Gde god da se okrenemo danas govori se o kriptovalutama, digitalnim valutama, elektronskom novcu… Šta su kriptovalute i kako one funkcionišu jedno je od najčešćih pitanja ovih dana. Ovo pitanje dobilo je nastavak u pitanju – a šta su to digitalne valute? Da li je to sinonim za kriptovalute? Ukoliko nije, koje su razlike? Iako je tema izuzetno zanimljiva ukoliko ste fintech entuzijasta, potpuno je razumljivo uhvatiti sebe zbunjenog, pa čak i uplašenog, promenama koje se dešavaju neverovatnom brzinom. Ipak, ostaje nam samo da i mi ubrzamo.
U skladu sa definicijom srpskog Zakona o digitalnoj imovini („Zakon“), kriptovalute su digitalni zapis vrednosti koji se može kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja. Ovo ime su dobile zbog kriptografije koju koriste kako bi obezbedile transakciju, i to u formi blokčejn tehnologije. To je tehnologija bazirana na listama zapisa koji se nazivaju „blokovi“. Oni se, upotrebom kriptografije, vezuju u tzv. lance. Svi blokovi podataka su tako povezani da ne postoji mogućnost promene sadržaja jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj svih ostalih blokova koji idu nakon njega. Zato je vrlo teško, skoro i nemoguće menjati podatke u blokčejnu.
Šta je za kriptovalute još specifično?
Kriptovalute su decentralizovane. Njih ne izdaju, niti za njih garantuju centralne banke. Satoši Nakamoto, koji je osmislio i plasirao najpopularniju kriptovalutu na svetu – Bitcoin, opisuje to kao „peer-to-peer elektronski keš sistem„. Njihova vrednost zavisi od ponude i tražnje na tržištu. Na njihovu ponudu i tražnju utiču brojni faktori, na koje se vrlo često ne može uticati. To ih čini rizičnim za ulaganje, ali, ostvareni prihodi mogu biti jako veliki. Možemo slobodno reći da princip funkcionisanja kriptovaluta verno prikazuje jedan od osnovnih principa ekonomije – što je rizik veći, očekivani prinos je veći.
Posebno naglašavamo da u skladu sa Zakonom, kriptovalute nisu novac. One su isključivo sredstvo razmene, te se tako mogu razmenjivati za robu, usluge, ili novac.
Sve veće interesovanje iskazano od strane korisnika za ove valute dovodi do potrebe za njihovom bržom regulacijom. Ipak, kompleksnost materije i činjenica da je reč o potpuno novoj sferi u finansijama otežava taj proces. Iako je Srbija jedna je od prvih država koja je uvela pravni okvir za kriptovalute (i digitalne tokene) usvajajući Zakon, činjenica je da je pred nama još uvek dug put do njihove potpune regulacije.
Digitalne valute koje izdaju centralne banke ili, kako s još nazivaju, digitalne fiat valute, pojavile su se kao odgovor na ekspanziju upotrebe kriptovaluta. Države nisu mogle da ostanu slepe na sve veći značaj koji digitalna imovina ima za svetske finansijske tokove. Zabrinutost za očuvanje postojećih finansijskih i bankarskih sistema dovela je do toga da centralne banke širom sveta počnu da rade na svojim verzijama digitalnih valuta.
Ove valute su virtuelni zapisi postojećih fiat valuta država. Predstavljaju potpune ekvivalente papirnom novcu kao što je evro, dolar, dinar itd. To znači da digitalna valuta u iznosu od 1 evra predstavlja potpuno istu vrednost 1 evra u fiat valuti. U odnosu na vrednost kriptovalute koja zavisi od ponude i tražnje, njihova vrednost zavisiće od vrednosti valute za koju su vezani.
Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, ove valute su centralizovane, odnosno izdate su i u potpunosti regulisane od strane monetarnih vlasti zemalja koje ih plasiraju. Dalje, dok se kriptovalute zasnivaju na anonimnosti, digitalne valute će omogućiti centralnim bankama da detaljnije prate sve transakcije koje se odvijaju. One će, kao i fiat valute, imati pokriće u nacionalnim rezervama te je evidentno da će se smatrati novcem. Pojednostavljeno, može se reći da je reč o regulisanim kriptovalutama.
Njihova velika prednost je u tome što će, zahvaljujući svom obliku, omogućiti da se transakcije odvijaju gotovo u sekundi, čak bez obzira na to da li se transakcije odvijaju između lica u jednoj državi, ili između lica koja se nalaze u različitim državama (Jako je zanimljivo pitanje kako bi u ovom slučaju te transakcije bile pravno regulisane). Takođe, s obzirom na to da će ih izdavati centralne banke, verovatno je da će se transakcije odvijati kroz infrastrukturu tih centralnih banaka, te će troškovi koji inače nastaju prilikom odvijanja transakcija kroz poslovne banke biti znatno smanjeni.
Kineska centralna banka je povela put u stvaranju digitalne valute, plasirajući pilot program digitalnog juana. Evropska centralna banka je pratila, iznoseći izveštaj o svom digitalnom evru. Mnoge druge zemlje takođe rade na pilot programima. Cilj je da digitalne valute zamene papirni novac, spajajući najbolje od dva sveta – pogodnosti karakteristika kriptovaluta ali i regulaciju i pokriće koje pruža poznati bankarski sistem.
Ipak, brojna pitanja u vezi sa njima još uvek nisu regulisana. Na primer, nije postignut konsenzus u vezi sa tehnologijom na kojoj će se zasnivati. Postoji mogućnost da koriste kriptografiju blokčejna, ali može da bude reč i o nekoj drugoj tehnologiji. Konkretno, digitalni juan se ne zasniva na blokčejn tehnologiji. Takođe nije poznato u kom će obliku biti – da li će postojati računi pri centralnim bankama, da li će imati formu tokena koji se čuvaju na telefonu ili će postojati neko treće rešenje? Nadalje, postavlja se pitanje uloge poslovnih banaka, načina vršenja poslova iz njihovog delokruga. Svakako, uzimajući u obzir činjenicu da bi uvođenje digitalne valute značajno izenilo poslovanje bankarskog sektora, valja tome pristupiti pažljivo i postepeno, kako ne bi došlo do destabilizacije finansijskog sistema.
Iako za sada sve ostaje na nivou istraživanja, svedoci smo značajnih promena u svetu. Godine koje će uslediti će nedvosmisleno dovesti do stvaranja potpuno novog oblika poslovanja u odnosu na onaj koji sada poznajemo. Privrednim subjektima ostaje zadatak da ostanu informisani i u skladu sa tim osmisle i pronađu onaj model koji će njihovom poslovanju odgovarati najviše.
