Na osnovu ocena Komisije i pravila konkursa, veliko nam je zadovoljstvo da objavimo da će se nagradni fond Taboroši stipendije za 2020/2021. podeliti između dva najbolja kandidata, Predraga Tadića i Miroslava Golubovića, studenata 4. godine poslovno-pravnog smera Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovom prilikom želimo da čestitamo najboljim kandidatima na izuzetnom kvalitetu podnetih radova i da se zahvalimo svim ostalim učesnicima konkursa. Odaziv studenata na ovogodišnji konkurs, u ovim izazovnim vremenima, je bilo pravo nadahnuće za sve nas i uvereni smo da će u narednim godinama Taboroši stipendija motivisati još veći broj studenata da se aktivno angažuju u naučno-istraživačkom radu u oblasti prava i […]
Detalji
Jedan profesor beogradskog Univerziteta govorio je da je kinematografija ugovoreni brak koji se sklapa između investitora i intelektualnih stvaralaca/umetnika. S poštovanjem, ne bismo se složili sa tom izjavom – ovakvom „braku“ nedostaje pravni stručnjak. Medijsko pravo je široko područje koje u nekim segmentima može obuhvatiti gotovo sve grane prava – intelektualnu svojinu, državnu pomoć, pravo konkurencije, privredno pravo, krivično pravo, ljudska prava itd. U ovom biltenu fokusiraćemo se na snimanje u Srbiji i pokrićemo dva najvažnija pitanja za filmsku industriju. Prvo je autorsko pravo stvaralaca i pravo producenata na finansijsku eksploataciju filma kao deo Zakona o autorskim pravima. Drugo je […]
Detalji
Nakon višegodišnjih špekulacija o interesovanju za poslovanje s kripto valutama, PayPal je ove godine konačno najavio da će svojim korisnicima omogućiti da kupuju i prodaju kripto valute, kao i da ih čuvaju u kripto novčanicima na sopstvenim nalozima. Novcem dobijenim prodajom kripto valuta, korisnici će slobodno moći da kupuju robu i usluge. PayPal, američka kompanija čija je glavna delatnost pružanje usluga platnog prometa povezanih sa elektronskim novcem, već odavno je prisutna na tržištu platnih usluga. PayPal nije banka jer ne koristi sredstva korisnika za svoje potrebe, niti obračunava kamatu, a sredstva na nalogu korisnika (tzv. rezidenata) se ne smatraju depozitom. […]
Detalji
Kao što je rast i razvoj novih tehnologija poslovnih modela u poslednjih par decenija neminovan, tako su i plaćanje poreza i doprinosa možda ne omiljena i uzbudljiva, ali svakako neizbežna tema. Većina poreskih obveznika koji posluju u Republici Srbiji su svesni da obaveza plaćanja poreza i doprinosa postoji. Međutim, postavlja se pitanja onih koji rade i zarađuju u inostranstvu (iako su fizički uglavnom u Srbiji), često kroz nove, sve kompleksnije poslovne modele, i možda nisu svesni da moraju da podmire poreze i doprinose, i da sami treba da se prijave Poreskoj upravi u Srbiji. Vrtoglavi porast broja novih tipova kreativaca […]
Detalji
Napornim radom i izuzetnom posvećenošću, i ove godine smo ušli u finale ekskluzivnog evropskog takmičenja i počastvovani smo da budemo među advokatskom elitom, u izboru za nagradu The Lawyer magazina u dve prestižne kategorije, od kojih je jedna na nivou cele kontinentalne Evrope: „Najbolji evropski tim za pravo konkurencije“ (engl. European competition or antitrust team of the year), gde smo ove godine ponovo među pet najboljih finalista. „Advokatska kancelarija godine za Istočnu Evropu i Balkan“ (engl. Law firm of the year: Eastern Europe and the Balkans) gde smo uvršteni među šest najboljih već treću godinu za redom (video, 3:10). Posebno smo ponosni […]
Detalji
Iako je prošlo više od godinu dana od kada je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Zakon“) stupio na snagu u Srbiji, neke od njegovih odredbi još uvek nisu dostigle punu primenu. Jedan od očiglednih primera je član 44 Zakona, koji predviđa obavezu stranih kompanija (dakle onih koje nemaju sedište u Srbiji) da imenuju predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji („Predstavnik“). Ko je Predstavnik? Ova odredba, (kao i većina odredbi Zakona) preuzeta je iz člana 27. Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti („Opšta uredba“) i odnosi se na bilo kog rukovaoca i obrađivača podataka o ličnosti […]
Detalji
Jesen na evropskom tržištu novca je donela raspravu o digitalnom novcu. Ubrzani razvoj i korišćenje digitalne tehnologije, povećan obim online/e-plaćanja usled epidemije COVID-19, ali i konkurencija od strane digitalnih moneta koje razvijaju centralne banke, kao što je Kineska centralna banka, kriptovaluta i digitalnih valuta koje razvijaju tehnološki giganti, neki su od razloga koji su pogurali Evropsku centralnu banku (ECB) tj. Eurosistem (Eurosystem) da izađe sa svojim Izveštajem o digitalnom evru. Izveštaj razmatra moguće opcije i uslove pod kojima bi digitalni evro funkcionisao, odišući jasnim oprezom od njegovog uvođenja kao sredstva plaćanja, prvenstveno u odnosu na monetarnu politiku ECB i finansijsko […]
Detalji
Detaljniji prikaz paketa državne pomoći koji je izdat crnogorskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Montenegro Airlines A.D. Podgorica sledi u nastavku. Iako smo o ovoj temi već pisali, vreme je za detaljniju analizu. Uvod Mali podsetnik… Samo nekoliko dana nakon objave o dodeli paketa državne pomoći u visini od 133 miliona evra za Montenegro Airlines, nacionalno telo za zaštitu konkurencije i državnu pomoć- Agencija za zaštitu konkurencije („Agencija“) pokrenula je postupak za ispitivanje pomenutog paketa mera. Nakon sprovedenog postupka ispitivanja, Agencija je utvrdila da uslovi iz MEO (engl. market economy operator) testa nisu bili ispunjeni, kvalifikujući ovaj slučaj podrške kao državnu pomoć. Na […]
Detalji
Da li su veštaci dokazno sredstvo koje pomaže tribunalu i sudiji pri donošenju odluke ili samo instrument u rukama stranke? Veštaci u arbitražnim i parničnim postupcima imaju zadatak da pomognu arbitru, odnosno sudiji, u složenim pitanjima specifičnim za određenu struku. Učešće veštaka u postupku je od izuzetne važnosti upravo zbog stručnog znanja koje poseduju. Veštaci doprinose pravilnom utvrđivanju činjeničnog stanja, budući da sam tribunal često ne poseduje neophodno znanje iz određene oblasti. Čak i u slučaju kada neki od arbitara ili sudija poseduju stručno znanje, učešće veštaka svakako nije suvišno jer se njihovim izjašnjenjem dodatno razjašnjava sporno pitanje. Jedna od […]
Detalji
Agencija za privredne registre Republike Srbije („APR“) od 11. oktobra 2020. godine počinje da vodi Registar zdravstvenih ustanova („Registar“) kao jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Zakon“). Registar predstavlja jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu obuhvatajući kako podatke o zdravstvenim ustanovama tako i o privatnoj praksi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Dakle u Registru su objedinjeni podaci o zdravstvenim ustanovama u javnoj i privatnoj svojini. Do uspostavljanja Registra i jedinstvene evidencije, zdravstvene ustanove su registrovane u nadležnim privrednim sudovima. Uvođenjem Registra, kao elektronske, centralne, javne baze podataka o registrovanim zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost […]
Detalji