Na poslednjoj sednici Narodne skupštine održanoj 26. oktobra 2023. godine, usvojene su izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama. Najznačajnije izmene tiču se: (i) uvođenja kvaliteta a ne cene kao ključnog kriterijuma pri odabiru određenih usluga/dobara, (ii) uvođenja načela zaštite životne sredine pri dodeli javne nabavke i (iii) preciziranje pokretanja prekršajnog postupka u slučaju nezakonitog trošenja javnih nabavki. Izmene će se primenjivati od 01.01.2024. godine.
Na početku treba pomenuti, da se uvodi načelo zaštite životne sredine, odnosno da pri razmatranju nabavke dobra, usluge ili radova, naručilac je dužan da odabere onu koja minimalno utiče na životnu sredinu u skladu sa ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan kao i drugim važećim dokumentima javnih politika. S tim u vezi, uvodi se obaveza Kancelarije za javne nabavke („Kancelarija“) da podzakonskim aktom propiše za koje vrste dobara, usluga i radova, su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom (i) određivanja tehničkih specifikacija, (ii) kriterijuma za izbor privrednog subjekta i dodelu ugovora ili uslova za izvršenje takvih ugovora.
Uvode se nove izmene koje se tiču sastava komisije za javnu nabavku. Naime, ako procenjena vrednost javne nabavke prelazi iznos od 3.000.000. dinara, komisiju sačinjava i službenik za javnu nabavku, koji pored stečenog visokog obrazovanja, mora steći sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu izmena zakona.
Izmenama zakona uvodi se novina da se za usluge (i) razvoja računarskog programa, (ii) arhitektonskih, (iii) inženjerskih, (iv) usluga prevođenja i (v) savetodavnih usluga, cena ne može predvideti kao kriterijum za dodelu ugovora. Ovakve promene prate direktive EU koje regulišu oblast javnih nabavki, u cilju nabavke kvalitetnijih usluga, pogotovo kod onih čiji kvalitet zavisi od stručnih kvalifikacija lica koja su angažovana za izvršenje konkretne usluge.
Novim izmenama se uvodi ovlašćenje Komisije za zaštitu konkurenciju („KZK“) za pristup bazi podataka portala javnih nabavki, za potrebe obavljanja poslova iz njene nadležnosti. Ova promena je od izuzetnog značaja s obzirom da KZK neretko vodi postupke protiv ponuđača koji podnose ponude pri javnoj nabavci.
Preciziran je rok u kojem je naručilac obavezan da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji, u slučaju da određeni privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu proizvođača da mu je izvršeno plaćanje dospelih potraživanja, u zakonom propisanom roku. Sada taj rok izričito iznosi 30 dana.
Nove izmene prate i uvođenje obavezne elektronske forme za komunikaciju u postupku pravne zaštite. Konkretno, zahtev za zaštitu prava i žalba na rešenje na pomenuti zahtev podnose se od sada isključivo elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja gde je bilo dozvoljeno podnošenje pisanim putem. Pored toga, dostavljanje odluka Republičke komisije vršiće se preko Portala javnih nabavki.
Na kraju, poslednje izmene izričito ovlašćuju državne organe koji su nadležni za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava, na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda zakona o javnim nabavkama koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.
