Dana 4. oktobra 2017. godine u Beogradu će se održati javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je pripremilo i predložilo Ministarstvo privrede u aprilu ove godine. U pripremi Nacrta nadležno ministarstvo je „opipalo i puls privrede“ u pogledu pitanja na koja se Zakon o privrednim društvima odnosi, a koja bi trebalo menjati, dopuniti ili iznova regulisati te je u Radnoj grupi učestvovala i Privredna komora Srbije, a prihvaćeno je više od 60 odsto komentara koje su privrednici, preko Privredne komore Srbije, dostavili Ministarstvu privrede. Postojanje i značaj ove saradnje istakao je predsednik Privredne komore Srbije g. Marko Čadež, rekavši da postoji intenzivan dijalog između Vlade, Privredne komore i privrede.
Kako je istaknuto u Privrednoj komori, osnovne ideje izmena ogledaju se u težnji da se novim zakonskim rešenjem prevaziđu problemi primene određenih odredaba postojećeg Zakona o privrednim društvima, da se poslovanje privrede pojednostavi te učini efikasnijim i bržim, kao i da se domaće zakonodavstvo usaglasi sa pravnim tekovinama Evropske unije. Naime predlaganje Nacrta i eventualno usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima predstavlja korak napred učinjen u cilju harmonizacije našeg prava privrednih društava sa pravnim tekovinama EU iz oblasti prava privrednih društava i to sa : Uredbom Saveta (EZ-a) br. 2157/2001 od 8. oktobra 2001. godine o statutu evropskog društva – (SE), Uredbom Saveta 1985/2137/EEZ o Evropskoj ekonomskoj interesnoj grupaciji (EEIG) i Direktivom 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine, a što je u skladu sa Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje – 6 „Pravo privrednih društava“ kojom se Republika Srbija obavezala da će do kraja 2017. godine preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti prava privrednih društava.
Nacrt predviđa veliki broj izmena i dopuna, među kojima su, između ostalog, one koje se tiču:
Pored navedenih i brojnih drugih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima koje su predložene u Nacrtu, skrenuli bismo pažnju na jednu novinu koju smatramo jednom od značajnijih i svakako vrednom detaljnijeg pomena – prekogranično pripajanje i spajanje. Članovima 514a – 514m izvršeno je pravno regulisanje prekograničnog pripajanja i spajanja društava kapitala osnovanih u Republici Srbiji sa društvima kapitala iz drugih država članica Evropske unije ili država potpisnica Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru , s tim da će se ove odredbe, primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Naime, prekogranično pripajanje definisano je kao pripajanje u kome učestvuju najmanje dva društva, od kojih je najmanje jedno, D.O.O. ili A.D. registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno, društvo kapitala osnovano na teritoriji druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru. Na isti način definisano je i prekogranično spajanje (spajanje između navedenih subjekata), a predviđena je shodna primena odredaba Zakona o privrednim društvima u delu statusnih promena pripajanje i spajanje, ukoliko odredbama o prekograničnom pripajanju i spajanju nije predviđeno drugačije. Dakle, suština novog instituta leži u subjektima koji se javljaju kao učesnici predmetnog odnosa – društva kapitala ali različitih „nacionalnosti“.
Sam postupak prekograničnog pripajanja i spajanja uređen je na sličan način kao što je to učinjeno u pogledu „lokalnih“ statusnih promena pripajanje i spajanje. Nadležni organi društava koja učestvuju u pripajanju/spajanju pripremaju zajednički nacrt ugovora o pripajanju/spajanju, koji se potom objavljuje na internet stranici društva i dostavlja Registru privrednih subjekata Agencije za privredne registre radi objavljivanja i to najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju/spajanju, ukoliko je reč o srpskom društvu.
Daljim odredbama predviđa se obaveza sastavljanja izveštaja nadležnih organa društava registrovanih u Republici Srbiji (o ciljevima, ekonomskim efektima i pravnim posledicama promene), kao i izveštaja revizora o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vrši zamena udela/akcija pravična i primerena (sa izuzetkom sastavljanja ukoliko se svi učesnici izričito saglase o tome) i to za sva društva koja učestvuju u prekograničnom pripajanju/spajanju i to najkasnije mesec dana pre dana održavanja sednice skupštine na kojoj se donosi odluka o pripajanju/spajanju.
Nakon upoznavanja sa navedenim izveštajima i mišljenjem predstavnika zaposlenih o statusnoj promeni, skupštine društava koje učestvuju u pripajanju/spajanju odlučuju o usvajanju zajedničkog nacrta ugovora (nacrt postaje ugovor ukoliko ga skupštine svih društava prihvate).
Nadalje se navodi da skupština svakog od društava koja učestvuju u pripajanju/spajanju ima pravo da sprovođenje pripajanja/spajanja uslovi hitnim postizanjem sporazuma o načinu učestvovanja zaposlenih u odlučivanju u društvu sticaocu. Postavlja se pitanje o kakvom je učestvovanju zaposlenih reč, posebno imajući u vidu da jedan od narednih članova predviđa da zaposleni u društvima koja učestvuju u prekograničnom pripajanju/spajanju imaju pravo da učestvuju u odlučivanju u skladu sa propisima kojima se uređuje učestvovanje zaposlenih u odlučivanju. Koji su to propisi, a da nisu interni akti društava u pitanju, o kojoj vrsti odlučivanja i o kom obimu učestvovanja je reč, ostaje donekle nejasno.
Nove zakonske odredbe predviđaju i da kada je društvo sa teritorije Republike Srbije društvo koje se pripaja i koje će prestati da postoji, a u postupku pripajanja učestvuju društva koja imaju registrovano sedište u drugim državama članicama u kojima nije propisana mogućnost vođenja sudskih postupaka ispitivanja srazmere zamene akcija, odnosno udela, kao i sudskih postupaka u vezi sa ostvarivanjem posebnih prava akcionara, odnosno članova društva koji ne sprečavaju registraciju pripajanja, postupak pripajanja/spajanja će se sprovesti samo u slučaju da skupštine tih društava izričito prihvate mogućnost vođenja takvih postupaka u Republici Srbiji. Ovom odredbom se pokretanje postupka pripajanja/spajanja u navedenom slučaju ograničava, odnosno uslovljava saglasnošću skupština svih društava sa mogućnošću vođenja navedenih sudskih postupaka u Republici Srbiji.
Nadalje, novounetim odredbama predviđa se i sastavljanje javnobeležničke isprave koja prethodi registraciji pripajanja/spajanja kojom se na zahtev društva iz Republike Srbije koje učestvuje u statusnoj promeni potvrđuje da su sve radnje i aktivnosti u vezi sa pripajanjem/spajanjem sprovedene u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, odnosno da su ispunjeni svi propisani uslovi za pripajanje/spajanje i da su, ukoliko je to slučaj, gorenavedeni sudski postupci u toku. Kada je reč o registraciji pripajanja/spajanja, imajući u vidu postojanje inostranog elementa u predmetnom odnosu, pored javnobeležničke isprave izdate od srpskog javnog beležnika za srpsko društvo zahteva se i potvrda nadležnog organa druge države članice Evropske unije ili države potpisnice Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru u kojoj je registrovano društvo učesnik u statusnoj promeni, o ispunjenosti uslova za prekogranično pripajanje/spajanje u skladu sa pravom te države, koje ne mogu biti starije od šest meseci od dana njihovog izdavanja. Naime, ukoliko će društvo sticalac biti društvo iz Republike Srbije, onda će se na registraciju pripajanja/spajanja primeniti pravo Republike Srbije o registraciji privrednih subjekata.
U narednim članovima kojima je regulisano prekogranično pripajanje i spajanje, regulisane su pravne posledice pripajanja i spajanja i pojednostavljeni postupak pripajanja/spajanja, koji su normirani na način na koji je to učinjeno u delu Zakona o privredim društvima koji se odnosi na „lokalne statusne promene“. U pogledu pravnih posledica, izričito je predviđeno da ukoliko je, za prenos imovine i obaveza sa društva koje se pripaja/spaja na društvo sticaoca u skladu sa propisima država članica u kojima su registrovana društva koja učestvuju u pripajanju/spajanju, potrebno ispuniti posebne uslove, odnosno postupke i procedure da bi taj prenos proizveo pravno dejstvo prema trećim licima, te uslove, odnosno postupke i procedure ispunjava društvo sticalac.
Konačno, regulisan je i slučaj ništavosti registracije pripajanja/spajanja. Nakon stupanja na snagu registracije pripajanja/spajanja, ako je društvo sticalac registrovano u Republici Srbiji, registracija pripajanja/spajanja ne može se oglasiti ništavom.
Kada je reč o ostalim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, ostaje pitanje da li će se njima poslovanje zaista učiniti efikasnijim, a privredna društva rasteretiti suvišnih birokratskih i administrativnih procedura, te kako će novouvedena regulativa funkcionisati u praksi. Svakako, smatramo da samo vreme može dati odgovore.
Međutim, pored praktičnog značaja za svakodnevno poslovanje privrednih subjekata koji očekujemo, nova rešenja predložena u Nacrtu, već sada možemo reći imaju značaj i sa aspekta pozicioniranja Srbije na Doing Business listi Svetske banke.
