Naše okruženje ima novog pametnjakovića: fenomen poznat pod imenom Internet stvari (Internet of Things, „IoT“), koji predstavlja jednu od ključnih globalnih promena u tehnologiji, u poslednje vreme je privukao pažnju Evropske komisije („Komisija“). Preliminarni izveštaj Komisije i pitanja & odgovori o ovom tehnološkom i biznis sektoru predstavlja veliki korak unapred ka prihvatanju IoT kao tržišta budućnosti, uz istovremeno isticanje određenih potencijalnih opasnosti koje ova revolucionarna tehnologija sa sobom nosi.
Zamislimo sledeću situaciju: ne samo da ste veliki ljubitelj kafe, nego i užasna spavalica. Vaš alarm vas budi u 7 ujutru – i imate malo dragocenog vremena da se obučete i skuvate kafu. Ali šta ako bi aparat za kafu to uradio za vas odmah? Sa IoT, tako nešto je moguće – ako su i vaš mobilni i vaš aparat za kafu povezani na Wi-Fi mrežu, mobilni bi mogao automatski da naredi aparatu da skuva kafu odmah nakon što isključite alarm.
Kako je to moguće? U suštini, odgovor se krije u samom nazivu sistema. Internet stvari je upravo to – Internet koji povezuje milijarde i milijarde uređaja počev od vozila, pametnih telefona, kamera, kućnih uređaja… i omogućava im da istovremeno razmenjuju informacije. Ovo nudi bezbrojne mogućnosti za povećanje produktivnosti i blagostanja: pametne gradove, automatizovane kuće koje štede energiju, i slično. Sve je ovo omogućeno razmenom podataka koja se odvija u realnom vremenu između uređaja. Sa neprestanom ekspanzijom Interneta stvari, i probojem 5G mreže, IoT sektor postaje sve uzbudljiviji, ali i problematičan.
Usled opasnosti od zloupotrebe koje IoT sa sobom nosi, Komisija je odlučila da proaktivno istraži i odgovori na izazove u rastućem IoT sektoru i pokrenula istraživanje potrošačkog IoT sektora. Kako postoje mnogi veliki igrači koji imaju značajan uticaj na potrošače i druge manje rivale, istraživanje je bilo posebno fokusirano na konkurencijske aspekte IoT tržišta.
Za samo jednu deceniju, svetski prihodi IoT u maloprodaji će se, po predviđanjima, do 2030. godine povećati četvorostruko, odnosno, sa približno 107,2 na 408,7 milijardi evra. Nalazi u Preliminarnom izveštaju sumiraju informacije prikupljene od strane Komisije iz odgovora na sektorsko istraživanje.
Odgovori na istraživanje izdvojili su nekoliko najznačajnijih izazova:
Zapadni Balkan je dugo zaostajao za EU u pogledu IoT. Infrastrukturni razvoj i digitalizacija u regionu – dve obavezne komponente razvijenog IoT tržišta, nije na EU nivou, što rezultira komparativnim zaostatkom. Ipak, stvari se menjaju. Značajno je pomenuti projekat „Pametan grad“, koji se zasniva na IoT, čija je zamisao da pokriva glavni grad Beograd sa više od 1.000 kamera koje nadgledaju ulice, a na šta je srpska javnost imala pomešane reakcije.
Teško da možemo reći da su institucije nadležne za zaštitu konkurencije u regionu do sada obraćale pažnju na ovo pitanje. Niti je to bilo za očekivati, s obzirom na to da su im nedostajali obavezni institucionalni i administrativni uslovi za nadgledanje jednog “egzotičnog” tržišta. Ipak, u skorije vreme, čini se da je Zapadni Balkan počeo da sustiže svoje komšije. Naravno, najverovatnije će novi razvoj događaja u EU povećati svest javnosti o ovom pitanju i dovesti do više projekata i aktivnosti koje uključuju IoT u region. Sačekajmo, pa ćemo videti!
