Bitka za prevlast, odnosno pitanje hijerarhije između zakonodavstva država članica i Evropske unije („EU“) u punom je jeku, sa izgledom da se stvari još više prodube. Poljska postaje najnovija država članica koja postavlja škakljiva pitanja i izaziva reakcije širom Evrope kada je reč o vladavini prava. Krajem oktobra najviši sud EU („Sud pravde EU“) izrekao je Poljskoj novčanu kaznu u iznosu od EUR 1 milion za svaki dan nepoštovanja naloga Suda pravde EU. Ova vanserijska kazna je najveća u dosadašnjoj istoriji EU i predstavlja jasan signal, odnosno upozorenje bilo kojoj drugoj državi članici koja bi se osmelila da dovede u pitanje primat EU prava.
Pozadina ovog pitanja su reforme poljskog pravosudnog sistema. Naime, poljski premijer Mateuš Moravjecki je u martu ove godine pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom, gde u osnovi traži od sudija da odluče ko ima prvenstvo, zakonodavstvo EU ili zakonodavstvo Poljske? To je bila kap koja je prelila čašu i pokrenula čitav niz događaja i kontroverzi koji traju do danas. Brisel tvrdi da je reforma pravosuđa zapravo samo pokušaj ograničavanja nezavisnosti sudova, dok Varšava vidi postupke EU kao pokušaj uplitanja u unutrašnja pitanja države članice.
Pravno gledano, stav EU je da prvenstvo EU prava predstavlja temelj evropskih integracija i da se ni pod razno ne sme kršiti. Međutim, Poljska smatra da se ugovori EU ne mogu mešati u organizaciju pravosudnog sistema država članica, te da će svaki napad na poljski Ustav, kao najviši pravni akt zemlje, predstavljati kraj Poljske kao suverene države.
Nadalje, pored pravnih posledica ovog pitanja, EU i Poljska su pažnju posvetile političkim okolnostima ovog slučaja. Obe strane imaju za cilj da dobiju podršku za svoju stvar, i stoga se bore na svim frontovima. Brisel pokušava da ovo pitanje od početka postavi kao političko i celu situaciju pripiše poljskoj desničarskoj vladi. Suočena sa ovom optužbom, vlada odbacuje ove navode i pokušava da prikaže situaciju kao pravednu borbu za suverenitet i pravo na sudsku reformu. Stvari su otišle toliko daleko da je portparol vladajuće partije čak zapretio „Polegzitom“ ako situacija ne ode u pravcu koji Poljska želi.
Povrh svega, ovaj postupak kao da ne može da izađe iz žiže javnosti. Situacija je toliko eskalirala da je grupa aktivista organizovala demonstracije koje su zahtevale intervenciju policije. Ozbiljnost situacije je još očiglednija kada uzmemo u obzir činjenicu da se presuda očekivala u aprilu, a poljski Tribunal je još jednom odložio svoju odluku za drugu polovinu septembra. Odlaganje donošenja presude dodatno daje na značaju odluci EU da nametne novčano kažnjavanje Poljskoj.
Uzimajući u obzir sve peripetije koje je izazvala, odluka Tribunala nije razočarala kada je ugledala svetlost dana. Ukratko, poljski sud je naveo da članovi 1, 2, 4.3 i 19 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije ne mogu odneti prevagu nad poljskim ustavom. Ova epohalna presuda pravi korak ka „pravnom“ „Polegzitu“. EU je saopštila da je poljski sud zapravo samo „sredstvo za legalizaciju nezakonitih aktivnosti vlasti“. Poljska administracija je ostala nepokolebljiva u stavu da ona samo postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Dugoročne implikacije ovog problema je teško predvideti. Obe strane debate nastoje da pridobiju što više pristalica za svoju stvar. Svakako, tenzije se nisu smirile, a po svemu sudeći nijedna strana neće popustiti. Šta će biti konačan ishod nakon što se sva prašina slegne, još uvek se ne zna, ali jedno znamo sa sigurnošću, nekada neosporna pozicija prava EU se sve više dovodi u pitanje. Samo će vreme pokazati da li će to biti pobeda za evroskeptike ili samo mala smetnja na putu daljih evropskih integracija. Da li smo svedoci kraja sve bliže Unije?
