Narodna skupština Republike Srbije je 29. februara 2016. godine donela novi Zakon o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 9. marta 2016. godine i koji će se primenjivati od 1. juna 2017. godine, osim pojedinih odredaba koje počinju da se primenjuju 7. juna 2016. godine.
U pitanju je potpuno nov propis koji donosi velike promene na polju domaćeg upravnog prava. Stoga će u nastavku biti dat kratak pregled njegovih najvažnijih odredbi.
- Predmet Zakona je znatno proširen tako da se njegove odredbe primenjuju na organe kada 1) donose upravne akte; 2) donose garantne akte; 3) zaključuju upravne ugovore; 4) preduzimaju upravne radnje; 5) pružaju javne usluge.
- Pojedina pitanja upravnog postupka se mogu posebnim zakonom urediti samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim Zakonom i ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih Zakonom, čime je, naglašava zakonodavac, Zakon podignut na nivo osnovnog zakona.
- Načelo predvidivosti je vezano za načelo zakonitosti, u skladu s kojim će organi biti dužni da vode računa i o ranijim odlukama donetim u istim ili sličnim upravnim stvarima kada postupaju u upravnim stvarima.
- Načelo pomoći stranci je prošireno tako da je organ, kada sazna ili oceni da stranka i drugi učesnik u postupku imaju osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, dužan da ih upozori na to, kao i na izmenu propisa koji je od značaja za postupanje u upravnoj stvari.
- Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka predviđa da organ može od stranke da zahteva samo podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija, dok se uvid u podatke o kojima se vodi službena evidencija, njihovo pribavljanje i obrada vrše po službenoj dužnosti. Ovlašćeno službeno lice u organu koji zahteva od stranke da dostavi podatke koji se vode u službenim evidencijama podleže prekršajnoj odgovornosti. Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drugačije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku.
- Garantni akt je novi oblik upravnog postupanja. Radi se o pisanom aktu kojim se organ obavezuje da, na odgovarajući zahtev stranke, donese upravni akt određene sadržine. Njime se ne odlučuje o pravima i pravnim interesima stranke, već se donosi kada je to propisano posebnim zakonom i pod uslovom da stranka istakne zahtev za njegovo izdavanje.
- Upravni ugovor je dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari, čija sadržina ne sme biti protivna javnom interesu niti pravnom interesu trećih lica, i kao takav prestavlja novi institut domaćeg upravnog prava.
- Upravne radnje su Zakonom definisane kao materijalni akti organa koji utiču na prava, obaveze ili pravne interese stranaka. Exempli causa se navode vođenje evidencija, izdavanje uverenja, pružanje informacija, primanje izjava. Protiv upravne radnje može se izjaviti prigovor, ali samo ako ona nije povezana sa donošenjem upravnog akta.
- U okviru pružanja javnih usluga se razlikuje postupanje u cilju zadovoljenja osnovnih potreba pravnih i fizičkih lica i postupanje u cilju zadovoljenja potreba korisnika javnih usluga, pri čemu se, ako one ne budu pružene uredno i kvalitetno, može izjaviti prigovor.
- Zakon predviđa tzv. jedinstveno upravno mesto, kom se stranka obraća ako je za ostvarivanje jednog ili više prava potrebno postupanje jednog ili više organa, čime se postupak racionalizuje i koncentriše, a položaj stranke bitno poboljšava.
- Omogućeno je elektronsko opštenje organa i stranke ako se stranka prethodno sa tim saglasila ili ako je to posebnim propisom određeno.
- Obaveštavanje stranke može se vršiti a) elektronskim putem, b) putem pošte, v) dostavljanjem, pri čemu se dostavljanje može vršiti a) lično, b) posredno, v) javno. Odredbe o ličnom dostavljanju su izmenjene u odnosu na sadašnju verziju Zakona, a javno dostavljanje je predviđeno kao novi vid dostavljanja.
- Ako je postupak pokrenut po službenoj dužnosti i u interesu je stranke, smatraće se pokrenut kad organ preduzme bilo koju radnju radi vođenja postupka, dok će se za postupak koji nije u interesu stranke smatrati da je pokrenut tek kad stranka bude obaveštena o aktu o pokretanju ovog postupka.
- Zakon na više mesta predviđa donošenje (procesnih) rešenja umesto zaključaka, pri čemu se zaključak može napadati samo pravnim sredstvom protiv rešenja.
- Prigovor je novo pravno sredstvo koje može da se izjavi zbog neispunjenja obaveza iz upravnog ugovora, upravne radnje i načina pružanja javnih usluga, ako ne može biti izjavljeno drugo pravno sredstvo.
- Zakon propisuje posebne slučajeve uklanjanja i menjanja rešenja, i to menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom, ponavljanje postupka, poništavanje konačnog rešenja, ukidanje rešenja i poništavanje, ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja po preporuci Zaštitnika građana.
Postupci koji do početka primene Zakona nisu okončani, okončaće se prema odredbama sadašnje verzije Zakona. Ako posle početka primene Zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema njegovim odredbama. Do 1. juna 2018. godine će se izvršiti usklađivanje odredaba drugih zakona sa Zakonom.
