U skladu sa akcionim planom koji je deo Strategije za rešavanje problematičnih kredita („Strategija“), Narodna skupština Republike Srbije donela je izmene Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju („Zakon“) 23. oktobra 2015. godine. Zakon je stupio na snagu 4. novembra 2015., a primenjivaće se od 2. februara 2016. godine. Postupci koji na taj dan budu u toku nastaviće se u skladu sa odredbama Zakona.
Promene koje Zakon donosi možda nisu ogromne, ali zakonodavac očekuje da će doprineti razvoju povoljnije ekonomske klime u državi. Ostaje da se vidi kako će se Zakon primenjivati i da li će učesnici na tržištu ovog puta prepoznati njegov značaj.
Zakon se neće primenjivati na privredna društva koja obavljaju poslove finansijskog lizinga, platne institucije, institucije elektronskog novca, kao ni na lica u stečaju i lica nad kojima je pokrenut prethodni stečajni postupak u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
Jedna od najvećih izmena je da se Zakon sada odnosi ne samo na privredna društva, već i na preduzetnike (u skladu sa Strategijom). Prema zvaničnim podacima, krajem aprila računi oko 30.000 privrednih društava i više od 26.000 preduzetnika bili su blokirani zbog neizmirenih obaveza, što opravdava pomenutu promenu u pristupu zakonodavca.
Za razliku od prethodne verzije zakona, koja je propisivala da se finansijsko restrukturiranje može sprovoditi ako u njemu učestvuju najmanje dve banke, Zakon sada omogućava učešće domaćih razvojnih institucija (Fond za razvoj Republike Srbije, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Agencija za osiguranje depozita kada postupa u ime i za račun Republike Srbije i druga pravna lica koja su osnovana u svrhe finansiranja ili podsticanja razvoja u Republici Srbiji) umesto banaka. Još jedna novina je i to da se, u slučaju da je dužnik preduzetnik, finansijsko restrukturiranje može sprovoditi ako u njemu učestvuje i samo jedna banka.
Finansijsko restrukturiranje zahteva saglasnost poverilaca i dužnika, koja više ne mora biti data u pisanoj formi. S druge strane, za razliku od propisa koji je prethodno regulisao ovu oblast, Zakon nalaže da ugovor o sporazumnom finansijskom restrukturiranju bude zaključen u pisanoj formi. Kako finansijsko restrukturiranje nije obavezno i kako nema nikakvih posledica za subjekte koji su odlučili da u njemu ne učestvuju, više ne postoji obaveza dužnika da dostavi zaključeni ugovor Agenciji za privredne registre.
Pored uloge posrednika, nadležnost Privredne komore Srbije („PKS“) je Zakonom sada proširena tako da obuhvati vođenje evidencije i praćenje realizacije zaključenih ugovora o finansijskom restrukturiranju. Položaj posrednika PKS je sada detaljno regulisan.
Mirovanje dugova više nije obavezno. Praksa je pokazala da do sada nije bio zaključen veliki broj ugovora o mirovanju dugova, zahvaljujući tome što su se banke nerado odricale prava na blokadu dužnikovog računa. Ministar ekonomije više nije nadležan da propisuje sadržinu ugovora o mirovanju dugova, čime se dodatno naglašava potreba za fleksibilnošću.
Za više informacija u vezi sa ovom temom, molimo vas da kontaktirate Nikolu Aksića, partnera na čelu sektora Bankarstvo i finansije u kancelariji Gecić Law.
