Detaljniji prikaz paketa državne pomoći koji je izdat crnogorskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Montenegro Airlines A.D. Podgorica sledi u nastavku. Iako smo o ovoj temi već pisali, vreme je za detaljniju analizu.
Mali podsetnik… Samo nekoliko dana nakon objave o dodeli paketa državne pomoći u visini od 133 miliona evra za Montenegro Airlines, nacionalno telo za zaštitu konkurencije i državnu pomoć- Agencija za zaštitu konkurencije („Agencija“) pokrenula je postupak za ispitivanje pomenutog paketa mera. Nakon sprovedenog postupka ispitivanja, Agencija je utvrdila da uslovi iz MEO (engl. market economy operator) testa nisu bili ispunjeni, kvalifikujući ovaj slučaj podrške kao državnu pomoć. Na bazi ovog zaključka, Agencija je naredila Ministarstvu saobraćaja i pomorstva da obustavi dodelu planiranih sredstava.
Agencija je 3. septembra 2020. godine usvojila odluku kojom je utvrdila da: (i) Zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Društva za transport putnika i robe u vazdušnom saobraćaju Montenegro Airlines A.D. Podgorica („Zakon”) ne ispunjava uslove predviđene MEO testom za procenu državne pomoći; (ii) mere predstavljaju državnu pomoć i (iii) da je neophodno da se po službenoj dužnosti započne ispitivanje sa ciljem da se Zakon uskladi sa Zakonom o kontroli državne pomoći.
Osnovni cilj Zakona je finansijsko restrukturisanje Montenegro Airlines, putem:
Crnogorska Komisija za kontrolu državne pomoći (nadležno telo za kontrolu državne pomoći do donošenja novog Zakona o kontroli državne pomoći 2018. godine)[1] je 20. juna 2012. godine utvrdila da je plan restrukturiranja Montenegro Airlines bio usklađen sa tadašnjim Zakonom o kontroli državne pomoći. Ukoliko se ima u vidu konačan obračun, Montenegro Airlines je primila ukupnu pomoć u iznosu od 35,565,622 evra za period restrukturiranja od 2012. do 2015. godine.
Dalje, 2018. godine avio-kompaniji je dodeljena još jedna pomoć u iznosu od 7,266,658 evra. Iz tog razloga, Agencija pokreće postupak ispitivanja usaglašenosti ove pomoći sa novim Zakonom o kontroli državne pomoći.
S obzirom na to da nije prošlo više od 10 godina od usvajanja plana restrukturiranja, a da nijedna kompanija načelno ne može dobiti novu pomoć zbog principa „prvi put, poslednji put“, Agencija je zauzela stanovište prema kom se kompaniji može odobriti realizacija nerealizovanih mera samo u obimu i za svrhu utvrđenu planom restrukturiranja, te da je potrebno ispitati i usklađenost mera sa Zakonom o kontroli državne pomoći.
Pomenuli smo ovaj test i na nekoliko mesta iznad, vreme je da objasnimo šta podrazumeva i koja je njegova svrha.
Naime, da bismo utvrdili da li određena mera izvršena od strane državnog organa ili subjekta koji raspolaže javnim prihodima predstavlja prednost za subjekta koji je primalac iste, treba da uporedimo ponašanje tih organa sa ponašanjem privatnih subjekata. Ključni kriterijum u ovom testu je upravo to da li pomenuti organi postupaju kao razumni privatni subjekti u sličnim situacijama. Ako je odgovor na to pitanje ne, tj. da navedeni organi ne postupaju kao što bi to činili privatni subjekti, onda znači da korisnici mera ostvaruju prednost u odnosu na svoje konkurente. Navedeno neminovno dovodi do zaključka, da predmetne mere predstavljaju državnu pomoć. Kao što možemo videti, svrha ovog testa je da se na osnovu pomenutog kriterijuma, utvrdi da li je određeni subjekat ostvario prednost u odnosu na konkurente, odnosno da li je primio državnu pomoć.
U konkretnom slučaju, Agencija je, primenom prava, došla do zaključaka da:
Agencija je utvrdila da je Montenegro Airlines kompanija u poteškoćama, kojoj je odobrena državna pomoć u više navrata, prvo kroz plan restrukturiranja iz 2012.godine, a zatim 2018. i 2019. godine. Prema tome, Agencija smatra da je poslovanje Montenegro Airlines održavano kontinuiranom dodelom državne pomoći i da ne postoji osnov za ispunjenje MEO testa.
Čitajući Izveštaj o napretku za 2020. godinu, stekli smo utisak da situacija nije baš sjajna…
Naime, u Izveštaju Komisija konstatuje da je uticaj države u pogledu državne pomoći na tržištu proizvoda uglavnom koncentrisan u državnim kompanijama za transport. U prilog toj tvrdnji navodi da je državni budžet za 2019. godinu predviđao 32 miliona evra (0,7% BDP-a) za subvencije, odnosno 5 miliona evra više nego što je to bio slučaj godinu dana ranije, a da je otprilike polovina ove pomoći dodeljena Montenegro Airlines-u, koji je već ostvarivao koristi u prošlosti kroz nekoliko mera podrške. Napominje i to da je Parlament 27. decembra 2019. godine usvojio lex specialis kojim je Montenegro Airlines prepoznat kao kompanija od posebnog značaja. Tim Zakonom je predviđeno da mu se dodeli dodatna državna podrška u visini od 155 miliona evra u narednih šest godina kako bi se izbegao bankrot i osigurao njegov budući razvoj.
Dalje, Komisija ističe da u 2019. godini najvažniji slučaj državne pomoći predstavlja Zakon o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro Airlines-a iz decembra 2019. godine, koji predviđa do 155 miliona evra državnih sredstava za avio-kompaniju. Razlog za takvo razmišljane leži u činjenici da je Zakon usvojen bez prethodne odluke organa državne pomoći, iako je to predviđeno nacionalnim zakonodavstvom i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. To je prouzrokovalo zabrinutost na planu poštovanja relevantnih odredaba crnogorskog zakona i SSP-a, koje zahtevaju da mere državne pomoći proceni operativno nezavisni organ (tj. Savet APC-a). Međutim, Crna Gora je izjavila da trenutno primenjuje klauzulu o mirovanju i da nije izvršila isplate na osnovu Zakona. Na kraju, Komisija oštro zaključuje da je sada važan trenutak za Crnu Goru da pokaže da postoji funkcionalan i nezavisan organ državne pomoći.
Prisetimo se upravo slučaja hrvatskih brodogradilišta u fazi pristupanja EU. Aneksom VIII Sporazuma o pristupanju bile su propisane značajne obaveze Hrvatske u pogledu određenih brodogradilišta koja su bila višegodišnji korisnik državne pomoći (4. Maj, Brodosplit, Brodotrogir i Kraljevica). Zapravo je rešavanje pitanja državne pomoći bilo uslov za ulazak u EU.
Imajući u vidu da je Komisija u Izveštaju o napretku zauzela veoma oštar stav o nepoštovanju odredbi Sporazuma od strane Crne Gore i ukazala na ključan značaj rešavanja ovog pitanja za dalji postupak pridruživanja, ostaje da vidimo da li su nova „brodogradilišta“ na pomolu i u drugom delu Jadrana?
_____________________________
[1] Službeni list Crne Gore br. 012/18.
Autori: Miluša Okiljević i Nadja Kosić
