Evropska unija (EU) je najavila novi razvoni plan kojim bi ubzala prijem u članstvo Zapadnog Balkana. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je plan vredan 6 milijardi evra na samitu Zapadnog Balkana i EU u Tirani. Od ove sume će dve milijarde evra činiti grantovi i četiri milijarde evra krediti. Međutim, konkretni detalji u pogledu mehanizama primene ovog plana rasta još nisu obelodanjeni.
Strategija EU je da ekonomski približi region pre njegove političke integracije. To bi omogućilo Zapadnom Balkanu da ima koristi od određenih privilegija. Prednosti uključuju slobodno kretanje roba i usluga i učešće u transportu, energetskim mrežama i digitalnoj areni.
Ipak, ova finansijska pomoć zavisi od toga da zemlje primaoci sprovode reforme. Sa stanovišta EU, ovo je od suštinskog značaja da bi se osbezbedili jedinstveni standardi i pravila na unutrašnjem tržištu, čineći region privlačnijim za strane investitore.
Optimizam oko ovog plana je očigledan. Komisija predviđa da bi se uz ovu podršku BDP svih šest zemalja potencijalno mogao udvostručiti u ovoj deceniji. Zapadni Balkan, koji broji oko 18 miliona stanovnika, 2022. godine ostvario je BDP od 130 milijardi evra. Međutim, taj BDP je veoma nizak u poređenju sa zemljama kao što je Rumunija, iako je ukupan broj stanovnika sličan.
Nova inicijativa za rast se zasniva na ranijem ekonomskom i investicionom planu iz 2020. godine, koji je rezervisao oko 30 milijardi evra za region. Sa već iskorišćenih 16 milijardi evra, novi plan naglašava posvećenost EU ubrzavanju procesa integracije, posebno imajući u vidu trenutne globalne izazove.
Međutim, put ka integraciji ima mnogo prepreka. Uprkos Berlinskom procesu, čini se da je pred regionom još dug put. Štaviše, trenutna geopolitička klima dodatno komplikuje odnose. Uprkos ovim izazovima, EU nastavlja da širi svoje aktivnosti na Zapadnom Balkanu, prepoznajući njegov strateški značaj.
