Krajem oktobra, Belgijski autoritet za zaštitu konkurencije („ABC“) objavio je mišljenje o stanju konkurencije na tržištu uslužnog bankarstva u Belgiji („Mišljenje“) koje je utvrdilo da predmetno tržište predstavlja oligopol u kojem dominiraju četiri banke – (i) BNP Paribas Fortis, (ii) KBC, (iii) Belfius i (iv) ING.
Kao oligopol, tržište uslužnog bankarstva ispoljava određene karakteristike kao što su ponuda sličnih usluga i česte interakcije, koje olakšavaju koordinaciju između najvećih tržišnih učesnika i doprinose smanjenju konkurencije. Najočigledniji primer pružanja usluga sa suštinski istim komercijalnim uslovima su ulozi na štednju koji imaju veoma slične kamatne stope.
Ispitivanje nivoa i kretanja kamatnih stopa za uloge na štednju, koje je sproveo ABC pokazuje da je prosečan prinos na štednju u četiri najveće banke u zemlji istorijski i sistematski bio niži od prinosa na štednju u drugim (manjim) bankama. Analiza prenosa depozitne stope Evropske centralne banke na stope štednje između juna 2022. godine i maja 2023. godine pokazuje da je ovaj prenos bio spor i nepotpun, a pogotovo u Belgiji gde je stopa prenosa od 12% bila značajno niža od proseka za evro zonu (20%) i zemlje susedne Belgiji (36% za Luksemburg, 35% za Francusku, 26% za Holandiju i 20% za Nemačku). Jedan od ključnih razloga ovog slabog i kasnog uticaja je, prema mišljenju stručnjaka, nedostatak efektivne konkurencije na tržištu uslužnog bankarstva.
Belgijski sistem kamata za uloge na štednju se jasno razlikuje od sistema koji se primenjuju u drugim zemljama Evropske unije. Ova razlika otkriva posebnost belgijskog sistema i njegov uticaj na dinamiku konkurencije između banaka. Naime, belgijski sistem odlikuju mehanizam dvostruke stope (osnovna stopa i bonus za lojalnost) i složenost metode obračuna kamate. Još jedna odlika belgijskog sistema je korišćenje štednih uloga štediša za finansiranje hipotekarnih kredita, uglavnom po fiksnim stopama. Finansiranje hipotekarnih kredita sa fiksnim kamatnim stopama takođe ima uticaj na odloženo i ograničeno povećanje kamatnih stopa na štedne uloge u Belgiji, jer banke povećavanjem kamatnih stopa na štedne uloge gube na prinosu koji ostvaruju od kamata iz hipotekarnih kredita.
Mišljenje navodi nekoliko prepreka konkurenciji na tržištu uslužnog bankarstva. Svi problemi su povezani sa netransparentnošću ili visokim barijerama ulasku na tržište. Na strani tražnje, ove prepreke su uglavnom povezane sa (i) asimetrijom informacija i nedostatkom transparentnosti prema klijentu, (ii) nepostojanjem mobilnosti kupaca tj. nemogućnošću promene banke sa zadržavanjem istog broja računa i istorije transakcija, (iii) niskom elastičnošću tražnje, tj. tražnja se slabo menja ili se ne menja u slučaju promene cene i (iv) odsustvom kompenzujuće moći kupaca tj. sposobnošću klijenata da utiču na uslove pod kojima im se pruža ova usluga. Različite regulatorne barijere otežavaju ulazak ili širenje u ovaj sektor. U grubim crtama, barijere ulasku će verovatno negativno uticati na konkurenciju jer povećavaju tržišnu moć banaka koje su već prisutne na tržištu i mogu obeshrabriti ulazak novih učesnika.
ABC je, povodom uočenog stanja, predložio nekoliko mera usmerenih ka stimulisanju konkurencije. Pre navođenja ovih mera, treba imati u vidu da su one formulisane tako da podstaknu konkurenciju samo unutar trenutne tržišne (oligopolske) strukture.
Prva predložena mera naglašava neophodnost poboljšanja informisanosti klijenata. Manjak transparentnosti obeshrabruje klijente da upoređuju ponude banaka, te će poboljšanje transparentnosti podstaći klijente da biraju povoljnije ponude. Trenutna fragmentiranost informacija otežava klijentima proaktivno istraživanje najboljih ponuda, pa bi centralizovani sistem u vidu namenske platforme prevazišao ovu prepreku.
Druga mera govori o pojednostavljivanju administrativnih ograničenja pri promeni banke. Trenutno, korisnici štednih računa mogu da menjaju banke, ali administrativna i tehnička ograničenja za promenu banke otežavaju mobilnost i izazivaju inertnost klijenata. Da bi se prevazišao ovaj problem, ABC predlaže uspostavljanje sistema međubankarske mobilnosti koji koristi IBAN identifikator. Na ovaj način klijenti će moći da zadrže broj svog računa, kao i istoriju transakcija. Ovo je posebno korisno zbog toga što klijenti neće morati da obaveštavaju svoje poverioce o promeni računa ili banke.
Treća mera preporučuje potpuno ukidanje bonusa na lojalnost. Bonusi na lojalnost su, kako primećuje ABC, svojstveni isključivo belgijskom bankarskom sektoru i ne postoje u ostalim zemljama u EU. Uslovi za sticanje bonusa na lojalnost su, u praksi, nejasni klijentima, a sam bonus na lojalnost otežava poređenje različitih ponuda banaka. ABC je primetio da banke manipulišu ovim bonusima kako bi promovisali višu kamatnu stopu od one koju zapravo nude. Ovo prouzrokuje neelastičnu tražnju tj. veoma otežava međubankarsku mobilnost tako što klijenti biraju da budu lojalni jednoj banci iz straha da ne izgube pravo na bonus. Eventualna blaža mera bi bila zadržavanje bonusa na lojalnost uz to da se garantuje njihova transparentnost i uslovi za njihovo dobijanje značajno pojednostave.
Četvrta mera je usmerena na stvaranje poreske neutralnosti kod investicionih i štednih finansijskih proizvoda. Naime, u Belgiji, kamate kod uloga na štednju su neoporezive do iznosa od EUR 980, a nakon toga je poreska stopa na kamate 15%. Ovakav poreski režim favorizuje uloge na štednju naspram drugih finansijskih proizvoda što dovodi do smanjenja konkurencije među bankama. Dakle, poreska neutralnost među različitim finansijskim proizvodima bi povećala izbor štedišama i pospešila konkurenciju među bankama.
Peta mera je promovisanje drugih oblika investicija. Na primer, vrlo popularna investicija u Belgiji su državne obveznice sa dospećem od godinu dana i prinosom od 3,30%. Štaviše, belgijske državne obveznice su upravo i emitovane sa ciljem konkurisanja ulozima na štednju čije su kamate bile između 0,50% i 0,90% u trenutku prve emisije obveznica (Avgust 2023. godine).
Šesta mera se sastoji u obavezi razdvajanja finansijskih proizvoda. Konkretno, banke trenutno teže da prodaju određene finansijske proizvode „u paketu“. Neke banke ograničavaju transfere sa štednih računa samo na one tekuće račune koji su otvoreni u njihovim bankama. Nuđenje finansijskih proizvoda „u paketu“ onemogućavaju konkurenciju na tržištu tako što potrošače vezuju za jednu instituciju, pa su bilo kakvi kasniji podsticaji za konkurentsko ponašanje uglavnom uzaludni. Ova praksa, iako već protivna postojećim propisima o zaštiti konkurencije, mora se zaustaviti dodatnim merama.
Poslednja, sedma mera, predlaže bližu saradnju između ABC-a i regulatornih tela koja nadgledaju poslovanje banaka. Istražna ovlašćenja ABC-a zajedno sa stručnošću regulatornih tela koja nadgledaju poslovanje banaka će, prema Mišljenju, omogućiti delotvorno suzbijanje nekonkurentskog ponašanja.
Interesantno je da ABC još uvek nije pokrenuo postupak protiv četiri pomenute banke, iako je svoju analizu o stanju na tržištu uslužnog bankarstva izneo na 83 strane Mišljenja. Svakako, ABC naglašava da će motriti na dalji razvoj stanja na tržištu i da će obratiti posebnu pažnju na mogući dosluh između banaka.
Dinarska štednja u Srbiji se u proteklih 11 godina uvećala više od 6 puta i u septembru ove godine je iznosila 116,4 milijarde dinara. Interesantno je da se dinarska štednja ne oporezuje, dok se štednja u evrima oporezuje po stopi od 15% – što verovatno utiče na popularnost štednje u domaćoj valuti.
Prosečna kamatna stopa za dinarsku štednju oročenu na godinu dana u Srbiji je 3,41%, dok je za štednju oročenu na godinu dana u evrima 1,61%. To predstavlja skokovit rast u odnosu na prošlu godinu kad su ove stope bile značajno niže: 1,92 odsto na oročenu štednju u dinarima do godinu dana i 0,70 odsto na evro.
