U svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu 2023. u Davosu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen juče je izložila glavne elemente ekonomskog plana u sastavu EU Zelenog dogovora, čiji je osnovni cilj jačanje liderstva Evrope u oblasti zelene tehnologije na njenom putu ka ugljeničnoj neutralnosti. „Svesni smo da je kratko vreme koje imamo da učvrstimo evropsko liderstvo u oblasti čistih tehnologija i inovacija pre nego što ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima izgubi na značaju“, rekla je fon der Lajen.
Najpre je najavila regulatorni deo plana, donošenje novog Zakona o industriji sa nultom neto emisijom koji bi podržao „najveću industrijsku transformaciju našeg vremena“ i omogućio Evropskoj uniji da konkuriše sa podsticajnim programima koje uvode zemlje van EU. Ona se posebno osvrnula na nedavno odobreni američki plan subvencionisanja zelenih investicija vredan 369 milijardi dolara, aludirajući na znake rastućeg protekcionizma u ovoj oblasti. „Nije tajna da su određeni elementi Zakona o smanjenju inflacije izazvali zabrinutost naročito u pogledu ciljanih podsticaja za kompanije“, rekla je ona i dodala: „Naš cilj treba da bude da izbegnemo poremećaje u oblasti transatlantske trgovine i investicija. Treba da obezbedimo da naši investicioni programi budu pravedni i da se međusobno podržavaju. Trebalo bi da odredimo kako možemo zajedno da imamo što veću korist od ogromnih ulaganja u ovoj oblasti.“ Spomenula je i Kinu u ovom kontekstu: „Suočavamo se sa pokušajima Kine i drugih zemalja da privuku naše industrijske kapacitete.“
U finansijskom smislu, a vezano za najavljeni plan, Komisija će nastojati da privremeno prilagodi pravila EU o državnoj pomoći kako bi se omogućila primena fleksibilnijih instrumenata podsticaja, kao što su poreske olakšice, i učinila ih dostupnijim privredi, uključujući i malim i srednjim preduzećima. U tom pogledu, EU takođe želi da pojednostavi i ubrza administrativne procese i izdavanje dozvola za projekte zelene industrije. Komisija EU će takođe ubrzo predložiti formiranje Evropskog suverenog fonda koji će obezbediti strukturno finansiranje za projekte sa nultom neto emisijom.
Ovaj plan razmatra i poziciju EU u oblasti međunarodne trgovine. Ambiciozna agenda u ovoj oblasti podrazumeva proširenje postojećih trgovinskih sporazuma sa ključnim partnerima, zaključivanje sporazuma sa drugim velikim tržištima (Meksiko, Čile, Novi Zeland, Australija, Indija i Indonezija) i ponovno razmatranje prethodno zaustavljenih aranžmana, kao što je slučaj sa Merkosurom. Istovremeno, EU će nastaviti da se zalaže za jednake uslove u međunarodnoj trgovini, odlučno se suprotstavljajući onome što smatra nepoštenom trgovinskom praksom, ističući Kinu kao jasan primer. „… Kina u velikoj meri subvencioniše svoju industriju, ali i ograničava pristup svom tržištu za kompanije iz Evropske unije… moramo da promenimo naš pristup i fokusiramo se na smanjenje rizika, a ne na razdvajanje. To znači da ćemo koristiti sve naše alate za suzbijanje nepoštene prakse, uključujući i našu novu regulativu o stranim subvencijama, i nećemo oklevati da otvorimo istrage ako budemo smatrali da su nabavke ili tržišni uslovi narušeni takvim subvencijama“, zaključila je fon der Lajen.
Novi plan je predstavljen u jeku tektonskih promena u globalnim lancima snabdevanja i trgovine. Energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini najteže je pogodila Evropu, dovodeći u iskušenje energetski intenzivne industrije da napuste EU u potrazi za nižim troškovima, većom energetskom bezbednošću, većim podsticanjima i popustljivijem zakonodavstvu u drugim zemljama. S druge strane, potreba za energetskom sigurnošću podstiče sve veće investicije u zelene tehnologije. Države su dobro razumele da imaju značajnu ulogu u privlačenju stranih investicija i fokusiranju na zelene tehnologije kako bi razvile svoju konkurentsku prednost za budućnost koja je neizbežno orijentisana na ublažavanje klimatskih promena. Shvatile su da je deo odgovora leži u subvencionisanju projekata čiste tehnologije, bilo da ih razvijaju lokalni ili međunarodnim igrači.
Slojeviti kontekst ovih najava podrazumeva i borbu unutar EU, koja se našla između čekića i nakovnja, da nađe dobar odgovor na nove izazove. Pre svega nekoliko dana, Margrethe Vestager, komesarka EU za konkurenciju, predložila je pomenute „privremene” promene u politici državne pomoći EU kako bi se hitno suprotstavila snažnom finansijskom planu SAD u okviru IRA, koji se smatra protekcionističkim i potencijalnim kršenjem međunarodnih trgovinska pravila. Ona je rekla da na se taj način žele „privući neka od preduzeća iz EU da presele investicije u SAD“. Drugi glasovi unutar Komisije smatraju da su ove mere kratkoročno rešenje i da su nedovoljne da odgovore na celokupan problem. Ima i onih koji su zabrinuti da bi ovaj trend mogao da pokrene beskrajno nadmetanje subvencijama. Umesto međunarodne saradnje i razmene u suočavanju sa najznačajnijim izazovima, da li je na pomolu nova era zelenog protekcionizma?
