stariji advokat Ognjen Colić govorio je na Četvrtoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu, hibridnom događaju koji se danas održao pod pokroviteljstvom Britansko-srpske privredne komore, Ambasade Velike Britanije u Beogradu, Ministarstva ekonomije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Uvodnu reč održali su, između ostalih, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Anđelka Atanacković, ministarka privrede Republike Srbije, a događaju su prisustvovali i brojni visoki državni zvaničnici, stručnjaci, izvođači i pružaoci usluga koji se bave ovom oblašću. Kao stručnjak i učesnik jednog od prvih projekata u ovoj oblasti u Srbiji, Ognjen je […]
Details
Drugi najviši sud EU stao je na stranu tehnološkog giganta zaključivši da Amazon ne duguje milione neplaćenog poreza Luksemburgu. Opšti sud („Sud“) je 12. maja 2021. godine ukinuo nalog Evropske komisije („Komisija“) Amazonu da plati 250 miliona evra Luksemburgu, kao povraćaj nedozvoljene državne pomoći. Naime, Sud smatra da se inicijalno stanovište Evropske komisije o navodnoj prednosti zasniva na analizi koja je netačna u nekoliko aspekata. Ukratko, Opšti sud tvrdi da nijedano stanovište koje je Komisija iznela u pobijanoj odluci nije dovoljno da dokaže postojanje prednosti u smislu člana 107 (1) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, usled čega se pobijana odluka […]
Details
Karteli koje stvaraju konkurentski učesnici na tržištu su stvoreni da ograniče ili eliminišu konkurenciju između njih, kako bi došlo do povećanja cena i profita svih članova kartela. U suštini, učesnici na tržištu stvaraju kartele i ubiraju profit uglavnom tako što fiksiraju cene, dele tržišta i korisnike, ograničavaju proizvodnju, namešteno podnose ponude u postupcima javnih nabavki, ili sve ovo zajedno. Karteli imaju negativna dejstva na potrošače i društvo u celini, zato što učesnici u kartelu naplaćuju više cene (i ostvaruju veće profite) nego što bi to bio slučaj na konkurentskom tržištu. Zbog nužnih negativnih efekata na tržište, pravo konkurencije nastoji da […]
Details
Pravni okvir za tzv. influensing Reći da u Bosni i Hercegovini („BiH“) za oglašavanje ne postoji poseban zakon, nije sasvim tačno. Naime, pojedini oblici (ilegalnog) oglašavanja uređeni su Zakonom o nedopuštenom oglašavanju. Zakonom o nedopuštenom oglašavanju reguliše se zaštita trgovaca od nedopuštenog oglašavanja i postupak zaštite, utvrđuju oblici nedopuštenog oglašavanja, koja pitanja su ostala otvorena. Sa druge strane, oglašavanje kao takvo regulisano je posrednim putem na nivou federacije BiH. U tom smislu, primenjiv je Zakon o zaštiti potrošača, s obzirom na to da BiH, kao jedna od retkih evropskih zemalja, trenutno nema zakon o medijima, ali ni zakon o elektronskim […]
Details
Evropska unija (“EU”) i Japan su osnovali 27. maja Zelenu alijansu (“alijansa”) kojom su definisali zajedničke ciljeve u oblasti klimatskih promena. Alijansa obavezuje strane da se pridržavaju zelenog razvoja i da dostignu neutralnost u emitovanju ugljen dioksida do 2050. Godine, u skladu sa Pariskim sporazumom. Alijansa je osnovana samo nekoliko meseci pre održavanja klimatske konferencije Ujedinjenih nacija (“UN”) koja je zakazana za novembar ove godine. Na ovom događaju bi potpisnice Pariskog sporazuma trebalo da definišu kako će ga praktično primenjivati. U međuvremenu, EU i Japan su se obavezali da promovišu zajedničke ciljeve i zelenu ekonomiju. Oni su napomenuli da će […]
Details