Na iznenađenje mnogih pravnih stručnjaka, ovaj značajan događaj, za koji se može reći da je bio istinski vesnik svega što će doći u pogledu pitanja neustavnosti ovog Zakona, u to vreme je dobio skoro pa nikakvu medijsku pažnju.
U svetlu nedavnih dešavanja, o kojima je naša kancelarija iscrpno izveštavala (Naša inicijativa za reformu zakona o zaštiti konkurencije privukla svetsku pažnju, Advokatska komora Srbije podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije, Privredna komora Srbije predlaže sveobuhvatnu izmenu srpskog Zakona o zaštiti konkurencije?), profesorka Bajalović je odlučila da se obrati široj javnosti veoma hrabrim autorskom članku za dnevni list Danas, a u kojem je oštro osudila važeći Zakon o zaštiti konkurencije i, pogotovu, trenutno vođstvo Komisije, za zloupotrebu ovlašćenja.
U članku koji je objavljen u petak, Profesorka Bajalović, koja se legendarno suprotstavila Delti za nezakonito preuzimanje C Marketa i lokalnom tajkunu Miroslavu Miškoviću, i koja je bila osnivač i prva predsednica Komisije, ukazala je na neadekvatnost važećeg Zakona i pozvala na izmene koje bi konačno ograničile široka ovlašćenja Komisije. Kako je to slikovito i predstavljeno u samom naslovu “Kadija te tuži, kadija ti sudi”, profesorka Bajalović je široko postupanje Komisije izvan granica njenih ovlašćenja okarakterisala kao svojevrsno „jedinstvo vlasti u malom“.
Profesorka Bajalović je, zajedno sa drugim stručnjacima, još 2015. godine iznela detaljnu analizu koja je upućivala na neustavnost Zakona i potrebu usklađivanja istog sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (EKLJP). Njena analiza i kritika Zakona o zaštiti konkurencije značajno prednjači i odigrala se skoro dve godine pre predmetnih inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona koje su podneli AKS, YUKOM, UZUZ i Gecić Law.
Međutim, kako to često biva sa idejama koji su ispred svog vremena, inicijativa prof. Bajalović gotovo da uopšte nije privukla pažnju medija, te je ostala neprimećena kako od strane opšte, tako i od strane stručne javnosti.
Ipak, u svetlu nedavnih događaja i svetske pažnje koju su isti privukli, profesorka Bajalović je iskoristila priliku da još jednom ukaže na nekoliko primera očigledne „(zlo)upotrebe ovlašćenja“ od strane Komisije, podseti na nepostojanje efektivne sudske zaštite u srpskom pravu konkurencije i istakne važnost postojanja snažnih procesnih garancija i zaštite ljudskih prava u postupcima zaštite konkurencije.
Konačno, članak poziva na međunarodnu obavezu Republike Srbije da uskladi Zakon o zaštiti konkurencije sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a prvenstveno kako bi se izbegla potencijalna odgovornost za naknadu štetu zbog kršenja odredbi pomenute Konvencije (više informacija dostupno na linku).
Autorski članak je privukao pažnju medija i javnosti, a o tome šta su imali da kažu na temu možete pročitati putem linkova u nastavku:
Originalni tekst članka možete naći u nastavku.
Komisija za zaštitu konkurencije prema Zakonu iz 2009. godine ima velika ovlašćenja: može da vrši nenajavljeni pretres prostorija „osumnjičenih“ kompanija bez sudskog naloga; može da izriče novčane kazne u visini do 10% ukupnog godišnjeg prihoda kompanije i mere razdvajanja kompanija, otuđenja akcija ili imovine i dr. Komisija vodi kvazi-istražni i kvazi-sudski postupak u isto vreme i izriče mere koje su po svojoj težini jednake krivičnim sankcijama. Kao da to nije dovoljno, Komisija samostalno usvaja akte kojima precizira zakonske odredbe. Jedinstvo vlasti u malom!
Crne slutnje da bi ovlašćenja Komisije mogla biti (zlo)upotrebljena na štetu kompanija prisutnih na srpskom tržištu nisu ostale samo slutnje. Zabeleženi su slučajevi retroaktivne primene Zakona iz 2009. i izricanja visokih novčanih kazni kompanijama već procesuiranim po prethodno važećem zakonu. Suvišno je naglašavati da je reč o flagrantnim povredama načela pravne sigurnosti. Tu nedavno, u javnost su izbile optužbe da je Komisija požurila sa pokretanjem većeg broja postupaka protiv srpskih kompanija neposredno pre početka primene novog Zakona o opštem upravnom postupku, sa ciljem da izbegne njegovu primenu. Novi ZOUP, inače, u većoj meri štiti prava stranaka. Reagovala je i Advokatska komora Srbije, podnošenjem inicijative za ocenu ustavnosti Zakona za zaštitu konkurencije.
Neko će možda reći da situacija u Srbiji nalikuje onome što se može sresti u ostatku Evrope. U Evropskoj uniji i velikom broju evropskih država sistem zaštite konkurencije je administrativnog karaktera. U prvom stepenu postupke vode organi uprave, sa ovlašćenjima kakva ima naša Komisija. Prednost tog sistema je da nadležni organ u slučajevima narušavanja konkurencije može brzo i delotvorno da reaguje. Druga njegova važna karakteristika (u Srbiji zanemarena) jeste efektivna sudska zaštita. U Evropskoj uniji, u drugoj instanci, Sud pravde vrlo podrobno ispituje činjenice i zaključke do kojih je došla Komisija i adekvatnost izrečenih sankcija i mera. U mnogim državama postoje sudovi ili sudska veća specijalizovani za oblast konkurencije, sa sudijama osposobljenim da meritorno odlučuju u složenim predmetima.
Uprkos tome, evropska stručna javnost iznosi zamerku da je administrativni sistem inkvizitoran, jer onemogućuje objektivnost u istrazi i odlučivanju. Po ovom pitanju oglasio se i Evropski sud za ljudska prava u slučaju Menarini, rekavši da sankcije za povrede konkurencije imaju karakter krivičnih sankcija, čak i kada povreda nije kvalifikovana kao krivično delo u nacionalnom zakonodavstvu, zbog njihove težine. Kompanijama kojima se stavljaju na teret povrede konkurencije moraju se obezbediti sve garancije pravičnog suđenja u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava. Istine radi, ESLJP potvrdio je da je administrativni sistem zaštite konkurencije u skladu sa Konvencijom, ali samo ako se u drugom stepenu vodi spor pune jurisdikcije pred nezavisnim sudom. Jedan od osnovnih postulata Konvencije je razdvajanje istražne od funkcije odlučivanja u krivičnim stvarima – organ koji vodi istragu ne može u isto vreme odlučivati o tome da li postoji povreda konkurencije i izricati sankciju.
U Zakonu za zaštitu konkurencije Srbije pomenuti postulati nisu ispoštovani. Komisija za zaštitu konkurencije nedavno je izašla u javnost sa podatkom da radi na izmenama Zakona, ne rekavši u kom smeru će izmene ići. Smer u kome se mora ići jeste usaglašavanje sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava. U protivnom, Srbija rizikuje da plaća velike odštete kompanijama protiv kojih se vode postupci zbog povreda konkurencije.
