Tokom poslednjih deset dana maja 2017. godine, Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije (u daljem tekstu: „Komisija“) odlučila je da se baci na posao i pokrene niz postupaka protiv društava za koja postoji sumnja da su učinila povrede konkurencije. Neuobičajeno visok broj nenajavljenih uviđaja, kao i pokretanje tri nova postupka u izuzetno kratkom vremenskom periodu, otvaraju pitanje – zašto baš sada?
Poređenja radi, od usvajanja Zakona o zaštiti konkurencije 2009. godine, do maja 2017. godine, Komisija je svoje pravo da vrši nenajavljene uviđaje u poslovnim prostorijama privrednih društava iskoristila svega šest puta. Pitanje je, zbog čega je Komisija baš u ovom trenutku odlučila da podigne svoju igru na najviši nivo?
Dan nakon otvaranja poslednje u nizu istraga od strane Komisije, 1. juna 2017. godine stupio je na snagu dugo najavljivani i iščekivani Zakon o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: „Novi ZUP“) kojim se uređuju svi upravni postupci, uključujući i postupke u oblasti prava zaštite konkurencije. Novi ZUP uvodi mnoštvo suštinskih izmena u ovoj oblasti, te značajno podiže nivo zaštite ljudskih prava i procesnih garantija i time otvara put sveobuhvatnoj reformi srpskog upravnog prava.
Jedan od istaknutih i vrednih ciljeva Novog ZUP je i sveobuhvatno i temeljno usklađivanje njegovih pravila sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: „EKLJP“) i pravom Evropske unije (u daljem tekstu: „EU“). Iako još uvek na putu ka EU, Srbija je već više od jedne decenije strana ugovornica EKLJP i članica Saveta Evrope, a ujedno i jedna od država koje pred sudom u Strazburu broji najveći broj predmeta po stanovniku.
U periodu pre početka primene Novog ZUP, Komisija je na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije uživala sveobuhvatna i zabrinjavajuće široko postavljena ovlašćenja, kako u pogledu vođenje opsežnih istraga, tako i u pogledu izricanje vrtoglavo visokih novčanih kazni u slučaju povreda konkurencije. Praktično, Komisija je raspolagala, te nastavlja da raspolaže ovlašćenjima koja premašuju ovlašćenja javnog tužioca u krivičnom postupku, pri čemu je i ovlašćena da izriče najveće novčane kazne u srpskom pravu.
S obzirom na tako široko postavljena ovlašćenja, očekivano bi bilo postojanje i jednako dalekosežnih i snažnih procesnih garancija, kako bi se postigla ravnoteža između istrage i odbrane, te obezbedilo pravično postupanje i usaglašenost sa odredbama EKLJP. Međutim, prethodni Zakon o opštem upravnom postupku u kombinaciji sa aktuelnim Zakonom o zaštiti konkurencije nije bio dovoljan za postizanje ovako ambicioznog cilja. U suštini, postupak zaštite konkurencije je do 1. juna 2017. godine dopuštao sledeće:
Novi ZUP je donet upravo u cilju okončanja ovakvih i sličnih praksi. Predmetni zakon je donet u martu 2016. godine sa neuobičajeno dugim rokom od 18 meseci za početak primene, a kako bi sve javne vlasti (uključujući ovde i Komisiju) bile u mogućnosti da se pripreme za njegovu primenu počev od 1. juna 2017. godine.
Kako je naglasio tadašnji ministar pravde i državne uprave (trenutno generalni sekretar predsednika Srbije), Nikola Selaković: „[P]o stupanju na snagu [Novog ZUP], građani će moći da se zaštite od akata i radnji koje na svakodnevnom nivou budu preduzimala tela sa javnim ovlašćenjima, a naročito od lošeg upravljanja i nepostojanja pravičnog postupka u pružanju javnih usluga„. Dalje, gospodin Selaković je dodao da je „cilj izrade i usvajanja Novog ZUP trostruk: da se poboljša funkcionisanje uprave, da se omogući bolje ostvarivanje i zaštita prava i interesa građana, kao i javni interesi, i omogući apsolutno uklapanje Srbije u Evropski upravni prostor.“ Tadašnji zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji, Adriano Martins, dodao je da je predmetni zakon „od ključnog značaja za stvaranje moderne javne uprave koja bi u svom radu trebalo da se pridržava principa odgovornosti, transparentnosti i zakonitosti„.
Novi ZUP uvodi niz novina koje pojednostavljuju razmenu informacija između javnih vlasti i privatnih lica tokom upravnog postupka, podižu nivo zaštite prava i interesa stranaka u postupku, te značajno ograničavaju nadležnosti upravnih organa. Stoga, Novi ZUP nedvosmisleno predstavlja prekretnicu za Komisiju – naročito ako se imaju u vidu njegove ključne nove odredbe predstavljene u nastavku:
Posmatrajući ponovo nenajavljene uviđaje i istrage koje je Komisija pokrenula krajem maja iz ugla Novog ZUP, dolazi se do potpuno novog zaključka. Uprkos osamnaestomesečnom periodu do stupanja na snagu novog zakona (tzv. vacatio legis), Komisija je izabrala da sprovede nenajavljene uviđaje i otvori istrage u poslednjem trenutku, i to baš pre 1. juna 2017. godine. Postoji značajan broj dokaza koji ukazuju da je osnovni cilj ovih novih istraga bio upravo pokušaj da se izigra Novi ZUP.
Važeći Zakon o zaštiti konkurencije usvojen je 2009. godine i uspešno je izmenjen 2013. godine, sa generalno pozitivnim ocenama Evropske komisije i drugih zainteresovanih strana. Svi preostali nedostaci ovog zakona, makar bili strukturni, trebalo je da budu u potpunosti otklonjeni stupanjem na snagu Novog ZUP. Međutim, istovremeno javno saopštenje o donošenju kompletno novog zakon o zaštiti konkurencije zbog „potrebe za povećanom efikasnošću i omogućavanjem lakšeg sprovođenja prava konkurencije u Srbiji“ (kako je izjavio Miloje Obradović, predsednik Komisije), daje povoda za ozbiljne sumnje u stvarne namere najavljene zakonodavne reforme.
Slično istragama pokrenutim krajem maja, u slučaju da je donošenje novog zakona o zaštiti konkurencije usmereno na to da se izigra / poništi sve što je postignuto Novim ZUP, te da se onemogući razvoj pravičnog postupanja u predmetima zaštite prava konkurencije, svi relevantni akteri – privatni i javni sektor, kao i šira javnost – moraju biti u konstantnoj pripravnosti i preduzeti odgovarajuće mere ukoliko se to pokaže kao neophodno. Ustav Republike Srbije (član 20(2)) nedvosmisleno nalaže da se „postignut nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati“.
U tom kontekstu, samo otvorena, transparentna i sveobuhvatna javna rasprava može da obezbedi donošenje novog zakona u oblasti prava konkurencije koji podstiče razvoj slobodnog tržišta i konkurenciju na istom, a da istovremeno štiti ljudska prava pojedinaca i učesnika na tržištu uvedena Novim ZUP i garantovana odredbama EKLJP i Ustava Republike Srbije. U pogledu već otvorenih istraga, strankama jedino preostaje da se obrate za zaštitu Ustavnom sudu, i konačno, sudu u Strazburu.
Autori: Bogdan Gecić i Tatjana Sofijanić, Gecić Law
Ovaj članak je objavio Thomson Reuters/Practical Law i sa njihovom dozvolom dostupan je na našem sajtu.
Reference – Izvori: http://www.paragraf.rsi i http://www.kzk.org.rs/
