Savezni ustavni sud Nemačke („Ustavni sud“) je 5. maja 2020. godine doneo presudu kojom je usvojio nekoliko ustavnih žalbi. Podnete ustavne žalbe odnose se na Program nabavki u javnom sektoru (“PSPP”), u kojima se navodi da PSPP krši zabranu monetarnog finansiranja iz člana 123. Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije (“TFEU”) kao i princip prenosa koji je predviđen čl. 5 st. 1. Ugovora o Evropskoj Uniji (“TEU”). Bitno je napomenuti da je o predmetnom pitanju Evropski sud pravde odlučio 11. decembra 2018. godine, smatrajući da PSPP nije prekršio pomenutu zabranu finansiranja.
Dve godine kasnije i suprotno odluci Evropskog suda pravde, Ustavni sud je, tumačeći odredbe TFEU, doneo odluku da su Savezna Vlada i Bundestag prekršili prava podnosilaca ustavnih žalbi garantovana članom 38. u vezi sa članovima 20. i članom 79. Osnovnog zakona (Grundgesetz). U presudi je navedeno da su i Savezna Vlada i Bundestag propustili da utvrde da Evropska centralna banka u svojim odlukama o usvajanju i sprovođenju PSPP-a, nisu ni procenili niti obrazložili da predviđene mere zadovoljavaju princip proporcionalnosti, te je izveden zaključak da je odluka Evropskog suda pravde ultra vires.
Dodatno, Ustavni sud je istakao da ga presuda Evropskog suda pravde ne obavezuje, te da je Evropski sud pravde sam sebi nametnuo ograničenje i ograničio svoju sudsku kontrolu na to da li postoji „očigledna“ greška u proceni Evropske centralne banke, da li PSPP „očigledno“ prevazilazi ono što je neophodno za postizanje cilja, i da li su njeni nedostaci „očigledno“ nesrazmerni sa ciljevima koji se žele postići.
Premijer Italije Đuzepe Konte u izjavi, 6. maja, naglasio je nezavisnost Evropske centralne banke, te da nijedan nacionalni sud, čak ni ustavni sud, nije nadležan da traži opravdanje za njeno postupanje.
Iako nam ostaje da vidimo dalje implikacije ove, u najmanju ruku, iznenađujuće odluke, bitno je istaći da ista neće imati posledice na program pomoći privredi vredan 750 milijardi evra koji je Evropska centralna banka usvojila povodom pandemije koronavirusa.
Autori: Suzana Dončić, Jelena Jovanović i Žarko Popović
